• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Nije najvažnija moja lična sreća, već da učinim druge srećnima.

Nije najvažnije biti voljen, već da se vole drugi i bude se na blagoslov drugima.

Nije najvažnije uživati, već umeti podeliti to što imaš sa drugima.

Nije važno da li će nešto biti urađeno po mome, već spremnost odreći se sebe.

Nije najvažnije naći svoj život, već umeti ga izgubiti.

Nije najvažnije ispunjenje mojih zadovoljstava, već znati uživati u tuđim zadovoljstvima.

Nije važno da li Bog ispunjava moju volju, već da li ja ispunjavam Njegovu.

Nije važno koliko dugo ću živeti, već da li imam ispunjen život.

Nije važno šta ljudi misle ili pričaju o meni, već šta Bog misli o meni.

Nije važno šta i koliko radim, već kako i zašto to radim.

Nije važno puno znati, već da to šta znam stavim u praksu.

Nije važan moj spoljašnji izgled, već moj karakter.

Nije najvažnije izbeći patnje, već umeti požnjeti blagoslov iz patnji.

Nije važno kada i kako ću umreti, već da li sam danas spremna da se susretnem sa Bogom.

Možda se ponekad pitaš zašto je Bog baš tebe izabrao da nešto uradiš za Njega? Postoji mnogo razloga zbog kojih je Bog pozvao tebe ili mene, ili nekog drugog. Treba da znamo da Bog ne čeka na nas da postanemo super savršeni, i da tek onda nas pozove da mu služimo. Pomisli samo na sve one koje je Bog pozvao i upotrebio:

- Avram je slagao.
- Sara je ismevala Božije obećanje.
- Mojsije je mucao.
- David je od oružja imao samo praćku.
- Jovan Marko je bio odbačen od apostola Pavla.
- Timotej je imao čir na želudcu.
- Osijina žena je bila prostitutka.
- Jakov je varao.
- David je počinio preljubu.
- Solomun je bio isuviše bogat.
- Isus je bio veoma siromašan.
- Avram je bio veoma star.
- David je bio veoma mlad.
- Lazar je bio mrtav.
- Mojsije je bio ubica.
- Jona je bežao od Boga.
- Marija (Mojsijeva sestra) je ogovarala.
- Gideon je bio pun sumnje.
- Jeremija je bio vrlo depresivan i sklon samoubistvu.
- Marta je bila mnogo zabrinuta.
- Mojsije je bio sklon da brzo plane.

Bog nije poput nekog šefa koji bi na svaku našu grešku izručio vatru i kamenje na nas. Bog je poput oca, koji dobro poznaje svoje dete i zna sve njegove mane i slabosti. Ali, uvek mu pomaže da ih pobedi i prevaziđe, oprašta naše pogreške i pomaže nam da ih ispravimo.

Đavo nam uvek govori: "Da nismo vredni, da smo loši!" Ali, Isus njemu na to uvek odgovara: "Pa, šta? JA JESAM." Đavo nas uvek tera da gledamo unazad, na naše greške. Dok nam Bog uvek pogled usmerava natrag na Hristov krst na Golgoti.

Ukoliko još uvek misliš, da tebe Bog ne može upotrebiti, ti si onda baš sada više nego spreman da budeš upotrebljen od Boga!

"G.S., jedan od naših saradnika posetio je neka zabačena egipatska sela, da bi u njima propovedao Evanđelje," izveštava "Ziel 19", informator Švajcarske misijske crkve (Schweizer Missionsgemeinde, Swiss Missions Church). "Ponekad bi odlučio da u jednom danu propoveda u tri sela. Preživeo je i borio se sa mnogim poteškoćama, ali nije mu bilo teško, jer je znao da je to njegov poziv od Boga. On piše: 'Gospod mi je stavio na srce 12 novih sela u provinciji Asiut, i ja sam krenuo da ih posetim, bez obzira na svo protivljenje sa kojim sam se usput suočavao. Verovao sam da su vrata otvorena, u što sam se i uverio kada sam stigao u ta sela. Na primer, ljudi iz sela E.T. su na put stavili barikade, da bi sprečili moje putovanje. Kada sam se približio barikadi, zapalili su je. A ja sam samo tamo stajao i molio se. Kada se vatra konačno ugasila, ja sam pregazio preko pepela i nastavio svoj put, dok su se seljaci povukli, nisu me napali. Mogao sam slobodno da propovedam a mnogi su se okupili da čuju Reč Božiju. U selu E.E. su preusmerili vodu na put i poplavili ga da ne bi mogao ići dalje. Ja sam opet čekao i molio. Molio sam stihove iz Isaije 43:2: Kad pođeš preko vode, ja ću biti s tobom, ili preko reka, neće te potopiti; kad pođeš kroz oganj, nećeš izgoreti i neće te plamen opaliti. Za malo vremena voda se povukla, a nestali su i ljudi koji su mi hteli zlo. Ponovo sam naišao na ljude u selu, koji su bili više nego otvoreni za Evanđelje. Na putu za sledeće selo, sledili su me neki besni (fanatični) ljudi i neprestano me psovali i dobacivali mi, pokušavali su da mi preseku put i zaustave moja kola. Nisu uspeli u svojim namerama. Na putu u sledeće selo doživeo sam najveću opasnost. Seljaci su pokušali da me kamenuju, bacali su kamenje, ali ja sam ostao potpuno nepovređen. Osećao sam kao da oko mene postoji neki nevidljivi štit. U selu tih seljaka desila su se mnoga isceljenja i oslobođenja od zlih duhova. Evanđelje Isusa Hrista, i danas menja ljudske živote, promenilo je mnoge u tim selima koje sam posetio i koje nastavljam redovno da posećujem.'" (Izvor: G.S. in Ziel 19, Schweizerische Missionsgemeinde, Josefstr. 206, 8005 Zurich, Switzerland)

"Ja radim u bolnici gde leže veoma bolesni pacijenti, oni koji umiru," piše Ahna Miler (Eva-E. Müller-de Ahna) iz Minhena (Nemačka). "Veoma često prisustvujem, umiranju nekih pacijenata, često svedočim o Bogu i pacijentima i osoblju bolnice. Upravo sam pročitala jednu dobru knjigu (George Ritchie, Return from Tomorrow). Autor ove knjige je bio umro u jednoj poljskoj bolnici, kada mu je bilo 20 godina. Njegovo telo je bilo odvezeno u mrtvačnicu, ali, tamo kada se povratio u život, doktori su ostali u čudu.

Tokom svog odsustva iz tela on je iskusio mnoge divne stvari, pa čak se i susreo sa Isusom. Kada sam sve ispričala svojoj koleginici sa kojom radim, ona mi je ispričala o jednom sličnom slučaju: Njen ujak, kao i njegov otac su budisti. Onda jednoga dana njen ujak je doživeo srčani udar i bio je smešten u minhensku bolnicu na intenzivnu negu. Kada se konačno probudio iz kome, on je neprestano pokazivao prstom na krst koji je bio obešen na suprotnom zidu sobe. Bolničarka ga je pitala, ako mu taj krst smeta, pošto je znala da je budista, da će ga ona skinuti. On je odrično klimnuo glavom, ali je nastavio i dalje da gleda i pokazuje na njega. Kada se konačno toliko oporavio da je mogao da govori, rekao je, da se za vreme svoje kome sreo sa Isusom. Isus mu je rekao da će se probuditi iz kome i živeti još 14 dana posle toga, da treba da se krsti i da će ga čekati. Pacijent je zahtevao da odmah bude kršten, i umro tačno 14 dana od kako je bio izašao iz kome. (Izvor: Eva-E. Müller-de Ahna in GGE Deutschland, September 2004, www.gge-online.de)