• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Mnogi ljudi koji traže "svoju" crkvu imaju potpuno pogrešne prioritete. Neke ljude privlači određena crkva zbog lepote zgrade. Druge više interesuje veličina zgrade. Ostale opet privlači istaknut muzički program ili pastor (propovednik) sa impresionirajućom pojavom ili posebnom sposobnošću govora. Neki ljudi traže crkvu gde je uredno raspoređena služba. Zatim, postoje ljudi koje privlači crkva zbog svoje denominacijske privrženosti, lokacije ili zbog ljudi koji je posećuju. Ostali uglavnom dođu na poziv svojih prijatelja.

Koliko god bile značajne nabrojane činjenice, ono što najviše treba da interesuje svakog čoveka koji želi da pripada određenoj crkvi jeste njena DOKTRINA - drugim rečima, šta se uči i veruje u toj crkvi! To je glavna stvar.

Ja bih radije bio sa ljudima koji se sastaju u staroj, polusrušenoj zgradi, bez hora, sa raštimovanim klavirom i zamuckujućim propovednikom koji propoveda Reč Božiju, nego među ljudima koji su ponosni na svoju predivnu zgradu, veličanstveni hor i rečitog propovednika koji se odriče ili ignoriše čisto učenje Svetog pisma i time sprečava prisustvo i silu Duha Božijeg.

Znači, ono što se veruje i uči u određenoj crkvi je najvažnije!

Dakle, u ovom poglavlju želim da zajedno razmatramo još nekoliko vrlo značajnih učenja s kojima ne sme da bude kompromisa. U prethodnim poglavljima videli smo kako da prepoznamo zdravu crkvu po njenom verovanju o Bibliji, Bogu i Isusu Hristu. Hajde da sada razmotrimo sledeća verovanja koja su neophodna da bi crkvu nazvali zdravom:

1. Soteriologija - Verovanja o spasenju.
2. Pneumatologija - Verovanja o Svetom Duhu.
3. Eklesiologija - Verovanja o crkvi.
4. Eshatologija - Verovanja o poslednjim događajima.

1. Soteriologija - Verovanja o spasenju.

Zdrava crkva je ispravna u soteriologiji, tj. u svojem verovanju o načinu spasenja. Ona objavljuje poruku spasenja po blagodati, samo verom u Isusa Hrista (Ef. 2,8-9).

U pogledu učenja da je spasenje po blagodati i da je potpuno nezavisno od ljudskog truda, mi se naravno ne odričemo važnosti krštenja, odlazaka u crkvu i življenja u poslušnosti zapovestima Božije reči. Sve ove stvari su od suštinske važnosti, ali one se ne čine da bi čovek dobio spasenje, nego slede kao plod, rezultat, odnosno dokaz istinskog iskustva obraćenja. Apostol Pavle je napisao u 2. poglavlju Poslanice Efescima:

"Jer smo njegov posao, sazdani u Hristu Isusu za dela dobra, koja Bog napred pripravi da u njima hodimo" (10. stih).

Druga osoba večnog Trojstva, Isus Hristos, Sin Božiji je postao deo ljudske porodice kroz rođenje od device. Živeo je savršenim životom, umro je na krstu da bi platio cenu naših greha, i ustao iz mrtvih da bismo mi dobili spasenje. I sada, pošto je On umro umesto nas, spasenje nam se nudi kao dar, a prima se verom. Članstvo u crkvi, krštenje, moralan život i dela milosti - ma koliko da su dobre stvari - ne mogu da učine ništa da bi nas spasile od greha. Spasenje se može iskusiti samo na temelju onoga što je Gospod Isus već učinio za nas, kao naša zamena i u životu i smrti, a vera je samo spona pomoću koje se primaju već pripremljeni blagoslovi.

Jedan pesnik je napisao:

U životu nisam živeo,
na samrti nisam umro.
Životom Drugoga i smrću Drugoga
stekao sam blaženu večnost.


2. Pneumatologija - Verovanja o Svetom Duhu.

Da bi odgovorili na pitanje "Kako mogu da prepoznam zdravu crkvu?", naglasio bih da ona mora da bude ispravna i u pneumatologiji, tj. u svom verovanju i učenju o Svetom Duhu.

Sveti Duh se ponekad nazivao "zanemarena osoba božanstva", a nažalost tako je često i danas. On je zapravo osoba Trojstva koja se najmanje razume.

Međutim, zdrava crkva prepoznaje i ko je Duh Sveti, i šta On radi!

Neki ljudi misle o Duhu kao o nekom bezličnom biću. Oni objavljuju da je On samo uticaj koji vodi čovečiju savest. Drugi Ga smatraju za neku vrstu sile koja je programirana u čoveku da bi mu davala signale od Boga. Ali, Sveti Duh je osoba! On je BOG, a kada je Bog, onda je takođe večan i jednak Ocu i Sinu.

Dakle, čuvaj se onih koji se odriču ličnosti i božanstva Svetog Duha!

Kao Bog, treća osoba Trojstva, Sveti Duh je uključen u niz važnih aktivnosti. U suštini, Sveti Duh je odigrao tako vitalnu ulogu u ranoj Hristovoj crkvi da se knjiga Dela Apostolskih može nazvati "Dela Svetog Duha kroz apostole". Sveti Duh presvedočava za greh (Jn. 16,8), daje novo rođenje (Jn. 3,5), krštava vernike u Hristovo telo (1. Kor. 12-13), pojedinačno prebiva u hrišćanima (1. Kor. 6,19), obuzdava i sprečava greh (2. Sol. 2,7), sprema vernike za plodonosnu službu (Ef. 5,18)...

Da, Sveti Duh pravi svoj dom u svakom hrišćaninu. On boravi u nama da bi nas tešio, vodio, čuvao, davao snagu, i nosio svedočanstvo istine. Zbog Njegovog prisustva, mi možemo imati pobedu nad grehom i uspešnu službu za Gospoda.


3. Eklesiologija - Verovanja o crkvi.

Zdrava crkva je ispravna i u eklesiologiji, tj. u svom verovanju i učenju o samoj crkvi. Reč crkva ima dvojako značenje:

- nevidljiva crkva
- crkva kao lokalna zajednica vernika

Kada govorim o nevidljivoj crkvi, onda mislim na Hristovo telo koje čine svi ljudi koji su Ga prihvatili za Spasitelja, ne uzimajući u obzir boju kože, rasu, položaj ili denominaciju. To je jedina istinita crkva!

Apostol Pavle je imao to na umu kada je pisao o tome kako je Bog uzvisio Hrista:

"Nad svim poglavarstvima, i vlastima, i silama, i gospodstvima, i nad svakim imenom što se može nazvati, ne samo na ovome svetu, nego i na onome koji ide, i sve pokori pod noge njegove, i njega dade za glavu crkvi, nad svima, koja je telo njegovo, punina onoga koji ispunjava sve u svemu". (Ef. 1,21-23)

Kada govorim o vidljivoj crkvi, smatram je za lokalnu zajednicu vernika, odnosno grupu hrišćana koja se redovno sastaje zbog poučavanja, zajedništva, verskih obreda, evangelizacije, slavljenja...

Zdrava crkva prepoznaje razliku između lokalne i nevidljive crkve. Njeni članovi potvrđuju da njihova zajednica ili denominacija nije jedina prava crkva. Oni "ne isključuju" iz Hristovog tela vernike (koji pripadaju Gospodu) iz razloga što nemaju njihovu "partijsku etiketu", nego sve one koji su stavili svoje pouzdanje na Hrista smatraju za bratske članove Njegovog tela - jedinu istinitu crkvu. Oni ih prihvataju kao braću i sestre u Hristu.

Pre nego što nastavimo, želeo bih da naglasim važnost odlaska i podrške lokalnoj crkvi koja je utemeljena na Svetom pismu. Nije dovoljno biti član samo nevidljive crkve, već moramo da budemo identifikovani i u lokalnoj crkvi. Imamo odgovornost da se redovno okupljamo sa ostalim hrišćanima radi bogosluženja, klanjanja, ohrabrivanja i poučavanja (Jev. 10,24-25). Zdravo propovedanje Hristove nauke u zajedništvu sa ostalim vernicima može da učiniti čuda u našim duhovnim životima.

Međutim, svestan sam, kao i vi, da lokalne crkve nisu savršene. Znam da je za vas kao vernike moguć duhovan napredak i bez odlaska u crkvu. Možete proučavati Bibliju za sebe, možete da se molite sami, možete da duhovno rastete čitanjem dobre hrišćanske literature... Ali, sve to nije dovoljno, niti je izgovor ako zanemarite odlazak u lokalnu crkvu.

Ako ste nanovorođeni, a nemate identitet u lokalnoj crkvi, molim vas (ako je to uopšte moguće) da nađete svoj molitveni (crkveni) dom. Ako odlučite da to uradite, izaberite crkvu gde se Biblija prihvata kao nepogrešiva Božija reč, gde se propoveda spasenje blagodaću verom u Isusa Hrista, Božijeg Sina. Zatim (sve dok ne budete sprečeni zbog lošeg zdravlja ili drugih razloga) odlazite u tu crkvu, služite u njoj, podržavajte je i moli se za nju.


4. Eshatologija - Verovanja o poslednjim događajima.

Poslednja tačka koju želim da razmotrimo jeste eshatologija, odnosno verovanje o poslednjim događajima i Drugom Hristovom dolasku. Zdrava crkva ima ispravan odnos i prema ovim pitanjima.

Najvažniji događaj u ljudskoj istoriji je bilo rođenje Gospoda Isusa Hrista, koje se desilo pre nešto više od 2000 godina. Međutim, osim Njegovog Prvog dolaska (rođenja) postoji još mnogo više. Njegov bezgrešan život, vaskrsenje i vaznesenje su istorijske činjenice - ali one ne predstavljaju kraj. Priča se nastavlja...

Biblija nam kaže da će Isus Hristos ponovo doći. Kada se to bude desilo, otvoreno ćemo videti celovit i veličanstven Božiji plan svih vekova. Tada će se svako koleno pokloniti pred imenom Isus i svaki jezik će priznati da je Gospod Isus na slavu Boga Oca (Fil. 2,11). To je trenutak, kao što je video prorok Avakum, kada će se zemlja napuniti slave Gospodnje, kao što je more puno vode (Avak. 2,14). To je trenutak, kao što nam je i apostol Pavle rekao, kada će mrtvi u Hristu vaskrsnuti prvi, a oni koji su živi će se preobraziti i krenuti u susret Gospodu (1. Sol. 4,16-17).

- Kada Isus ponovo dođe, videćemo Ga - Onog koji nas je voleo i dao sebe za nas.

- Videćemo Njega, moćnog Stvoritelja.

- Videćemo Ga kao Onog koji je pre više od 2000 godina došao na ovaj svet kao beba, rođen u siromaštvu, u vitlejemskoj štalici.

- Videćemo Ga kao Onog koji je imao anđele, ljude, demone i celu prirodu pod svojom kontrolom.

- Videćemo Ga kao Onog koji je prekinuo sahranu podarivši život mrtvom mladiću (Lk. 7,12-15).

- Videćemo Ga kao Onog koji je stavio svoju ruku na oči slepcu, i na taj način izbrisao njegovu neprekidnu noć i pretvorio je u svetlost dana (Mt. 12,22).

- Videćemo Ga kao Onog koji je bio raspet na krstu i kada je sve bilo ispunjeno, trijumfovalno povikao "Svrši se!" (Jn. 19,30).

- Pri Njegovom ponovnom dolasku mi ćemo Ga ugledati i zauvek uživati u prisustvu našeg Spasitelja, Iskupitelja i Cara, Gospoda Isusa Hrista.

Slažem se da se čak i u evanđeoskim krugovima ljudi ne slažu u vezi sa poslednjim događajima, ali te razlike u verovanjima ne smeju da postanu razlog ili prilika za podele i odvajanja. Dakle, hajde da se setimo da bez obzira na različita ubeđenja, možemo da se podjednako volimo, kao braća i sestre u Hristu.

Međutim, jako je važna stvar da se svi složimo da će Isus ponovo doći. Svaka crkva koja negira Njegov ponovni lični dolazak kao budući događaj koji će se stvarno desiti, ne ispunjava sve uslove standarda, koji određuje zdravu crkvu.

Uz verovanje u Drugi Hristov dolazak, zdrava crkva, takođe, shvata realnost postojanja i neba i pakla. Hrišćane koji veruju Bibliji očekuje predivno mesto koje se zove nebo. Bazirajući svoju veru na Božiju Reč, oni sa zadovoljstvom i radošću iščekuju ulazak u svoj večni dom. Ta nada suzbija njihov bol i daje izlečenje svim ranama koje donosi zemaljski život.

Zdrava crkva ne veruje samo u mesto koje se zove nebo, nego upozorava nevernike da postoji mesto koje se naziva pakao! Ljubazni, sam Gospod Isus Hristos govori o tom mestu "gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi" (Mk. 9,48), a On je i dao reči upozorenja: "Ne bojte se od onih koji ubijaju telo i potom ne mogu ništa više učiniti. Nego ću vam kazati koga da se bojite: bojte se onoga koji ima vlast pošto ubije baciti u pakao; da, kažem vam, onoga se bojte" (Lk. 12,4-5).

Ako verujete Svetom pismu, jednostavno ne možete da poništite činjenicu da postoji nebo za nagradu, ali i pakao za mučenje. Jedno od obeležja zdrave crkve je upravo njeno verovanje i u nebo i u pakao, i u biblijsko učenje o tim mestima.

Da li ste član zdrave crkve? Da li ste revnostni u posećivanju svoje crkve? Da li je podržavate?

Ako ste pravi hrišćani, odgovor je: DA!

Nastavak u sledećem broju.