• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Na sekularnim univerzitetima uvek su me pitali sedam osnovnih pitanja - ponekad sa neznatnim varijacijama. Hteo bih zato ukratko ovde da predstavim neke svoje odgovore. Bez sumnje, oni se mogu usavršiti...

1. Šta je sa neznabošcima?

Nehrišćani a i mnogi hrišćani, najčešće pitaju o sudbini neznabošaca. Šta je sa osobom koja nikad nije čula o Isusu Hristu? Hoće li ona biti osuđena na pakao?

Mislim da pre svega moramo da priznamo, kako nemamo celu objavu o tome kako će Bog postupati sa takvim ljudima. Bog nam nigde o tome ne govori. Stoga, izvesne stvari su samo Bogu poznate. U 5. Mojsijevoj 29,29 čitamo: "Šta je tajno ono je Gospoda Boga našeg, a javno je naše i sinova naših doveka, da bismo izvršavali sve reči ovog zakona." O nekim stvarima Bog nije u potpunosti otkrio svoj plan; ovo je jedan od tih slučajeva. Ipak, dok mislimo o ovom pitanju, Pismo nam daje neke veoma jasne tačke koje valja imati na umu.

Prvo: Bog je pravedan. Svi dokazi koje imamo ukazuju da možemo imati pouzdanje u Njegovu pravednost. Možemo se uzdati da će, ma što uradio sa onima koji nikad nisu čuli o Isusu Hristu, On biti apsolutno pravedan, jer sve činjenice ukazuju na to da je On upravo takav.

Drugo: Ni jedna osoba neće biti osuđena za odbijanje Isusa Hrista o kome nikad nije čula; umesto toga ona će biti osuđena za gaženje svog moralnog standarda, ma kako nizak ili visok on bio. U svakom delu sveta ljudi imaju određenu vrstu moralnog zakona, kojeg se pridržavaju ili ga pak svesno krše. Znanje iz antropologije to potvrđuje. Pavle tako piše: "Jer koji bez zakona sagrešiše, bez zakona će i izginuti; i koji u zakonu sagrešiše, po zakonu će se osuditi..." (Rim. 2,12-16).

Treće: Pismo ukazuje da svaki čovek ima dovoljno informacija o tome da Bog postoji. To je jasno rečeno u Rimljanima 1,19-20: "Jer šta se može doznati za Boga poznato je njima: jer im je Bog javio; Jer šta se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i božanstvo, da nemaju izgovora." Psalam 19, takođe potvrđuje ovu činjenicu. Iz Mateja 7,7-11 i Jeremije 29,13 možemo zaključiti da će čoveku koji odgovori na svetlo koje ima i traži Boga, Bog dati šansu da čuje istinu o Hristu Isusu.

Četvrto: Nema ni reči u Bibliji da čovek može biti spasen na neki drugi način, jedino i samo po Isusu Hristu. To je kristalno jasno. Gospod je sam izjavio u Jovanu 14,6: "Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me". Isus je to govorio sa autoritetom Božjim. Zbog toga ko je On i onoga šta je učinio na krstu, očigledno je da nema drugog puta ka Bogu. Samo je On okajavao naše grehe. On je jedini most preko provalije koji odvaja najviše moguće ljudsko dostignuće od beskonačno svetog bića Božjeg. Petar nije ostavio mesta sumnji svojom kratkom izjavom u Delima 4,12: "Jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti." Ovo stavlja ogromnu odgovornost na nas koji se nazivamo hrišćanima; prema tome, moramo nastojati da i oni koji nisu čuli, čuju evanđelje.

Poslednja stvar da se istakne osobi koja je postavila to pitanje je apsolutna jasnoća Biblije koja se odnosi na sud koji čeka svakog pojedinca koji je čuo evanđelje, kao što je i on čuo. Kada se on suoči s Bogom, pitanje neće biti o neznabošcima. Moraće položiti račun šta je lično uradio sa Isusom Hristom. Obično će neko postaviti pitanje o neznabošcima kao dimnu zavesu, tako da može izbeći svoju ličnu odgovornost. Treba mu odgovoriti na to pitanje. Treba takođe, o njima razmisliti i zbog našeg uverenja i pouzdanja. Ali onda na kraju diskusije, treba se usredotočiti na samu osobu i na njenu ličnu odgovornost. Što će ON učiniti sa Isusom Hristom?


2. Da li je Hrist jedini put do Boga?

Drugo pitanje koje proizilazi iz prvog, jeste ovo: Zar ne obožava i iskreni musliman ili budista i hinduista istog Boga kao i hrišćanin, samo pod drugim imenom? Drugim rečima: Da li je Isus Hrist jedini put do Boga?

Ni iskrenost, niti intenzitet verovanja ne stvaraju istinu. Vera ne može biti pravovaljana negoli objekat na koji je usmerena. Verovanje ne čini nešto istinitim, isto kao što odbijanje da se veruje ne može učiniti istinu pogrešnom. Stvarno pitanje, je pitanje o istinitosti. Uporedimo islam i hrišćanstvo kao primer. U moralnom i etičkim oblastima među njima možemo naći mnogo sličnosti, ali ove dve vere su 100% suprotne u najvažnijem pitanju: Ko je Isus Hrist? Islam poriče da je Isus Hrist Bog - Sin Božiji. Poriče da je On umro na krstu i vaskrsao od mrtvih. Hrišćanstvo pak tvrdi činjenicu da je Isus Hrist Sin Božji, umro na krstu za naše grehe i onda ustao od mrtvih. Obe vere istovremeno ne mogu biti istinite u toj činjenici. Jedna je tačna; druga je netačna. Ako je ono glavno u hrišćanstvu lažno, onda je naša vera bezvredna.

Ovo pitanje o drugim religijama ima neke jake emocionalne i nacionalne aspekte koje treba pokušati pobediti kada želimo da diskutujemo o njemu. Treba dokazati, da hrišćani nisu puni predrasuda kada kažu da je Hrist jedini put do Boga. Mi kao hrišćani nemamo drugog izbora, jer je sam Isus Hrist tako rekao.

Iako neko može da veruje u šta god želi, nema pravo na definiciju Hrišćanstvo u nekim svojim vlastitim terminima. Ako želimo biti verni Isusu Hristu, moramo ostati samo na onome što je On rekao. Prilično očigledno, ako verujemo da je On Bog, onda to što je On rekao smatramo i jedinim mogućim odgovorom - Istinom.


3. Zašto nevini trpe?

Treće, često pitanje je o problemu zla. Ako je Bog dobar i svemoćan, zašto onda nevini trpe? Zašto su neke bebe rođene slepe ili mentalno defektne ili deformisane? Zašto Bog dozvoljava ratove? Zašto...?

Ili je Bog dobar a nije dovoljno moćan da eliminiše bolesti i katastrofe ili je svemoćan, ali nije dobar i zbog toga ne okončava sa ovim zlom. Opet mislim, da moramo priznati svoje delomično znanje o mnogim individualnim ili nacionalnim patnjama. Ipak, u mnogim situacijama možemo dobro videti ko je glavni "generator zla" u ovome svetu. Biblija jasno govori, da je Bog stvorio svemir (svet) savršenim. Čoveku je bila dana sloboda da posluša ili ne posluša Boga. Zlo je došlo na svet kroz čovečju neposlušnost - pobunu. Zbog modela (mehanizma) svemira, čovečija dela nisu ograničena na njega samog nego uvek uključuju (utiču) i na druge ljude (i prirodu). Zbog čovečje neposlušnosti i kršenja Božjeg zakona, zlo prožima celi svemir.

Dok razgovaramo o tom pitanju, ne smemo zanemariti prisustvo zla u svakome od nas. Mnogi ljudi pitaju: Zašto nas Bog ne oslobodi od zla? Zašto ne prekine ratove? Ne shvataju da ako bi Bog izvršio sud dosledno, niko od nas ne bi preživeo. Pretpostavi da Bog odluči: "U ponoć, ove noći, sve zlo biće izbrisano iz svemira!" Ko bi od nas bio tu u jedan sat posle ponoći?

Kada naglašavamo čovekov lični problem sa zlom, primetimo da je Bog učinio sve potrebno da se lično susretne sa problemom zla. On, ne samo da je došao u ljudsku istoriju u liku Isusa Hrista, nego je umro da reši problem - činjenicu zla. Tako, svaki pojedinac koji se voljno odazove prima Njegov dar ljubavi, milosti i oproštenje u Isusu Hristu. Kao što je C. S. Lewis primetio, beskorisno nam je umovati o poreklu zla. Problem sa kojim se svi suočavamo je činjenica zla. Jedino rešenje za tu činjenicu zla, jeste Božje rešenje, Isus Hrist.