Naslovna » Magazin » Arhiva » #33 » ....

misaone refleksije

HVALA TI ISUSE!
- Stančević Sreten

U srce mi se uselila tuga
od saznanja koliko smo grešni,
al' zbog tebe rodila se duga
koju moja duša iznosi u pesmi!

Nisam znao da li ćeš me čuti
da'l će tvoja ljubav u moje srce da se smesti,
al' smogao sam samo suzu pustit
i nadat se da ćemo se jednog dana sresti.

Tvoja žrtva što zbog svih nas pade
na srcu mom je ostavila traga,
i zato se molim da tvoja milost večna
za nas grešne uvek bude blaga.

Bolna rana na mom srcu stoji
i neće prestati da boli,
sve dok tvoja ljubav večna
u moje srce zauvek se ne zatvori.

Pakosti ljudske si oprostio lako
i prihvatio na se sve naše grehe,
pa zar za nekoga treba dokaz veći
od tvoje žrtve koja se ne može poreći!

HVALA TI ISUSE!
(Jovan 3.16)

BOŽIJA TIŠINA

Stara norveška legenda govori o čoveku, pustinjaku, po imenu Haakon, koji je bio gorljivi sledbenik Isusa Hrista. Jednog dana je Haakon, došao do jedne crkve. Ušao je unutra, kleknuo ispred oltara i počeo da se moli Isusu. Potaknut velikim osećajem velikodušnosti, dobrote i ljubavi gledao je u krst sa raspelom na oltaru i rekao je:

"Gospode, ja želim da trpim i umrem za Tebe. Dopusti mi da zauzmem Tvoje mesto. Želim... postati Ti, tu na krstu." I netremice uperivši oči u Njega, očekivao je odgovor. Tada je Gospod otvorio svoja usta i progovorio. Njegove reči su dolazile sa nebesa, poput šapata, ali i kao upozorenje: "Moj verni slugo, ispuniću ti želju, ali samo pod jednim uslovom!"

"Kojim, Gospode? Je li to nešto teško? Spreman sam sve učiniti, uz tvoju pomoć!" - odgovorio je spremno stari pustinjak. "Slušaj me dobro: Šta god se dogodilo i bez obzira šta budeš video, zauvek moraš ćutati. Haakon je odgovorio: "Obećavam ti to, moj Gospode!" I onda su zamenili mesta. Niko nije ništa primetio, niko nije prepoznao pustinjaka ekserima prikovanog na krstu, iznad crkvenog oltara.

I dugo vreme Haakon je poštovao dogovor, nikome nije progovorio ni reči. No, jednog dana ušao je lokalni bogataš u crkvu, i nakon molitve zaboravio ispred oltara svoj novčanik. Haakon je to video ali je ćutao. Nije progovorio ni kada je nakon dva sata došao ovdašnji siromah, koji je pronašao bogatašev novčanik i zadržao ga. Ćutao Haakon i ćutao, i onda kada je ubrzo nakon toga pred oltar kleknuo mladić moleći za blagoslov pre polaska na dugo putovanje. U tom se trenutku bogataš ponovo vratio u crkvu, tražeći svoj izgubljeni novčanik. Ne našavši ga, odmah je pomislio da ga je mladić uzeo.

Bogataš je besno povikao na mladića, "Vrati mi moj novčanik koji si ukrao!" Mladić je u čudu odgovorio: "Nisam ukrao nikakav novčanik!". Bogataš je odvratio, "Vidim da osim što kradeš, još i lažeš, odmah da si ga vratio!" Mladić je ponavljao, "Kažem ti, ni od koga nisam uzeo novčanik"

Tada ga je bogataš počeo besomučno vređati. U tom trenutku, crkvom je odjeknuo snažan glas: "Prestanite!" Bogataš je pogledao u vis i video lik koji mu je progovorio, bio je to Haakon koji više nije izdržao ćutnju, nego se javio sa krsta, u odbranu mladića i koreći bogataša zbog lažne optužbe. Bogataš je zapanjen i postiđen odmah otišao, a ubrzo je otišao i mladić u žureći zbog svog putovanja.

Kad ispred oltara više nije bilo nikoga, pristupio je Hrist svom sluzi Haakonu i rekao mu: "Siđi sada s krsta, ti nisi dostojan da zauzimaš moje mesto. Nisi ispunio obećanje, nisi ćutao." "Gospode, - reče Haakon - kako bih mogao dopustiti takvu nepravdu?". Stari pustinjak je nemo stajao ispred oltara, razmišljajući o svemu.

Tada Gospod nastavi: "Nisi znao, da je za bogataša bilo dobro da izgubi svoj novčanik, jer je u njemu bio novac sa kojim je nameravao da bludno sagreši sa jednom mladom devojkom, i čiji bi život posle toga bio uništen. Siromah je, naprotiv, dobro učinio zadržavši novac, jer je živeo u krajnjoj bedi, i njegova deca će sada na stolu imati hranu. Za mladića bi bilo bolje, da ga je bogataš još više zadržao, jer bi tada zakasnio na svoj brod, te ne bi danas otišao na put. Ovako je sada mrtav, poginuo je pre nekoliko minuta u brodolomu, samo zato što si se ti umešao. Ti sve ovo nisi mogao da znaš, ali JA JESAM. To je razlog što ja na toliko toga ne kažem ništa..."

"Jer misli moje nisu vaše misli, niti su vaši putevi moji putevi, veli Gospod. Nego koliko su nebesa više od zemlje, toliko su putevi moji viši od vaših puteva, i misli moje od vaših misli." (Isa. 55:8-9)

Tagged: poezija| inspiracija|
"Verovati u Boga, znači prihvatiti osnovni princip, da celi univerzum ima smisla i da postoji sa naročitom svrhom."
- Muller

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

-

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 529
Ukupno: 6243489
Generisano za: 0.002''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/033/06.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.