Naslovna » Magazin » Arhiva » #25 » ....

Najveće delo

Michael Whann

Od svih dela koje je Isus učinio tokom svoje zemaljske službe, koje je bilo najveće?

Ovo mi je pitanje palo na pamet, kada sam razmišljao o događajima koji su povezani sa Isusovim trijumfalnim ulaskom u Jerusalim. Dok sam zamišljao scenu razdraganog naroda koji mu je uzvikivao, moje su se misli pomerale do drugih događaja Isusovog života i rada. Razmišljao sam o mnogim velikim čudima, kada je velik broj ljudi bio isceljen od raznih bolesti i slabosti. Razmišljao sam o Njemu kako govori narodu koji ga sa svih strana gura, o tome kako je nahranio 5000 i 4000 ljudi. Pažnju mi je privuklo mnoštvo Njegovih sledbenika, neverovatna dubina Njegovog učenja i bezbroj Njegovih čuda. Kako je snažna bila Njegova služba! Ali koje je Njegovo delo bilo najveće?

Da li je to neko isceljenje? Ili Njegovo učenje koje je zbunilo čak i najmudrije ljude onog vremena? A šta da kažem o uskrsnuću iz mrtvih? Da, sve su to bili veliki događaji, jer su oni mnoge naveli da Ga slede. Farizeji su bili impresionirani tom činjenicom govoreći: "Eto, sav svet ode za njim!" (Jovan 12:19 LB). To su bili veliki trenuci u službi našega Gospoda na zemlji, ali je odgovor na moje pitanje postao jasan tek kada sam svoje misli skrenuo sa čuda, učenja, isceljenja i mnoštva.

Isusovo najveće delo bilo je KRST! Na krstu nije bilo naroda koji uzvikuje hvale Bogu, nije bilo čuda i nije bilo isceljenja; samo krst, to okrutno i ružno mesto mučeničke smrti.

Tog dana za Isusa nije bilo popularnosti, glamura, hosane i slave, samo snažan bol, poniženje, batine, nezaštićenost i odvojenje od Njegovog nebeskog Oca.

Šta je dakle tu bilo tako veliko? Bila je to Isusova spremnost da visi na krstu da bi ispunio plan spasenja za čitav grešni svet. Bilo je to vrhunsko delo života, u savršenoj poslušnosti volji Njegovog Oca.

Isusovo najveće delo je bilo bez mnogo pažnje, slave i ljudskog razumevanja. Gde su sad bili oni koji su ga slavili? Hosane i slave su bile zamenjene izrugivanjem, ismevanjem i šalama. Samo je nekoliko dragih osoba ostalo kod krsta u tišini i žalosti. Zahvaćeno čudima, isceljenjima i učenjem, mnoštvo ga nije prepoznalo kao Spasitelja i nije ga videlo kao Gospoda. Da li je onda čudno da je Isus plakao nad svojim narodom?

KOJA SU NAŠA NAJVEĆA DELA?

U našem vlastitom životu naša najveća dela za Boga ne smeju biti merena ljudskim merilima - veličinom, kvalitetom ili kvantitetom - niti slavom od ljudi. Naše najveće delo za Boga biće mereno u odnosu na našu poslušnost Njemu, u svemu na što nas On poziva da činimo, bez obzira koliko to izgledalo veliko ili beznačajno. Poslušnost je temelj dobre savesti. U Jovanu 14:15 Isus izjavljuje; "Ako me ljubite, vršićete moje zapovesti." Kroz našu poslušnost mi otkrivamo Njegovu inače nevidljivu ljubav. Kada ne otkrivamo blagoslove Božije milosti i Njegove blizine, to se dešava zato što mu nismo poslušni, kako u našem cilju tako i u načinu života.

Isusov je život na zemlji bio život poslušnosti čitavim putem do Golgote. On je odbio kompromis sa sotonom kad je bio u pustinji. On je odbio kompromis sa svojom vlastitom voljom, kad je u Getsemanskom vrtu njegovo čitavo telo vapilo da izbegne krst. On je mnogo puta sam, na tihim mestima molio, postio i rekao da traži volju Njegovog Oca. I bez krsta bile bi mnoge Njegove velike pobede, a neprekidno delo poslušnosti omogućilo mu je da na krstu kaže:"Svršeno je!" Kroz čitavu svoju poslušnost pripremao je put za izliće snage i milosti, kojima je mogao završiti svoj najteži zadatak.

CILJ JE POSLUŠNOST

Prvi cilj Njegovog dela na Golgoti je bio, da vrati čoveka u život poslušnosti Bogu. On nam je pokazao primer poslušnosti koja je spremna da posluša bez obzira na cenu, makar i smrt. Njegova poslušnost je učinila da smrt otera greh i obnovi život Božji, prvo kod Njega, a onda kod nas. Zato Sveto pismo govori: "...tako će i pokornošću jednoga svi postati pravednici." (Rim. 5:19 LB).

Za Hrista je ta poslušnost bila princip Njegovog života i ono što mu je donosilo radost. "Volju tvoju činiti, Bože moj, meni je slast; zakon tvoj nosim u srcu." (Ps. 40:9 LB). Njegova se poslušnost temeljila na poniznosti i nije poznavala granice. "...Ovo mišljenje treba da je u vama, kakvo je i u Hristu Isusu... On je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge... On je ponizio sam sebe postavši poslušan do smrti, i to do smrti na krstu." (Fil. 2:5-8 LB).

U Hristovoj poslušnosti je koren naše poslušnosti. Prava poslušnost se otkriva jedino kad imamo lični odnos s Bogom. Ako smo odvojeni od zajedništva sa Njim, izneveriće nas sva naša nastojanja da budemo poslušni. Potrebno je da shvatimo da je to Božja sveta prisutnost s nama i u nama koja nas čuva od neposlušnosti.

Koliko često mi promašimo svrhu našega života s Isusom Hristom! Koliko često gledamo na mnoštvo, na broj onih koji dolaze pred oltar, na kvalitet muzike ili na pripremljenost propovednika. Koliko često kažemo ne Isusu na tihim mestima našeg života, posebno kad On od nas nešto traži šta je u suprotnosti s našom voljom ili dira u naš način života. Mi se prečesto borimo protiv poziva Božjeg u vezi sa našim životom i odlazimo žalosni poput onog bogataša u Mk. 10:17-22.

NA ŠTA VAS JE ON POZVAO?

Da li vas je On pozvao da koračate, hodate sa Njim, ili da stojite u mestu? Da li vas je pozvao da služite sa ljubavlju nespasenim ljudima i da provodite vreme u molitvi za samovoljnu decu? Da li vas je pozvao da ostavite naslade tela, naviku sveta i greh u kojem uživate i da sebe i svoje vreme i novac više uložite u napredovanje Carstva nebeskog? Ili traži od vas da dublje zaronite u proučavanje Njegove Reči i da popravite odnos s nekom osobom koju uporno i vešto izbegavate - licemerite? Da li vas je pozvao do stavite na oltar ceo svoj način života i da ga se odreknete i kažete: "Da! Od sada želim da vršim Tvoju volju."

Nemojmo biti tako lako fascinirani mnoštvom - kvantitetom u crkvi, jer to ne mora da čini tu crkvu jakom i u Njegovim očima. Jakost, tj. kvalitet tvoje crkve leži u tebi kao pojedincu, Tvoja snaga i kvalitet duhovnog života biće samo onoliko veliki, koliko je veliko, prisno i kvalitetno tvoje zajedništvo - odnos sa Njime. Jaku crkvu čine jaki pojedinci.

Baš kao što su oni, koji su sledili Isusa videli da je uzbudljivo biti deo mnoštva i videti čuda koja On čini, tako i danas postoji neko uzbuđenje i snaga stvorena u velikom mnoštvu. Biti na bogosluženju u velikoj zajednici, čuti odlično propovedanje i učenje, videti čuda i isceljenja, to može biti uzbudljivo i okrepljujuće za veru i duh, ali nikada ne može zameniti pravi odnos sa Njime. Taj odnos će se razviti samo ako provodimo više i više vremena nasamo sa Njim, odvojeni od bučnog mnoštva i predani da budemo potpuno poslušni Njegovim željama za naš život.

Šta su naša najveća dela za Isusa? Ona leže u izražavanju naše duše i u našem vapaju Njemu; ona leže u našem iskrenom - nelicemernom odnosu sa Njim; ona leže u našem predanju Njemu, predanju onih područja koja je ponekad teško predati; u našem: "Evo me, mene pošalji!" I u našem spremnom: "Da! Od sada želim vršiti Tvoju volju."

"Reči su Gospodnje reči čiste, srebro u vatri očišćeno od zemlje, sedam puta pretopljeno."
- Psalam 12:6

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1042
Ukupno: 2379126
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/025/01.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.