• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Dan Braun u prvom poglavlju svoje knjige izjavljuje: kako se njegova priča temelji na "potvrđenim istorijski činjenicama". Ovakvom izjavom on je napravio ne malu pometnju u javnosti. Međutim, stara izreka koja kaže da "u laži su kratke noge", se ponovo pokazala kao istinita, jer o Braunovim činjenicama nema nikakvih činjenica.Šta je Brauna lično navelo da daje ovakve izjave, ostaje da se vidi, ali u svakom slučaju isplatilo mu se.

Zaista, Braun je spremio "gurmansku hranu" raznim gladnim dušama: skepticima, misticima, Nju ejdžerima, gnosticima, ateistima i sličnima, koji njegovu knjigu, već smatraju za nešto više od samo običnog romana... (J.V.)

"Da Vinčijev kod", Dana Brauna dospeo je na listu najbolje prodavanih knjiga Njujork Tajmsa (New York Times) nekoliko meseci nakon što je objavljen u martu 2004. godine. To je priča o zaveri koja menja istoriju, tajnim činjenicama koje tvrde da Isus nije bio Bog, da je bio oženjen Marijom Magdalenom, imao decu, da je hrišćanska crkva izmenila Bibliju, da je izmislila Isusov božanski karakter, kao što je i demonizirala svetu ženstvenost radi ostvarivanja moći i uticaja. Tu tajnu navodno čuva jedna sekta katoličke crkve koja u svojim tvrdnjama ide i do ekstremnih krajnosti kako ne bi izgubila moć i uticaj.

Da Vinčijev kod preuzima svoj naslov od umetnika/pronalazača Leonarda Da Vinčija, bivšeg vođe tajnog društva poznatog kao "Sionska priorija" (Priory of Sion), koji je kroz vekove tu istinu održavao živom. Knjiga spominje i "Sveti gral". Taj bi trebalo da je sama Marija Magdalena. Pokušava napraviti usporedbu između tradicionalnog stava o Gralu kao peharu (posudi) iz kojeg je Isus pio na Poslednjoj večeri i tela Marije Magdalene kao "posude" života; odnosno Isusovog potomka. Ispada, da traženje Svetog grala je ustvari poziv da se klekne pred kostima Marije, koje je ovo tajno društvo čuvalo kroz vekove.

Da Vinčijev kod je dobro napisan i zabavan. No, moramo ga uzeti daleko ozbiljnije od uobičajene fikcije, jer autor tvrdi da je knjiga rezultat tačnih istraživanja i da je utemeljena na istorijskim činjenicama. Da je Braun u uvodu knjige naglasio da je njegovo štivo samo nagađanje, fikcija, i da nije ni nameravao da bude činjenični, onda sa time ne bi bilo nikakvih problema. No ovde nema takvog priznanja. Na početku knjige, na stranici gde odaje zahvale i priznanja, Braun kaže:

"Želeo bih da zahvalim, na velikodušnoj pomoći u istraživanju za ovu knjigu, Muzeju Luvr, Francuskom ministarstvu kulture, Projektu Gutenberg, Nacionalnoj biblioteci, Biblioteci društva gnostika, Službi za istraživanje i dokumentaciju Odjeljenja slikarstva Muzeja u Luvru, Katoličkim svetskim vestima, Kraljevskoj opservatoriji Grinič, Londonskom društvu za očuvanje podataka, Arhivi dokumenata u Vestminsterskoj opatiji, Džonu Pajku i Federaciji američkih naučnika, kao i petorici članova organizacije Opus Dei (od kojih su trojica sadašnji, a dvojica bivši članovi) koji su ispričali svoje priče, kako pozitivne tako i negativne, o svom iskustvu unutar organizacije Opus Dei." (Da Vinčijev kod, Solaris. Novi Sad, 2006.)

Iz ovakve liste neko bi mogao pomisliti da priča predstavlja stvarne činjenice u vezi sa hrišćanskom crkvom, Isusa Hrista i Biblije. Istina je u stvari da je istraživanje najblaže rečeno jadno urađeno. Preveliki broj ljudi, koji ne poznaju stvarnu istoriju i stvarne činjenice na koje se ova knjiga poziva, moglo bi poverovati brojnim pogrešnim teorijama koje Braun navodi.

Na Internet stranici (danbrown.com) Braun navodi listu knjiga korištenih za istraživanje kod pisanja Da Vinčijevog koda. To su gnostičke, Nju ejdž, i špekulativne knjige po svojoj prirodi. Ovde su neke od njih.

1. Rozlin (Rosslyn): Čuvari tajne Svetog Grala - Tim Valas-Marfi & Marilin Hopkins (Tim Wallace-Murphy & Marilyn Hopkins).

2. Žena sa posudom alabastera: Marija Magdalena i Sveti Gral - Margaret Starbird.

3. Hramsko otkrivenje: Tajni čuvari istinskog Hristovog identiteta - Lin Picknet (Lynn Picknett) & Klajv Prins (Clive Prince).

4. Boginja u Evanđeljima: Povratak svete ženstvenosti - Margaret Starbird.

5. Obmana Mrtvoga mora - Majkl Bajgent (Michael Baigent), Ričard Lejh (Richard Leigh).

6. Isus i izgubljena boginja: Tajna učenja prvih kršćana - Timoti Frik (Timothy Freke), Piter Gandi (Peter Gandy).

7. Kad je Bog bio žena - Merlin Ston (Merlin Stone).

8. Iza praga: Život u društvu Opus Dei - Maria Del Karmen Tapia (Maria Del Carmen Tapia).

9. Papina Armada: Otključavanje tajni misterioznih i moćnih novih sekti u crkvi - Gordon Urguhart.

Ova lista otkriva Braunov ozbiljan manjak naučnog istraživanja, s obzirom da ne sadrži merodavne istraživačke materijale iz suprotnih izvora. Nažalost, u knjizi nailazimo malo činjenica a previše nagađanja. Neupućenim osobama prezentacija Braunove teorije može delovati neodoljivo i može njihova razmišljanja usmeriti u potpuno pogrešnom smeru.

Postoji napisano mnogo članaka, koji iznose pogreške objavljene u knjizi Da Vinčijev kod, tako da mi nećemo ići previše u detalje, već ćemo obezbediti nekoliko citata likova iz knjige, a njih ćemo onda propratiti komentarima, koji će pokazati netačnost tih navoda.

1. Navod: "Biblija je tvorevina čoveka, draga moja. Ne Boga. Biblija nije volšebno pala iz oblaka. Čovjek ju je stvorio kao istorijsko svedočanstvo burnih vremena, a nastala je kroz bezbrojne prevode, dodatke i revizije. Istorija nikada nije imala konačnu verziju knjige...više od osamdeset jevanđelja razmatrano je pri sastavljanju Novog zaveta, pa ipak je relativno mali broj odabran da bude uključen - među njima ona po Mateju, Marku, Luki i Jovanu...Bibliju je, u onom obliku u kojem je danas poznata, kompletirao paganski imperator Rima, Konstantin Veliki." (Isti izvor, str. 205.)

A. Odgovor: Ovo je jedna gruba pogreška. Biblija nije rezultat "bezbrojnih prevoda, dodataka i revizija". Biblija je prevedena prema kopijama izvornih dokumenata, a nepromenjena je još od vremena pre održavanja Nikejskog sabora.

B. Odgovor: Bibliju nije napisao Konstantin na Nikejskom saboru. Dokumenti Starog zaveta su bili prikupljeni i poznati kao rezultat nadahnuća daleko pre nego što je hrišćanska crkva stupila na scenu. Novozavetni dokumenti su napisani od strane svedoka Isusove službe ili pod njihovim rukovodstvom i uputstvima. Hrišćanska crkva je znala koji su dokumenti bili izvorni, a koji nisu. Kod prvobitnog formiranja hrišćanske crkve, hrišćani su bili pod rimskom upravom i nisu bili slobodni (zbog početnih progona) da stvore "zvaničnu" Bibliju. No, to ih nije sprečilo da jasno razlikuju koji su dokumenti napisani od strane samih apostola, a koji su falsifikati, od kojih su mnogi postojali i bez sumnje su uključeni u "osamdeset jevanđelja" koje Braun spominje.

2. Navod: "Uz pomoć Isusovog pouzdanog ujaka, Josifa iz Arimateje, Marija Magdalena je tajno otputovala u Francusku, tada poznatu kao Galija. Tamo je pronašla bezbedno skrovište u okviru Jevrejske zajednice. Upravo ovde, u Francuskoj, rodila je svoju kćerku. Zvala se Sara." (Isti izvor, str. 226.)

Odgovor: Za ovo tvrđenje ne postoji istorijski dokaz.

3. Navod: "... ideal Riba jeste da čoveku više sile moraju reći kako da se ponaša zato što je sam nesposoban da misli svojom glavom. Međutim, sada ulazimo u Doba Vodolije - što znači da će čovek saznati istinu i da će moći misliti svojom glavom." (Isti izvor, str. 237.)

A. Odgovor: Interesantno je kako Braun ubacuje paganske ideje i paganske koncepte u dijalog među likove, a sve s ciljem da podrži fabulu svoje priče. Njegov komentar je interesantan u tome što ostavlja čitaoca pod utiskom da religija, a posebno hrišćanstvo, ne želi da ljudi spoznaju istinu ili da misle svojom glavom, a to je strašno udaljeno od stvarnih činjenica. Pismo nas upravo savetuje da učimo činjenice, da budemo vrlo odgovorni pri donošenju vlastitih odluka i da razmišljamo kritički. Braun, u najmanju ruku, pogrešno interpretira hrišćansku veru.

B. Odgovor: Slede tekstovi iz Svetog pisma koji nam poručuju da razmišljamo, da koristimo naše umove.

a) "A on odgovarajući reče: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom, i bližnjeg svog kao samog sebe." (Luka 10:27)

b) "A dalje, braćo moja, šta je god istinito, šta je god pošteno, šta je god pravedno, šta je god prečisto, šta je god preljubazno, šta je god slavno, i još ako ima koja dobrodetelj, i ako ima koja pohvala, to mislite." (Filipljanima 4:8)

c) "I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svog, da biste mogli kušati koje je dobra i ugodna i savršena volja Božija." (Rimljanima 12:2)

d) "Jedan razlikuje dan od dana, drugome su svi dani jednaki: svaki neka je (samo) tvrdo uveren u svoje mišljenje!" (Rimljanima 14:5)

4. Navod: "Istina, ideja da je seks put ka Bogu isprva je bila šokantna. Langdonovi studenti Jevreji uvek su se zgražali kada bi im prvi put rekao da je rana jevrejska tradicija podrazumevala ritualni seks. I to u Hramu, ni više ni manje. Nekada su Jevreji verovali da se u Svetinji nad svetinjama, u Solomonovom hramu, nalazi ne samo Bog nego i njegov moćni ženski pandan, Šekina. Muškarci koji su tragali za duhovnom celovitošću dolazili bi u Hram da posete sveštenice - ili hijerodule - sa kojima bi vodili ljubav i iskusili božanstvo kroz fizičko sjedinjenje. Jevrejski tetragramaton YHWH - sveto ime Boga - zapravo je poticalo od Jehove, androginog fizičkog spoja muškog Jah i prehebrejskog naziva za Evu, Havah." (Isti izvor, str. 273.)

A. Odgovor: Apsolutno nije poznato da postoji bilo kakva dokumentacija koja bi podržala ovu ideju da su prvi Jevreji smatrali Svetinju nad svetinjama mestom gde je boravilo žensko božanstvo. Takva ideja je besmislena i u direktnoj suprotnosti sa istorijskim / biblijskim izveštajem o Svetinji nad svetinjama. Ovo je tako izopačena ideja da smo iznenađeni što ju je gospodin Braun uopšte uključio u priču - bez obzira što je ova knjiga fikcija.

B. Odgovor: Braun pravi temeljnu pogrešku u svom naučnom istraživanju u vezi tetragramatona YHWH. On nije izveden iz muškog i ženskog sklopa reči. U stvari, YHWH su četiri engleska slova koja najbliže predstavljaju četiri jevrejska znaka koji određuju ime Boga, koji se izvodi iz reči "biti". U suštini, kada Bog spominje svoje vlastito ime, on kaže: "Ja SAM koji JESAM". Ono "Ja Jesam" dolazi od glagola "biti", i od toga dobijamo YHWH. Braun u potpunosti greši po ovom pitanju.

5. Navod: "Kada se sledeći put nađete sa ženom, zagledajte se u svoje srce i vidite možete li da pristupite seksu kao mističnom, duhovnom činu. Iskušajte sebe i vidite možete li da pronađete onu iskru božanskog koju muškarac može da dostigne jedino kroz sjedinjenje sa svetim ženskim principom." (Isti izvor, str. 274.)

Odgovor: Ovo je vrlo subjektivna izjava. Naravno, izmišljeni lik daje izmišljeno mišljenje. No, problem je u tome da, u celokupnom kontekstu potcenjivanja biblijske i istorijske istine, ovaj komentar dobiva zbunjujuće značenje, jer upućuje osobu da razmišlja emocionalno, umesto da koristi svoj um... upravo ono što Braun radi, preko svojih likova, optužuje crkvu da ne želi... Vidi tačku 3 gore.

6. Navod: "...svaka je vera na svetu zasnovana na izmišljotinama. To je definicija vere - prihvatanje onoga za šta mislimo da je istina, ali što ne možemo dokazati." (Isti izvor, str. 302.).

Odgovor: Ne, ovo nije istina. Hrišćanstvo se temelji na činjenici: stvarnosti izraelskog naroda, arheološkim potvrdama, napisanim izveštajima očevidaca koji govore o rođenju Hrista, Njegovoj službi, Njegovim čudesima, Njegovom naučavanju, Njegovoj smrti, Njegovoj sahrani, i Njegovom uskrsnuću. Braun ne može biti udaljeniji od istine.

7. Navod: "...oni koji zaista razumeju svoju veru razumeju da su te priče (tj. Isusovo bezgrešno začeće) metaforične."

Odgovor: To nije istina. Hrišćanstvo se ne temelji na metaforičkim pričama sa skrivenim značenjem. Temelji se na istorijskim činjenicama, tj. na stvarnom životu, službi, smrti i Isusovom uskrsnuću. Svedoci su zabeležili ono što su stvarno videli i zapisali su stvarne događaje. Tvrdnje Braunovih likova je (priznaje da su izmišljeni) su potpuno pogrešne.

Dalje, sledi kratka i delimična lista samo nekih od brojnih pogrešaka nađenih u Da Vinčijevu kodu:

1. Biblija je tvorevina "bezbrojnih prevoda, dodataka i revizija."

Biblijski dokumenti su stalni, nepromenjivi i postoje mnogobrojne kopije tih dokumenata iz prvog, drugog i trećeg veka.


2. Bibliju je sastavio imperator Konstantin.

Biblija je bila sastavljena pre Konstantina.


3. Postojalo je 80 jevanđelja.

Iako je postojalo nekoliko jevanđelja koja su cirkulisala i za koja se tvrdilo da su autentična, rani hrišćani su znali da nisu, a to nije bilo ni blizu 80.


4. Opus Dei članovi imaju kaluđere.

Nemaju.


5. Hristovo božanstvo je izmislio Nikejski sabor

Isusovo božanstvo se nalazi u Pismu: Matej 2:2,11 14:33, 28:9; Jovan 9:35-38; i Jevrejima 1:6.


6. Isus je bio oženjen Marijom Magdalenom, koju treba obožavati kao boginju.

Za to apsolutno ne postoje istorijski dokazi.


7. Rani "hrišćani" su praktikovali bogoštovanje boginje.

Za to apsolutno ne postoje istorijski dokazi.


8. YHWH je izvedeno iz Jevrejskih reči, jedne muške a druge ženske.

Ne, izvedena je iz jedne jedine reči "BITI".


9. Zapisi Mrtvoga mora su sadržavali najranije hrišćanske zapise.

Ovo ne može biti istina, jer su svici iz mrtvoga mora napisani pre hrišćanstva.


10. Hrišćanstvo je pozajmilo svoje ideje iz paganskih izvora.

Sličnosti između hrišćanstva i drugih religija ne znače da ih je hrišćanstvo pozajmilo od njih ili da su te religije pozajmile nešto od hrišćanstva. U svim religijama postoje neke sličnosti. To je česta tvrdnja koja nema nikakvog osnova.

Zaključak:

Da Vinčijev kod je užitak za čitanje kao fiktivna priča, no prilično je netačan u svojim zaključcima. Opet, da je Braun naveo kako je njegova knjiga jednostavno fikcija i da ne navodi da je sve u njoj bazirano činjenično, ne bismo imali nikakvih problema sa njom. No, to nije ono što je on uradio. U stvari, on je uradio suprotno i na taj način je dao pogrešne informacije i lažne zaključke, u koje će nažalost puno ljudi poverovati.