• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Visoko tiražni američki magazin "Reader's Digest" je često u svojim izdanjima na zahtev čitalaca ponavljao serijal članaka "Ja sam Džoova ____". Ovi edukativni tekstovi su pisani u prvom licu i govore o raznim organima ljudskog tela, napr. "Ja sam Džoovo srce", "Ja sam Džoovo oko" i sl. Naravno, RD nikada nije pisao o duhovnim aspektima čoveka, ali hrišćanin Dee Bowman je napisao seriju članaka upravo o tome. Dee koristi biblijsku perspektivu da piše o Fredovoj, savesti, rukama, jeziku i sl. Ovde vam prenosimo njegov članak o Milanovoj (kako ga mi nazvasmo) duši...

Ja sam Milanova duša. Ono što drugi vide i opisuju kao Milana, za mene nije ništa više sem prebivališta. Živim u Milanovom fizičkom telu, ali to telo nije pravi Milan. Ono je za mene kao kuća, koja ima mnoge sobe. Ja sam prava suština Milana. Ja sam njegova duša.

Kada govori o meni, Biblija koristi različite termine, poput "duh" ili "duša". Neki religiozni ljudi igraju se oko značenja ovih termina, i samo zbunjuju druge ili ih uveravaju da ja ne postojim, ali greše. Sve to me vređa, jer Biblija jasno govori: "I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a duše ne mogu ubiti. Nego se više bojte onoga koji može i dušu i telo da upropasti u paklu" (Mt. 10:28 EČ). Milan je mnogo više nego li samo njegovo telo. Unutar njega sam ja, njegova duša - i Biblija ima mnogo toga da kaže o meni.

Stvorio me je Bog - On jedini može da me stvori. "I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao" (Prop. 12:7 RDK). Moderna nauka pokušava na svakojake načine da napravi dušu, jer kada se duša stavi u telo, to telo onda oživi, neživo postane živo. "Kao što je, naime, telo bez duha mrtvo, tako je mrtva i vera bez dela" (Jak. 2:26 EČ). Ako je Milanovo telo bez mene, onda je ono mrtvo a sa mnom je živo, zar ne? Nauka tako žarko želi da stvori neko živo biće od mrtve materije, ali Frankenštajn može da postoji samo na filmovima i u knjigama. Samo Bog može oživeti - dati život, a to znači da me samo Bog može napraviti, mene Milanovu dušu.

Ja sam svesna i imam ličnost. Nisam nekakva bezlična "sila", energija, ili duh. Otkrivenje 6:9-11 opisuje duše mučenika koje viču ka nebu. One su svesne gde se nalaze, i šta se dešava oko njih, one mogu da govore i da prime utehu. Duša može imati nadanje tj. očekivanje (Jev. 6:19). Petar i Matej pokazuju u (1. Pet. 3:18-20; Mt. 25:41-46) da duša može biti kažnjena i da iskusi bol. Stvarno ne volim o tome da razmišljam, ali to je istina. Ja mogu patiti i biti povređena, kao što mogu iskusiti i radost ili sreću.

Ovo je veoma važno: Jer ću živeti večno. Vremenom će Milanovo telo ostariti, umreti i istruliti, ali ja neću nikad umreti. Isusova priča o Lazaru i bogatašu (Lk. 16:22-23) ili Njegove reči upućene razbojniku na krstu (Lk. 23:42-43), pokazuju da duša prevazilazi fizičku smrt. Apostol Pavle je bio istrgnut iz tela i bio je u Gospodnjoj prisutnosti (Fil. 1:23), što je još jedan dokaz kako ne umirem. Neki za to koriste termin "besmrtna", i to opet mene može lepo opisati, jer taj termin opisuje nešto što nikada ne umire. Ipak, ja nisam kao Bog, nikako! Imam svoj početak (a Bog ga nema), ali nemam svoj kraj. Kada ovako govorim neki ljudski umovi počinju da se ljute, ali to je tako sa mnom...

Želim da živim večno na nebu. Najstrašnije od svega, kada si nečija duša jeste kada znaš sve ove istine. Živeću večno, ali gde? Gde ću provesti tu večnost? Ja bi tako žarko želela da budem sa "crkvom prvenaca koji su popisani na nebesima, i Bogom - sudijom svih, i sa duhovima savršenih pravednika..." (Jev. 12:23 EČ) Jer sam za to stvorena: da živim sa Bogom kroz celu večnost i da slavim i obožavam Njega (Jev. 2:10) To je ono za šta ja bivam i iskupljena (1. Pet. 2:9). Ali ponekad Milanovo telo zaboravlja na svoj privremeni status (ili pokušava da to ignoriše) i želi da čini greh, da iskusi par trenutaka telesnog zadovoljstva. Savest, um i srce opominju Milana, da se ne upušta u zlo, jer to može mene, njegovu dušu, odvesti u onu večnost bez Boga - pakao.

Sva blaga sveta nisu vrednija od mene, jer ja ne mogu umreti (Lk. 9:25). Onima koji u to neveruju, obično citiraju biblijske odeljke koji govore o umiranju duša. No, to je veliko neznanje, jer koriste stihove gde reč "duša" znači fizičku osobu, a ne mene, besmrtan deo Milana koji nikako ne može fizički umreti. To mora biti jasno, ja ne mogu umreti. "Smrt" znači "odvojenje" a ja mogu biti odvojena jedino od svoga Stvoritelja, kome i jedinom pripadam: "Gle, sve su duše moje, kako duša očeva tako i duša sinovljeva moja je, koja duša zgreši ona će poginuti" (Ezek. 18:4 RDK). Ovaj stih ne znači da će osoba koja nešto zgreši, odmah da se sruši mrtva. Svakodnevno možeš da vidiš ljude oko sebe kako čine greh, kako krše Božji zakon. Ovaj stih govori o duhovnoj smrti, koja znači odvajanje od Boga (Isa. 59:1-2). Iz tog razloga što je moj Stvoritelj savršen i Svet, On ne može tolerisati ili imati zajedništvo sa tamom (1. Jn. 1:5). Ako Milan izabere da živi u tami (grehu), i ako se nikada zbog toga ne pokaje, onda ja, Milanova duša, ne mogu živeti sa Bogom u nebu. Biću izgubljena i provešću svu večnost u paklu (2. Sol. 1:7-9). Jeza me prožima, kada na to samo pomislim!

Ja sam Milanovo najveće bogatstvo. Isus je rekao: "Jer šta će koristiti čoveku ako sav svet dobije, a životu svome naudi? Ili kakvu zamenu će dati čovek za svoj život?" (Mt. 16:26). Milan treba uvek da ima na umu ovo pitanje: "Hoće li ovo što radim ili želim, odvesti moju dušu u nebo?" Jer ako Milan promaši pravu suštinu življenja, lako može da završi u grehu i da bude izgubljen! Ali ako se Milan usredsredi na nebeske stvari (Kol. 3:2), čita svakodnevno svoju Bibliju i moli se Bogu za pomoć, onda će znati šta je ispravno i činiće pravo. I ja ću se tada osećati veoma zadovoljno i sigurno.

Jedva čekam da "poletim" svome Stvoritelju u susret. Kakva li će to biti radost, biti konačno u nebu - kod kuće.

Dragi čitatelju,
i ti imaš svoju dušu. Hoću li se videti sa tvojom dušom u nebu?