• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Na početku pročitajmo tekst koji je napisan u 22. poglavlju 1. knjige Mojsijeve, stihovi od 1 do 13.

"Posle toga htede Bog okušati Avrama, pa mu reče: Avrame! A on odgovori: Evo me. I reče mu Bog: Uzmi sada sina svog, jedinca svog milog, Isaka, pa idi u zemlju Moriju, i spali ga na žrtvu tamo na brdu gde ću ti kazati.

I sutradan rano ustavši Avram osamari magarca svog, i uze sa sobom dva momka i Isaka sina svog; i nacepavši drva za žrtvu podiže se i pođe na mesto koje mu kaza Bog. Treći dan podigavši oči svoje Avram ugleda mesto iz daleka.

I reče Avram momcima svojim: Ostanite vi ovde s magarcem, a ja i dete idemo onamo, pa kad se pomolimo Bogu, vratićemo se k vama. I uzevši Avram drva za žrtvu naprti Isaku sinu svom, a sam uze u svoje ruke ognja i nož; pa otidoše obojica zajedno. Tada reče Isak Avramu ocu svom: Oče! A on reče: Šta je, sine! I reče Isak: Eto ognja i drva, a gde je jagnje za žrtvu? A Avram odgovori: Bog će se, sinko, postarati za jagnje sebi na žrtvu. I iđahu obojica zajedno.

A kad dođoše na mesto koje mu Bog kaza, Avram načini onde žrtvenik, i metnu drva na nj, i svezavši Isaka sina svog metnu ga na žrtvenik vrh drva; I izmahnu Avram rukom svojom i uze nož da zakolje sina svog. Ali anđeo Gospodnji viknu ga s neba, i reče: Avrame! Avrame! A on reče: Evo me. A anđeo reče: Ne diži ruku svoju na dete, i ne čini mu ništa; jer sada poznah da se bojiš Boga, kad nisi požalio sina svog, jedinca svog, mene radi. I Avram podigavši oči svoje pogleda; i gle, ovan iza njega zapleo se u česti rogovima; i otišavši Avram uze ovna i spali ga na žrtvu mesto sina svog."

Da bi shvatili ovu situaciju moramo ići obrnutim redom. Ovaj specifičan događaj o žrtvovanju Isaka se može ispravno shvatiti samo ako se krene sa kraja. Posle pročitanog komentara, pročitaj celo poglavlje, da bi mogao bolje razumeti Božje ophođenje sa njegovim slugom Avramom.

Prva reakcija prilikom čitanja ovog teksta je najverovatnije veliko uzbuđenje. Zar to nije besmisleno? Čitave decenije je Avram čekao sina. Sve zavisi od njega, sve tajne želje ovog čoveka. Ovaj sin treba da bude put za nastavak loze Božjeg naroda na ovom svetu. A sada odjednom Avram treba da ga žrtvuje. Strašno! Verovatno bi teško izdržali uzbuđenje ove priče kada ne bi znali njen kraj. Tek prilikom konačnog Božjeg poziva čitalac može da odahne. Vatra za žrtvu je već bila upaljena, Avram je već zamahnuo nožem da ubije žrtvu, i odjednom se čuje glas: "Ne diži ruku svoju na dete, i ne čini mu ništa."

Prema našem shvatanju u tom trenutku je bio vrhunac događaja. Avram je bio kušan i izdržao je kušnje. Bio je spreman da žrtvuje i ono najmilije, što je imao. Ličnu i najtežu žrtvu je Bog oprostio i nije zahtevao. Bog je naredio Avramu da stane sa žrtvovanjem. U stvarnosti se događaj ne završava ovde. Bog je svom slugi, potpuno skrhanog događajima, otvorio oči i pokazao ovna zapletenog u grmu, kojeg je Avram trebalo da žrtvuje umesto svog sina. U tome je i suština celog događaja: u svakom slučaju žrtva mora biti prineta. Čovek se zapita: "Zašto je neophodno prolivati krv? Šta to sve treba da znači?"

Voleo bih kada bi svako od nas postavio ovakvo pitanje: "Zašto žrtva? Zašto krv?"

Dokle god govorimo o nedeljnom Bogu ljubavi, žrtva nam nije potrebna. Svojim pristojnim ponašanjem čovek smiruje svoju savest pred takvim Bogom. Ne shvata, međutim, da je ovde reč o stvarnom, svetom i pravednom Bogu, koji je strogo rekao svom narodu: "Budite sveti, jer sam ja svet!"

Da li si ikada razmišljao kako će to biti kada na kraju svog zemaljskog života staneš pred ovakvog Boga potpuno sam? Tamo će ceo tvoj život biti predstavljen i analiziran u svetlu Božje pravednosti. Tamo neće biti ništa skriveno. U Božijem svetlu će biti vidljivo i to što niko drugi ne zna, čak i to što si pokušao da sakriješ od sopstvene savesti. Da li ćeš tamo opstati pred Bogom?

Od onog trenutka kada sam ovu realnost shvatio, ne plašim se ljudi, ni budućnosti. Imam samo ogroman strah kako ću opstati pred Bogom. To je ustvari i najteže pitanje u ljudskom životu. Nema važnijeg pitanja od toga kako se ophoditi prema Bogu.

Kada se Avram teškog srca spremao da žrtvuje svog sina, stajao je sa svojim dečakom tamo gde svaki čovek stoji: Zatajio sam pred Bogom života. Ko beži od Boga, taj ovo ne razume a takođe i ne shvata, koliko ozbiljno treba da shvati život. Kada se čoveku približava živi i sveti Bog, približava mu se i granica smrti: "Zatajio sam pred Bogom života. Ne mogu opstati pred njime. U paklu bih trebalo da ispraštam za svoja dela i prestupe. Ništa drugo nisam zaslužio."

U celom ovom događaju me zadivljuje sa kakvom čvrstom odlukom Avram korača tim teškim putem smrti. Čovek, koji je tako često govorio sa Bogom, zna da je taj silni Gospod hiljadu puta u pravu, posebno tada, kada traži naš život. Bilo je to umiranje obojice, i Avramovo i Isakovo.

I u tom bolu, koji u tišini podnosi, krije se pokorno poklonjenje onog, koji je poznavao svetog Boga i može da ispoveda: "Da, da Gospode, potpuno si u pravu, kada tražiš našu krv, naš život."

Pa ipak, na ovako bolnom putu Avram je izustio rečenicu, koja odzvanja kao krik iz provalije. Kada ga je Isak upitao za žrtvenu životinju, Avram mu je odgovorio: "Bog će se, sinko, postarati za jagnje sebi na žrtvu." Osećam, kako se u ovoj rečenici spajaju pokorno predanje onog, koji priznaje da je Bog potpuno u pravu, i zove iz ponora: "Gospode, smiluj nam se!"

I predivni Bog se smilovao svom slugi. Bog je sam spremio žrtvu paljenicu. Bog se pobrinuo da drva postavljena na oltar budu poškropljena krvlju, koja je iz smrti iskupila promašeni život. Sa kakvim je oduševljenjem samo Avram skinuo Isaka sa oltara! Sa oduševljenjem su jedan drugog gledali u oči, i sigurno nisu mogli da objasne jedan drugom šta se dešava. Dvoje ljudi, koji su bili osuđeni na smrt, vraćaju se u život, zato što je sam Bog dao žrtvu za njih.

Samo u potpunoj pokornosti pred Svetim Bogom možemo shvatiti ovo čudo i otkrivati beskonačnu Božju ljubav prema grešniku.

Čovek mora da je slep, ako ne vidi, da iza svake reči sija Golgota. Svidelo se to tebi, ili ne, dragi čitatelju, na Golgoti je bilo istaknuto da smo pred Bogom svi osuđeni na smrt. Ovaj događaj je toliko sablažnjavajući i žalostan zato, što je tamo nad svakim čovekom bila doneta nepromenljiva Božja presuda. Međutim, tamo gde bi oboje morali da iskrvarimo, tamo gde smo propali sve do smrti, tamo se pred nama postavio naš Gospod i spasio nas: "Ne diži ruku svoju na dete..." Avramova reč, puna nade i vere, postala je blagoslov celom svetu: "Bog će se, sinko, postarati za jagnje sebi na žrtvu." Svemogući Bog je sam stavio žrtvu na oltar.

Tako se događaj sa planine Morija ponovio. Agonija i bol, koju je Avram, zajedno sa Isakom, na dugom putovanju do mesta žrtvovanja preživljavao, kasnije se ponovila između svetog Boga i Njegovog Sina. Ocu se slamalo srce a Sin je spremno išao, sve dok zajedno nisu stajali na mestu gde je trebala da bude prinešena žrtva. Međutim , svetom Bogu niko nije izašao u susret. On je i za mene i za tebe sam prineo žrtvu. Iako mnoge stvari još ne shvatam, sada zajedno sa tobom stojim pored Avrama. Sve do smrti se mogu samo čuditi, što me je Bog oslobodio. Vraćam se u život kao onaj, koji je bio osuđen na smrt. Bog nudi svoju milost uprkos tome, što razum ne shvata. Sada moj život više ne pripada meni, nego onome, ko mi ga je ponovo darovao. Sve dane mog života mogu da ga hvalim što je njegova krv očistila moje srce, i što me je njegov krst oteo iz moći i posledica greha, odnosno večne smrti.

Gospod Isus je umro i za tebe na krstu, želi i tebi da oprosti grehe i želi da ti da večni život. Danas padni ispred njegovih nogu, ispovedi mu svoju grešnu zabludu i zamoli Ga, da se i nad tobom smiluje, kao što je to uradio i sa Avramom i sa Isakom, i sa milionima drugih, koji prizivaju Njegovo ime.