Naslovna » Magazin » Arhiva » #37 » ....

misaone refleksije

AKO NAS UHVATE, NESTAĆEMO ZAUVEK

U Severnoj Koreji hrišćane istrebljuju "do treće generacije"

Severna Koreja je najizolovanija zemlja na svetu. Iz nje prodiru informacije samo povremeno. Ima vrlo malo vesti od očevidaca koji govore o uslovima u radnim logorima komunističke države u kojima su zlostavljani i hrišćani. Severna Koreja se već godinama nalazi na prvom mestu na spisku međunarodne organizacije Open Doors koja posmatra države gde se dešava najokrutnije zlostavljanje vernika. Kao turistička grupa, nekoliko ljudi iz nemačkog ogranka ove organizacije su posetili ovu zemlju i proveli u njoj dve nedelje. Manuel Liesenfeld je ispričao svoje utiske koje je stekao na ovom putovanju.

Slike: 1) Ko ne ne pokloni kipovima diktatora je državni neprijatelj i ide u radni logor. 2) Kim Jong-Il. 3) Čekanje u redu za hranu. (Foto: Idea Spektrum)Tri miliona ljudi umrlo od gladi

Severna Koreja je "raj u kome svi ljudi mogu provesti slobodan i srećan život". Tako tvrdi propaganda vlasti. To je laž i svako se može uveriti u to. Dalje kaže: "Zahvaljujući mudrosti Kim Ir-sena i njegovog sina, svi građani Severne Koreje imaju hranu, odeću, posao i stan uključujući i besplatno školovanje i lekarske preglede." Slične parole su poznate iz prošlosti komunističkih režima (u zemljama Varšavskog pakta - prim. prev.). Ali Koreja sve to "kruniše" naglašavanjem da "tek sad treba zaista da dođe ono pravo".

Nekoliko primera: Po gradovima policajke, kao marionete, satima regulišu saobraćaj koji jedva da i postoji. Severna Koreja ima armiju od milion vojnika koji peške marširaju auto-putevima ili se voze na starim kamionima koji su, ne retko, na drveni ugalj. U Severnoj Koreji je od 1950. g. po procenama, od gladi umrlo oko tri miliona ljudi. Preko 60% dece ispod sedam godina je neuhranjeno. Svugde je moguće videti iznemogle ljude kako očajnički traže nešto za jelo. Pored svega toga Kim Čong-il svake godine troši više od 3,12 milijarde evra da bi bio slavljen.

Pakao na zemlji

Oko 200.000 zatvorenika, a među njima i na hiljade hrišćana, su internirani u oko 25 radnih logora, koje naši mediji teško da ikad i pomenu. Ljudi tamo moraju da rade u nezamislivim uslovima, često i do potpune iznemoglosti. Procenjuje se da zatvorenici proizvode čak 40% bruto nacionalnog dohotka.

Ovde "raj" pokazuje šta je zapravo: pakao na zemlji. Između 1972. i 1998. g. u radnim logorima je izgubilo život, prema procenama, oko 400.000 ljudi. Zatvorenici i osuđenici na prinudni rad su oni koji - često samo šapatom - kritikuju sistem ili nepodnošljive uslove života. Hrišćani su u Severnoj Koreji smatrani za neprijatelje države. Kim Čong-il ih naziva "kučkini sinovi" (bastardi) i namerava da ih istrebi. Bogu se podsmeva i naziva ga lažovom koji zahteva mesto "velikog vođe" za sebe. Oficijelno, crkva je smatrana za organizaciju koja širi "otrovne ideje usmerene protiv vlasti". U isto vreme se u brošurama i razgovorima sa predstavnicima zapadnih crkava tvrdi da je sloboda veroispovesti zagarantovana.

Ne gledati u nebo

"Okrutne scene se dešavaju u radnim logorima", govori bivša zatvorenica Sun Ok Li koja je u logoru uzverovala u Isusa. Njene reči su u međuvremenu bile potvrđene:

"Sa hrišćanima u severnokorejskim radnim logorima postupaju najokrutnije. Ne samo da dobijaju najopasnije radne zadatke i manje jela i pića, nego ne smeju ni da pogledaju u nebo ka svome Bogu. Mnogi su za te godine dobili deformaciju vratnog dela kičme zato što su primorani da neprestano gledaju u zemlju", kaže Sun Ok Li. Kad hrišćani pevaju pesmu, stražari ih gaze tako da im unakaze lica. No, sve to Kim Čong-ilu nije dovoljno. Njegov cilj je da likvidira hrišćane sve do treće generacije.

Crkva raste

"Trudne hrišćanke su primoravane na abortus. Inekcijom im na silu ubrizgavaju otrov u plod. Smrtna agonija deteta i nesnosni bolovi majke traju često i 24 sata. Ako se dete rodi živo, pred očima majke biva ubijeno", kaže bivša zatvorenica koja je iz neshvatljivih razloga puštena posle šest godina i uspela je da pobegne u Južnu Koreju.

"Ipak, koliko god bili hrišćani zlostavljani, nisu se odrekli svoje vere", kaže dalje. "U trenutku smrti su se držali za ruke i vikali su: "Gospode, Gospode!" Nikad pre nisam videla ljude da ovako umiru."

Hrišćani u Severnoj Koreji plaćaju visoku cenu za svoju veru. Pa ipak, čak 70% ljudi iz Severne Koreje, kojima uspe da pobegnu u Kinu i tamo postanu hrišćani, vraća se nazad u svoju zemlju da bi tamo uz veliku opasnost, propovedali evanđelje. Crkva raste - tajno. "Ispod vunenih pokrivača smo šaputali molitve i pesme kojih smo se setili. Znali smo da ćemo, ako nas uhvate, nestati zauvek".

Preuzeto uz dozvolu glavnog urednika "Život víry", 10/2005, str. 11-12 koji je članak uz dozvolu preuzeo iz Idea Spektrum 25/2005. Preveo: Pavel Leštan.
SVETLA BUDUĆNOST
- Stančević Sreten

Navirući bez prestanka suze
što umorne oči vlaže,
čiste dušu od naslage greha
utehu i oproštaj traže.

Saznanjem jedine i čiste istine
koju svako sam mora da nađe,
srušio se zid sumnje i bola
neznanjem i gordošću građen.

Otvorivši svoje novo srce
ti istinu radosno primaš,
srećan što ćeš kovčeg sa najvećim blagom
sa Hristom zauvek da imaš.

O' koliko patnji i neprespavanih noći
zbog banalnih stvari i sitnih problema,
predajući svoje srce i život Hristu
budućnost postaje lepa i strepnje više nema.

(Matej 11:28-30)

AMIŠI OPRAŠTAJU!
- 8. oktobar 2006. Izvor: B92

Vašington -- Amiši oprostili ubici devojčica i sakupljaju novac za pomoć njegovoj porodici.

Američka zajednica Amiša, iz okoline grada u kome je nedavno Čarls Roberts upao u školu i ubio pet devojčica, posle čega je izvršio samoubistvo, je u subotu prisustvovala njegovoj sahrani i njegovoj porodici izrazila ljubav i oproštaj.

Amiška zajednica je, ne samo oprostila ubici zločin, već i sakuplja novac za pomoć njegovoj udovici i troje dece.

KAKO RASTAVITI KIKIRIKI NA DELOVE?
- Priložio: Vlatko Dir

Verovatno ste čuli priču o velikom američkom naučniku Dr. Džordžu Vašingtonu Karveru. Jednom je na predavanju koje je održao u Mineapolisu spomenuo kako se desilo da je došao do svojih neverovatnih naučnih otkrića u pogledu korišćenja kikirikija. Rekao je, kako prenosi Glen Klark (u knjizi - Čovek koji govori sa cvećem, Macalister Park Publishing Company, St. Paul, Minnesota), ovako:

"Pre mnogo godina," nastavio je, "otišao sam do svoje laboratorije i rekao, 'Dragi Gospode Tvorče, molim te reci mi, za šta je načinjen svemir?'

Veliki Tvorac je odgovorio, 'Želiš da znaš previše za svoj tako maleni um. Pitaj nešto što više odgovara tvojoj veličini.'

Tada sam upitao, 'Dragi Gospode Tvorče, reci mi, za šta je načinjen čovek?' Veliki Tvorac je ponovo odgovorio, 'Mali čoveče, još uvek pitaš previše. Smanji obim svog zahteva i promeni mu nameru.'

Tada sam upitao, 'Molim te Gospodine Tvorče, da li bi mi rekao zašto je kikiriki načinjen?'

'Ovo je već bolje, ali čak je i to beskrajno. Šta želiš da znaš o kikirikiju?'

'Gospode Tvorče, može li se od kikirikija napraviti mleko?'

'Koju vrstu mleka hoćeš, dobro punomasno, ili obično obrano mleko za domaćinstvo?'

'Dobro, punomasno.'

I tada me je veliki Tvorac naučio kako da rastavim kikiriki na delove i ponovo ga sastavim. I iz ovog procesa su proizašli svi ovi proizvodi."

Preko sat vremena Dr. Karver je vadio iz kutije sa uzorcima neprekidnu procesiju pudera, mastila, putera, šampona, kreozotnog ulja, sirćeta, leka protiv peruti, instant kafe, boja, masa nalik gumi, sapuna, salata, lakova za drvo...

Dr. Džordž Vašington Karver (1864-1943) je rođen kao rob oslobođen posle Američkog građanskog rata. Siroče, usvojeno od strane svojih bivših vlasnika, sanjalo je da sazna kako cveće raste. Iako je sa obrazovanjem krenuo kasno, završio je srednju školu i koledž uprkos svim poteškoćama i rasizmu kao jedan od prvih crnih studenata. Kasnije postao profesor.

Poljoprivredni hemičar i naučnik odbio je godišnju platu od sto hiljada američkih dolara (po današnjim merilima preko milion dolara), da bi nastavio istraživanje u korist svojih sunarodnika.

Otkrio je tri stotine načina kako da se koristi kikiriki i nekoliko stotina više kako da se koristi soja, pekan i slatki krompir.

Pomagao je osiromašenim farmerima juga SAD da ekonomski napreduju dajući im recepte i savete kako da načine ili poboljšaju industrijsko mazivo, lepkove, majonez, varikinu, sosove, gorivo, beton, mastilo, papir, veštačku gumu, pastu za brijanje, začine, puder, puter, pastu za cipele...

Unapredio je i preporodio poljoprivredu i ekonomiju celog američkog juga.

Živeo je skromno i nije profitirao od svojih otkrića. Patentirao je samo tri proizvoda, a sve ostalo je razdelio čovečanstvu. "Bog mi ih je dao," imao je običaj da kaže za svoje ideje. "Kako ih mogu prodati drugima?"

Svu svoju životnu ušteđevinu dao je na osnivanje Karverove istraživačke fondacije, da bi se rad na unapređivanju poljoprivrede nastavio.

"Mogao je dodati bogatstvo slavi, ali ne mareći za njih pronašao je sreću i čast u pomaganju svetu." - Epitaf na grobu Džordža Vašingtona Karvera.

"Jer Onog koji ne znaše greha nas radi učini grehom, da mi budemo pravda Božja u Njemu."
- 2. Korinćanima 5:21

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 2506
Ukupno: 2493612
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/037/06.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.