Naslovna » Magazin » Arhiva » #35 » ....

Učeništvo - sledeći korak

Scott Newell

Nema ničeg uzbudljivijeg od dovođenja nekoga Hristu. Videti nekoga kako prelazi iz smrti u život. I to je ono što hrišćani rade kao rezultat direktne Hristove zapovesti, koju nam je u Marku 16:15 ostavio: da idemo po svemu svetu i propovedamo evanđelje. No, postoji nešto čak važnije od ovoga. Možemo ljude dovesti Hristu kazavši im da ponavljaju za nama "molitvu grešnika". No, nešto čega su se hrišćani uistinu previše nagledali jeste da im se prijatelji ili voljena osoba "spase", pa čim izađe kroz crkvena vrata odmah pada nazad u stanje u kakvom je bila pre nego što je prihvatila Hrista. Crkva vernika je toliko usredotočena na izgovaranje te molitve a onda nikad ne izdvoji vreme kako bi bila sigurna da će oni i ostati spašeni. Hiljade se mogu spasiti tokom velikog evangelizacionog sastanka, no ko je tamo da vidi šta će se desiti nakon što se sve to završi? Ko je tamo da vidi hodaju li ti ljudi uistinu u datoj im slobodi, u Hristu. Nažalost, u velikom broju slučajeva, niko.

Istina je, spašavanje hiljada ne znači ništa, ako ti ljudi nastave da žive svojim starim životima. A ovo se neprestano dešava svuda. Moramo prestati da se koncentrišemo na spašavanje masa, već na spašavanje samo jedne osobe. O učeništvu ne slušamo često, ali igra značajniju ulogu u dovođenju ljudi Gospodu, više nego bilo šta drugo.

Učeništvo jednostavno znači voditi nekoga ko je upravo spašen, i biti uz njega pomažući mu u njegovom rastu u Hristu. Tek novoobraćenim osobama treba neko da im pokaže kojim putem ići nakon one početne molitve spasenja. Ne možemo ih jednostavno navesti da kažu molitvu, dati im Bibliju i reći im: "Vidimo se iduće nedjelje, u crkvi". Kako će "bebe u Hristu" znati gde ići i šta raditi, i kako uopšte preživeti do nedelje.

Isus je ovako rekao: "A na kamenitu mestu posejani, to je koji sluša reč i odmah je radosno prima; ali nema korena u sebi, nego je nepostojan, pa kad dođe do nevolje ili gonjenja zbog reči, odmah se sablažnjuje" (Matej 13:20-21). Ovo trebamo zapamtiti. Pošto dođu Hristu, oni nemaju korena. Upravo su posađeni, a tvoj je posao da se za njih pobrineš i da budeš uz njih kako bi im pomogao da rastu u Hristu.

Novi Zavet sadrži 27 knjiga. Od ovih 27 knjiga, njih pet: Matej, Marko, Luka, Jovan i Dela su istorijske knjige napisane za ljude različitih kultura kao svedočanstva o Isusu. Jedna knjiga, Otkrivenje, je proročka knjiga. Grubo rečeno, preostale 21 knjiga su napisane poznatim vernicima koji su, ili bili na neki način progonjeni i trebalo im je ohrabrenje, ili su jednostavno bili vernici kojim je trebao dalji rast da postanu jači u Hristu. Dakle, možemo videti da je 21 knjiga napisana radi učeništva. Gledajući u procentima, 75 procenata Novog Zaveta je napisano novim, progonjenim hrišćanima kojima su trebala uputstva za novi život. Sa ovakvim procentom, ne možemo dopustiti da se tako ključna stvar u hrišćanskom rastu ignoriše. Crkva ne bi trebalo da teži ka brojnosti. Umesto toga, trebalo bi da teži da izgradi predane vernike koji bi bili voljni u bilo kom trenutku da daju život za svoju veru. Ne trebaju nam velike crkve, ako su ljudi koji čine te crkve ništa drugo do gomila duhovnih mlakonja, koji čak ni ne znaju ko su ili kuda idu. Smanjimo brigu o momentu kada grešnici izgovaraju molitvu iz tzv. "četiri duhovna zakona", već usmerimo brigu na to šta sa njima nakon te molitve.

Videćeš da je ovo mnogo teže od onoga što si ti dosad radio, jer ovo je trenutak kad ti postaješ Ilija Jeliseju. Kad ti postaješ njegov najbolji prijatelj. Prijatelj koji je spreman ustati u tri ujutro, jer on-ona ima problem i treba joj molitva, i razgovor. To zahteva više žrtve nego što možeš i da zamišljaš. Naći ćeš se u situaciji da moraš žrtvovati svoje vreme, reputaciju, čak i novac, radi njih. I ovo je trenutak kad ćeš osetiti potrebu za plodom Duha, opisan u Galatima 5:22-23, posebno kada je reč o strpljenju.

Šta bi inače radio sa svojim vremenom? Postoji li uopšte išta vrednije od tvog "slobodnog vremena" posvećenom nekome u rastu, u poznavanju našeg Gospoda Isusa Hrista? Zar nisi u svakom slučaju razapeo svoje sebične želje (Galatima 5:24), kako bi mogao služiti Boga sa stoprocentnom lojalnošću, bez obzira jesi li ili nisi raspoložen za to, ili da li se to uklapa u tvoj raspored? Znaj, da to nije lako kao što je bilo dovesti ga do toga da kaže molitvu grešnika.

Kad je neko koga poznaješ spasen, tvoja je lična odgovornost, kao dobrog i vernog Hristovog sluge, da odvojiš vreme za tu osobu i da je vodiš kroz učeništvo. Možda si ti jedini kome je stalo da to radi. Nazovi je na telefonom dva-tri puta sedmično. Zakaži druženja ili časove proučavanja Biblije sa njom i drugim hrišćanima. Daj joj neke osnovne smernice o tome šta znači biti spasen, kuda i kako ići dalje. Možeš joj pomoći tako što ćeš voditi računa da ne skrene sa pravog puta. Možeš je smestiti u neku dobru crkvu, na dobar temelj, i posmatrati je kako raste u Hristu. Vremenom, neće joj više trebati tvoja stalna podrška, jer će biti duboko ukorenjena u Isusu Hristu, te će i sama ići i evangelizirati i biti učitelji drugima - onako kako si je ti naučio!

Ovakvo učeništvo upravo predstavlja Isusov način (plan) na kom se izgrađuje Carstvo Božje.

Prevod: Ante Miliša.
Izvor: < http://www.bible.com/youth/ >
"Ateizam, to je teoretska formulacija obeshrabrenog života."
- Hari E. Fozdik

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 266
Ukupno: 2599281
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/035/03.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.