Na dan Uskrsa, sva su deca radosna, bar sam tako uočila na selu kod moje bake. Jedva čekaju da obuku najnoviju garderobu koju su dobili od roditelja baš za Uskrs. Nakon toga idu da obiđu rodbinu noseći im kolače, farbana jaja i još neke slatkiše. Zauzvrat dobiju isto, samo što su to ustvari drugi kolači, druga farbana jaja i drugi slatkiš kako sam primetila, deca na to baš i ne obraćaju pažnju, ali ono što je njima bitno jeste to što svaka tetka, strina, ujna, komšinica daje deci pare. Tako da nakon praznika svako može da kupi sebi dopunu za mobilni telefon ili možda najnoviji model farmerica. Takođe, toga dana svi ljudi pa čak i deca pozdravljaju se sa pozdravom: "Hristos voskrese", jer je takav običaj. Odrasli idu u crkvu, čak i oni koji nisu bili od Božića. Za ručak svi su na okupu sa gostima. Tako se u prazničkoj atmosferi lepo najedu, napiju i vesele.
A sada jedno ozbiljno pitanje. Zar je to uskršnja lepota?! Kako to da ljudi slave Uskrs bez Onoga ko je vaskrsao? Zaborave da je pre vaskrsa odn. vaskrsenja On morao da pati i da umre! Ako se čak i sete toga, zaborave da je On umro umesto njih, a ako ih neko na to podseća kažu, da ih to uopšte ne zanima. Zaista vam kažem: Nema uskršnje lepote bez praznog groba i nema vaskrsenja bez HRISTA.
Jedne godine, učiteljica nedeljne škole dala je svakom detetu po jedno drveno, šareno jaje koje se može otvoriti. Kao domaći zadatak uoči Uskrsa, dala im je da stave nešto u to jaje što bi predstavilo život, ustvari Uskrs. Sledećeg časa svi su doneli svoje jaje i po nešto u njemu, samo je jedan dečak doneo prazno jaje. Učiteljica je bila pozitivno zaprepašćena kad je čula da je njegovo jaje prazno zato što je Isusov grob nakon Uskrsa bio PRAZAN.
Ja verujem da je ovo dete nosilo lepotu Uskrsa u svom srcu.
Isus je o sebi rekao: "Ja sam vaskrsenje i život, ko u mene veruje, čak i ako umre živeće."
Ja sam mnogo srećna zato što imam nadu vaskrsenja i tu lepotu sam okusila u svom srcu.
Dok je Alen Hirš (Alan Hirsch) vršio istraživanja za svoju novu knjigu, ostao je zapanjen činjenicama koje se trenutno dešavaju na globalnoj hrišćanskoj sceni. "Već 2001. profesor David B. Baret i Tod M. Džonson su spominjali oko 111 miliona hrišćana koji nisu deo lokalne tradicionalne crkve. Baret naglašava da je to bio početak formiranja nekakve "neo-apostolske" mreže i pokreta, kakvih danas zvanično ima već oko 20.000 u svetu, a koja broji oko 390 miliona hrišćana. Prema Baretu, ovi hrišćani odbijaju da postanu deo istorijskih tradicionalnih crkava, koje su vođene centralistički, oni naglašavaju jednostavnost hrišćanstva, žele slediti Isusa Hrista, i traže više efektivnu misiju. Ovo je najbrže rastući pokret na svetu. Baret pretpostavlja da će do 2025. ovaj pokret brojati preko 581 milion ljudi, što je 120 miliona više od svih protestanskih pokreta zajedno. Hirš, takođe potvrđuje da svuda u svetu sreće hrišćane koji "više ne žele biti na radaru tradicionalnog hrišćanstva", koji odbijaju da učestvuju u klasičnoj Konstantinovskoj strukturi crkve (sveštenik + zgrada + program (liturgija) = crkva)". Izvor: Alan Hirsch, www.forge.org.au.
"U jesen 2003. niko nije znao da li će prevod Biblije na istočno afrički jezik, zvani Niungve (Nyungwe) biti ikad završen. Pastor Semo, jedan od najvažnijih prevodilaca, zadobio je moždani udar, koji je učinio da izgubi mogućnost govora. Niko sem njega nije bio kadar da vodi i nadgleda prevođenje Biblije." Piše, Džudi Bothe, iz Viklifovog instituta. "Ali Bog je imao rešenje, predivan plan: Pastor Semo je bio isceljen pred očima svojih rođaka, u svom selu - okruženju koje nije ni malo blagonaklono gledalo na njega i Evanđelje. Jednog dana dok je bio u poseti svom selu, dve od njegovih sestara su imale san, kako Samo, njihov brat ponovo govori. Istog dana, neznani putujući propovednik je došao u selo. Kada je on ugledao Sema, rekao mu je: 'Danas ćeš opet moći da govoriš', položio je svoje ruke na Sema i molio se. Pastor Semo je u istom trenutku počeo da opet govori, bio je isceljen. Celo selo je postalo zapanjeno i mnogi su bili van sebe onim što su videli svojim očima. Pastor Semo posle toga nije gubio vreme, odmah se vratio na prevođenje Biblije, koju čekaju oni koji govore Niungve jezikom."
Viklifov institut izveštava da trenutno postoji ukupno 2.377 prevoda Biblije na drugim jezicima, dok se trenutno radi na 1.678 novih prevoda, a od toga na 1.376 rade Viklifovi prevodioci. Biblija još čeka da bude prevedena na oko 3.000 jezika. Danas je poznato da u svetu postoji 6.912 znanih jezika koji se govore i Viklifov institut je sebi odredio cilj, da Bibliju prevede na sve njih do 2025. godine. Izvor: Wycliffe, "Welt der Schrift" ("World of the Word") 2/2005.
* Uvodnik - Uredništvo
* Potreban nam je novi život - R. A. Torrey
* Džordž Vhitfild - James C. Hefley
* Kako slušati propoved - George Whitefield
* Zajedništvo (1) - Dietrich Bonhoeffer
* Kloniranje ljudi - Jan Vareca
* misaone refleksije
* Smešna strana