• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"Ja mislim, da morate biti bolesnog uma, kako bi ste ovo upotrebili na ljudima..." ( Ian Wilmut, jedan od "stvoritelja" ovce Doli.)

- Kloniranje ljudi - šta hrišćanin da misli o tome?

Već više godina se u svetu vodi rasprava u vezi sa kloniranjem ljudi i da li je to etički prihvatljivo ili ne? Kakvo mišljenje o svemu tome treba da ima jedan biblijsko verujući hrišćanin i kakav stav prema ovom specifičnom moralnom izazovu treba da zauzme današnja crkva?

KLONIRANJE

Reč "klon" dolazi od grčke reči "klôna" koja može značiti "mladica" ili "potomak". Biološka definicija klona bi bila: "potomak, ili potomstvo, nastalo kao proizvod bespolnog razmnožavanja, jedne individue."

Postoje tri tipa mogućeg veštačkog kloniranja:

1. Kloniranje embriona. Laboratorijski proces dupliranja oplođenih ćelija, što napr. omogućuje da žena rodi blizance ili trojke. Dakle, deca ovako rođena su (bratski) blizanci, jer potiču od iste oplođene jajne ćelije, koja je putem manipulacija podeljena na dva dela, iz kojih su nastala dva embriona. Takvo kloniranje je postojalo još od kasnih '70 godina prošlog veka i primenjivano je na ljudima.

2. Kloniranje odraslog kroz DNK. Ovakvim kloniranjem je nastala poznata ovca Doli, za koju se smatralo da je verna replika ovce davaoca DNK. Kod odraslog kloniranja, vrši se zamena DNK garniture jajne ćelije sa kompletnim DNK odrasle jedinke - davaoca. Ovakva jajna ćelija se zatim ubacuje natrag u matericu gde se dalje deli i raste kao ona koja je bila oplođena normalnim putem.

3. Kloniranje u terapeutske svrhe. Ovaj proces kloniranja je identičan kao kod prethodnog procesa. Ćelija se deli i raste u laboratorijskim uslovima, do 14 dana starosti, a zatim se iz ovog "pre-embriona" uzimaju STEM ćelije, što prouzrokuje smrt embriona. STEM ćelije mogu dalje biti podsticane da se razviju u pojedine organe, poput bubrega, jetre ili sl. Ovakvi "rezervni" organi mogu dalje biti presađeni ljudima kojima trebaju, uz veoma mali rizik da će biti odbačeni.

Da bi se napravio ljudski klon odrasle osobe, uzima se jajna ćelija iz žene. I iz nje se vadi njen DNK, tako da ćelija ostaje "prazna" tj. bez svoje garniture DNK koda. Zatim, se u ovakvu ćeliju unosi kompletna DNK od neke druge osobe - donatora DNK. Ovakva ćelija se zatim putem elektro šokova, podstiče da započne svoj život, tj. da počne sa deobom kao ćelija koja je oplođena prirodnim putem. Dakle, klon je novi organizam koji je genetska replika davaoca gena.

Ženske jajne ćelije kao i muške sadrže u sebi samo po jednu garnituru hromozoma, tako da spajanjem ženske i muške jajne ćelije - oplođenjem - DNK postaje kompletan. Kod kloniranja ovoga nema, jer se unosi već kompletan DNK u jajnu ćeliju. Dakle, tu je razlika između prirodne oplodnje i kloniranja.

BIBLIJA I KLONIRANJE

Biblija se naravno ne bavi direktno problemom ili temom kloniranja, ali u Pismu jasno postoje neki principi koji mogu da osvetle ovo veoma složeno moralno pitanje.

Biblija jasno naglašava da je čovek stvoren prema slici Božjoj, i da ga to čini jedinstvenim - "originalnim". O tome čitamo u 1. Mojsijevoj 1:26-27. Dakle, ako je čovek stvoren prema slici i obličju Božjem, i ako je on uzvišeniji između svih drugih živih stvorenja, onda čoveka kao osobu a i sam njegov život, treba visoko ceniti i prema tome se odnositi sa velikim poštovanjem i svetošću, a ne kao prema nečemu šta se može komercijalizovati i sa time olako poigravati.

Naravno, može se odmah reći da kloniranje koje služi u terapeutske svrhe nije ni nalik tome, jer mu je svrha spasavanje nečijeg života, što je veoma human motiv. Svakako, ali zar ono ne otvara nova moralna pitanja? Zar ne počinje da nas uči tome koliko je ljudski život ustvari jeftin? Kakve daljnje moralne i socijalne posledice ovakvo razmišljanje može doneti nekom društvu? Sami procenite.

Mnogi naučnici kao odgovor na ovakve primedbe zagovaraju koncept, da život jednog čoveka ne počinje u trenutku oplodnje jajne ćelije - u trenutku formiranja embriona - već mnogo kasnije. Takođe, ističe se činjenica, da kod kloniranja odraslog nije reč radi o prirodno oplođenim jajnim ćelijama - embrionima - već samo o običnim ćelijama (ali ovo je svakako samo pola istine).

Očito je da Biblija ovakav stav uopšte ne podržava. U Psalmu 139:13-16, je napisano:

"Jer si Ti stvorio šta je u meni, sastavio si me u utrobi matere moje. Hvalim Te, što sam divno sazdan. Divna su dela Tvoja, i duša moja to zna dobro. Nijedna se kost moja nije sakrila od Tebe, ako i jesam sazdan tajno, otkan u dubini zemaljskoj. Zametak moj videše oči Tvoje, u knjizi je Tvojoj sve to zapisano, i dani zabeleženi, kad ih još nije bilo nijednog." (RDK)

I dalje: "Ruke Tvoje stvorile su me i načinile me." (Ps. 119:73 RDK); "Poznajte Gospod da je Bog. On nas je stvorio." (Ps. 100:3 RDK). Ovi stihovi jasno govore o tome da je Bog poznavao veoma lično (kao stvarnu osobu) svakoga od nas i pre negoli smo se rodili, još dok smo bili "zametak".

Dalje, u Isaiji 44:2, Isaiji 44:21, Isaiji 44:24 i Isaiji 49:1-5, prorok govori o tome da ga je Bog pozvao u proročku službu još dok je bio u materici. Jovan Krstitelj je bio ispunjen Svetim Duhom, još dok je bio u majčinoj utrobi (Lk. 1:15). Sva ova mesta u Bibliji svedoče o tome da Bog ima veoma ozbiljan odnos sa još nerođenim ljudima i da za Njega život neke osobe počinje već u trenutku stvaranja embriona - začeća.

U ovom svetlu, bez obzira na kakav način je embrio ćelija nastala putem kloniranja, a koja čini da u istom tom procesu bude i uništena, jeste u potpunoj moralnoj protivrečnosti sa biblijskim pogledom na vrednost koju ima jedan ljudski život. Ubijanje embriona je u Božijim očima isto što i ubijanje već rođene osobe. Embrionu iz kojeg bi trebalo da se razvije novo ljudsko biće, to pravo je najpre dato, a zatim nasilno uskraćeno.

Biblija jasno govori da je čovek stvoreno biće, da je Bog njegov Stvoritelj i da je čovek podložan i lično odgovoran svom Stvoritelju. Danas je popularan način razmišljanja tzv. ateističko-humanističko poimanje čoveka i njegove svrhe postojanja. To znači da je čovek odgovoran sam sebi ili drugim ljudima - odnosno, čovek je sam sebi krajnji autoritet. Suprotno ovakvom stavu, Biblija jasno uči da je čovek od Boga dobio određene odgovornosti prema sredini u kojoj je stvoren (Vidi 1. Moj. 1:26-28; 1. Moj. 9:1-2), ovo znači da mora Bogu podnositi račun za svoje upravljanje istom (1. Moj. 6:11-13; Ps. 14:2-3). Drugim rečima rečeno, čovek sam sebi nije krajnji autoritet, i da on nije u poziciji da odlučuje o ceni drugog ljudskog života, dakle da li će neko umreti ili živeti - kako god da je začet ljudski embrion odn. buduća osoba. Ko ima pravo da odlučuje da je život jednog klona manje vredan, od nekloniranog života - jedinke? Čemu i kuda ovakvo razmišljanje može dovesti? Zar to nije klica ideje koja zagovara bezvrednost ljudskog života?

Da bi se putem kloniranja stvorili novi ljudski organi, potrebno je ubiti možda čak i desetak embriona. Na taj način embrioni iz kojih bi se mogla razviti jedinstvena ljudska bića, postaju "potrošna roba", koja se iskoristi a zatim se baca u smeće.

Treba spomenuti i to da se kloniranjem čovek lišava svoga prirodnog prava na biološkog oca i biološku majku, prava da bude deo porodice, prava da ga se smatra "originalnim", jedinstvenim i neponovljivim. Čovek-klon je sveden na nivo planskog stvaranja kao rezultat instrumentalizacije tuđih ideja i zarad ostvarivanja nečijih sebičnih ciljeva.

Prema Bibliji, Bog kao Stvoritelj, tj. darodavac života je jedini taj koji može pravedno odlučiti o nečijem životu ili smrti. A kada čovek sam sebe postavi u tu ulogu, onda on svakako počinje da se igra boga i drsko omalovažava i izaziva Njegov božanski suverenitet.

BUDUĆNOST ĆE REĆI SVOJE

Iako svrha kloniranja ljudi može izgledati opravdano i korisno za čovečanstvo, činjenica je da sam čovek nema kontrolu nad njime. Jer, ludo bi bilo verovati u već otrcanu priču naučnika i političara, "kako će sve to služiti samo u nekakve humane svrhe".

Hoće li tehnologija kloniranja omogućiti stvaranje nekakvog "novog čoveka", neke nove društvene kaste, "super-ljudi" ili klonova - "onih manje vrednih". Ili možda vojsci konačno omogućiti da ima tako poželjnog "super-vojnika"? Hoće li postojati nekakve farme klonova, gde će se oni odgajati i držati radi "rezervnih organa", za bogatu klijentelu? Hoće li neki bračni par moći kupiti za sebe jajnu ćeliju, koja u sebi nosi DNK njihovog omiljenog sportiste ili glumca? Ili da roditelji ovom tehnologijom ponovo "ožive" svoje preminulo dete? Ili možda će hteti da imaju decu koja će biti kopije njih samih? Možda sve ovo zvuči kao preterivanje, a možda i nije. U svakom slučaju, složićete se, da sve to ne zvuči ni malo normalno. "Ko poživi, pričaće..."

Možemo se samo zapitati, kakve bi sve posledice moguća tehnologija kloniranja ljudi mogla izazvati po društvo u budućnosti? Ne samo na naučnom i medicinskom polju, već koliko na socijalnom polju i čovekovom shvatanju i prihvatanju samoga sebe - što je i ujedno najveći izazov. Istorija nas je već mnogo puta poučila, da čovekovo odbacivanje božanskih moralnih principa i istina, uvek je vodilo u beznađe, ispraznost, bahatost i samouništenje.

Da bi očuvao svoju čovečnost, čovek mora da se pomiri sa time da je ograničen i smrtan. Svako nastojanje da se prevari i izigra ova realnost, je samo još jedan očajan pokušaj bega od zakazanog mu suočavanja sa svojim Stvoriteljem.