• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Nedavno sam bio u jednom udaljenom gradu, i tom prilikom svratio u jednu od tamošnjih knjižara. Interesovalo me je kakav asortiman knjiga imaju, kakav je enterijer, usluga...

Izložene knjige su bile vredne, ali me je nešto zadivilo: na svakoj polici su bile po dve tri knjige, pa zatim prazan prostor, gde je bio sloj prašine, pa opet poneka knjiga, pa opet prazan prostor itd. Bio sam tužan i iznenađen, zato što je u meni još uvek nešto ostalo od petogodišnjeg studiranja ekonomije, kada su u nas sa svih strana usađivali ideju da je trgovina tu da bi se u njoj prodavalo, a prodaje se kada roba sa rafova prosto viče kupcu: "Dođi i uzmi, što više!" Prodavnica je izgledala kao da joj ističu poslednji dani.

Verovatno rasprodaju zalihe i ne nabavljaju više nove knjige... Verovatno će prodavnicu uskoro zatvoriti, pomislio sam, iako sam znao da se prodavnica koja donosi gubitke ne likvidira na ovakav način. Iz teorije sam znao da je u slučaju nelikvidnosti mnogo bolje prodavnicu zatvoriti što pre i sve zalihe rasprodati po nižim cenama. U sebi sam razmišljao: "Kakva je ovo prodavnica? Kakav je ovo prodavac?" Stvarno sam se rastužio. Poluprazna prodavnica ne privlači nego odbija mušterije. Pa čak i za to vreme, dok sam bio u prodavnici, nije bilo ni mnogo mušterija.

Ubrzo sam se jako iznenadio. Prodavac me je pozvao u magacin. Doslovno sam ostao bez reči: ovde su police bile prepune knjiga. Ne samo knjige koje je imao u prodavnici, tamo je bilo čitavih paketa, pa čak i raznih časopisa, kojih u prodavnici uopšte nije bilo. Još više sam se začudio. Kakav je ovo trgovac?

Pošto sam propovednik, ovakva situacija me je podsetila na život hrišćanskih zajednica. Mnoge sam posetio, i to ne samo u jednoj denominaciji. Video sam zajednice i siromašne i bogate. Ne mislim na materijalno bogatstvo, koje zavisi od broja članova i njihovog žrtvovanja, nego mislim na duhovno bogatstvo.

Svaka hrišćanska zajednica ima osim glavnog artikla, Evanđelja, i bogatstvo koje se u Bibliji naziva rodovima Duha Svetog. Ne radi se o takozvanim darovima Duha, koji su sredstvom za rad i dobijamo ih od Božjeg poslodavca, da bi bili osposobljeni za rad, i koje ne treba da ističemo! Rod Duha je ono što Duh Sveti želi da probudi u nama i posredstvom nas ponudi ljudima. To je ljubav, radost, mir, strpljivost, ljubaznost, dobrota, vernost, krotkost i samokontrola (Galatima 5,22).

Ponekad to, nažalost, u našim prodavnicama, oprostite, crkvama izgleda kao u gore spomenutoj knjižari. Rafovi su poluprazni. Nasuprot tome u kući, u kući je puno toga - puni rafovi. Imamo ljubav, ali samo za svoje bližnje. Znamo da se radujemo, ali tek kada se na televiziji pojavi neki komičar. Ili možda daju neki kviz, poput "Milionera"... Težimo ka miru, ali uglavnom za sebe, imamo dovoljno strpljenja, ali samo sa onima koji su na istim "talasnim dužinama" kao i mi itd...

Postavlja se pitanje: Šta je u stvarnosti sa darovima Duha svetog? Da li ih uopšte imamo?

Ne znam kako vi, ali ja volim neke pesme propovednika Alojza Adolfa. I on govori o praznim crkvama:

"Pogledaj studen onih, što o tebi propovedaju:
vatrena tvoja Reč im nedostaje!
Pogledaj te crkve prazne;
Dugo se već pitam: Šta da činim da bi dosegao spasenje?"

Upravo ovi stihovi su ti koji mi nekako "ne štimaju". Zašto? Glavnu krivicu za prazne crkve ne vidim u propovednicima kojima fali "vatrena Reč". Crkva biva prazna ili puna, u velikoj meri zahvaljujući tome kakvi su njeni članovi, a ne zbog toga što propovednik nema dovoljno "vatrenu Reč".

I na kraju želim da postavim nekoliko pitanja svima vama koji ste članovi raznih hrišćanskih zajednica:

Kako izgleda vaša crkva? Da li izgleda kao prodavnica pred zatvaranjem?

Ko snosi za to krivicu ? Da li samo vaš pastor ili propovednik? Ko?

Da li dozvoljavamo Duhu Svetom da u nama razmnožava svoje plodove, ili su na nama vidljivi samo zakržljali i truli plodovi? Ili smo možda potpuno nerodni - jalovi?

Ako imamo plodove Duha, zar već nije vreme izneti ih iz "magacina" i uneti u crkvu?

Zar ne mislite da je to pravilo koje važi u svim sferama života i koje treba ozbiljno uzeti u obzir, pa i u duhovnom smislu i unutar crkve, jer ljudi idu tamo gde je bogata ponuda?