• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Strah se ubraja u osnovna ljudska osećanja i u službi je samoodržanja. On utiče na naše ponašanje štiteći nas od svega što bi moglo da nam naudi, ili nam dovede život u opasnost; recimo, strah od mraka, strah od visine, strah od divljih životinja, ili nepoznatih ljudi nas sprečava da činimo bilo šta što je nesmotreno.

Nekontrolisan užas koji ponekad obuzima ljude, a ide protiv zdravog razuma je fobija i izraz je nezdravog straha. Recimo, neki ljude hvata panika kada se nađu u zatvorenom prostoru, ili se užasavaju insekata...

Postoji i duh straha koji čini da neki ljudi vide i čuju i ono što drugi ne čuju i ne vide.

Nasuprot ovim strahovima postoji strah koji ne samo da nije nezdrav, već je i ključ uspeha u životu vernih. Reč je o strahu Gospodnjem.

Šta je strah Božji?

Pismo upućuje da roditelje treba poštovati (Ef. 6:2), ali i bojati ih se (3. Moj. 19:3; Jev. 12:9). Isto tako, najveća zapovest nas uči da ljubimo Boga (Mk. 12:30), ali zapoveđeno je i da Ga se bojimo (1. Pet. 2:17).

Međutim, strah Gospodnji nije užas koji parališe čoveka, već izvor snage koja daje podstrek vernoj osobi da živi bogougodnim životom.

Strah je Gospodnji mržnja na zlo. (Pri. 8:13)

Strahom Gospodnjim uklanja se čovek oda zla. (Pri. 16:6, Vidi i Jev. 12:28)

Bog dođe da vas iskuša i da vam pred očima bude strah Njegov da ne biste grešili. (2. Moj. 20:20)

On proizilazi iz saznanja da nas Bog u svakom trenutku vidi i čuje, da živimo u prisutnosti Onoga pred kojim je sve golo i otkriveno.

Možda bi najbolji način za opis straha Božjeg bio u reči "divljenje" kojim iskazujemo svoju reakciju prema Božjem veličanstvu, svetosti i sili.

Druga reč je "poštovanje". Kada nam Bog otkrije sebe jedini ispravan odgovor na to otkrivenje jeste duboko poštovanje sa kojim Mu prilazimo. Pored toga, tu su ljubav, obožavanje, pokornost, poniznost i pouzdanje što je direktan i jasan pokazatelj Božjeg straha u srcu verne osobe.

Sada, dakle, Izrailju, šta ište od tebe Gospod Bog tvoj, osim da se bojiš Gospoda Boga svog, da hodiš po svim putevima Njegovim i da Ga ljubiš i služiš Gospodu Bogu svom iz sveg srca svog i iz sve duše svoje. (5. Moj. 10:12)

Dakle, strah Gospodnji je bogobojazan, strahopoštovanje koje prati veru.

Ko hodi pravo, boji se Gospoda; a ko je opak na svojim putevima, prezire Ga. (Pri. 14:2)

Šta strah Božji nije?

Da bi smo bolje razumeli šta je strah Gospodnji potrebno je da razumemo i šta taj strah nije.

Najpre, to nije prirodan strah koji se može doživeti kada smo u određenoj situaciji u kojoj nam je na primer, život u opasnosti: iznenadan zemljotres, saznanje o smrtnoj bolesti i tome slično.

Dalje, strah Gospodnji nije strah koji dolazi od čoveka. Štaviše, on nas oslobađa od ljudskog straha omogućavajući nam da pokažemo čast i poštovanje prema Bogu. Takođe, strah Božji nije prouzrokovan demonskim silama kao što je duh straha. Strah koji muči nije od Boga i za takav strah nema mesta u životu hrišćanina. Najbolji lek, ili da kažemo izgonitelj takvoga straha je strah Božji.

Kako se stiče strah Božji?

Strah Gospodnji je preduslov, temelj za znanje,

Početak je mudrosti (treba: znanja) strah Gospodnji. (Prop. 1:7)

On je početak mudrosti,

Početak je mudrosti strah Gospodnji. (Ps. 111:10)

Ali i njen učitelj,

Strah je Gospodnji nastava k mudrosti. (Pri. 15:33)

Štaviše, on je sama mudrost, njeno srce, suština,

Strah je Božji mudrost. (Jov 28:28)

Strah Božji se uči. Ključ je poslušnost.

Hodite, djeco, poslušajte me; naučiću vas strahu Gospodnjemu. (Ps. 34:11)

Međutim, to nije samo slušanje pobožne pouke koja uči pravednom i poštenom životu, već i poslušnost koja se ogleda u vladanju, rečima i životu saglasnom toj pouci.

Koji čovek želi život, ljubi dane da bi video dobro? Ustavljaj jezik svoj oda zla, i usta svoja od prevarne reči. Kloni se oda zla, i čini dobro, traži mir i idi za njim. (Ps. 34:12-14)

Konkretno, prvi pokazatelj da je osoba ispunjena strahom Božjim jeste način na koji se izražava. Upitajmo se da li način kojim govorimo izražava strah Božji u našim životima, ili smo ponekad arogantni, cinični, zajedljivi, nestrpljivi? Ili, jesmo li nevoljni da prihvatimo korekciju? Ako je tako znajmo da to nije strah Božji u nama.

Pored slušanja pobožne pouke, čitanje Biblije je veoma važno da bi se učili strahu Božjem,

Neka prepiše sebi u knjigu ovaj zakon od sveštenika Levita; I neka ga drži kod sebe i neka ga čita dok je živ, da se uči bojati se Gospoda Boga svog... (5. Moj. 17:18-19)

Strahu se učimo i kada sprovodimo u život ono što slušamo i čitamo,

A ovo su zapovesti i uredbe i zakoni, koje Gospod Bog vaš zapovedi da vas učim da ih tvorite u zemlji u koju idete da je nasledite, (5. Moj. 6:1-2)

Da bi se bojao Gospoda Boga svog držeći sve uredbe Njegove i zapovesti Njegove... (5. Moj. 31:11-12)

Takođe, manifestacije Božje prisutnosti među vernima kroz ispunjene molitve, duhovne darove, čuda i isceljenja kada su pravilno shvaćena i primljena u poniznosti srca vode ka strahu Božjem i snaže ga.

Važnost straha Božjeg

U čemu se sastoji važnost straha Gospodnjeg u našim životima? Zbog čega je bitno da ga izaberemo? Pre svega on je izvor života,

Strah je Gospodnji izvor životu da se čovek sačuva od prugala smrtnih. (Pri. 14:27)

On donosi zdravlje i snagu onima koji ga poseduju,

Boj se Gospoda i uklanjaj se oda zla. To će biti zdravlje pupku tvojemu i zaljevanje kostima tvojim. (Pri. 3:7-8)

I produžava život,

Strah Gospodnji dodaje dane, a bezbožnicima se godine prekraćuju. (Prop. 10:27)

Posedovanjem straha Božjeg posedujemo i mudrost Božiju, a time čuvamo svoje duše od pogibli - smrti.

Ako želimo da živimo, na nama je da odlučimo da li ćemo prihvatiti strah Božji ili ne. On nas zasigurno neće primoravati, ali će se zato u slučaju da odbijemo Njegov strah i On odbiti od nas. Nemojmo se iznenaditi, ako nas ne usliši u teškim vremenima ispunjenim raznim mukama čak i kada tražimo Njegovu pomoć. Ozbiljno shvatimo da svojim izborom Mu dajemo mogućnost da se ili približi!, ili udalji od nas što će na ovaj, ili onaj način imati posledice u našim životima.

Nego odbaciste svaki savjet moj, i karanja mojega ne htjeste primiti; Zato ću se i ja smijati vašoj nevolji, rugaću se kada dođe čega se bojite; Kad kao pustoš dođe čega se bojite, i pogibao vaša kao oluja kada dođe, kad navali na vas nevolja i muka. Tada će me zvati, ali se neću odazvati; rano će tražiti, ali me neće naći. Jer mrziše na znanje, i straha Gospodnjega ne izabraše; Ne pristaše na moj savjet, i preziraše sva karanja moja. Za to će jesti plod od putova svojih, i nasitiće se savjeta svojih. (Pri. 1:25-29)

Ne treba da se uzdamo u svoju sopstvenu mudrost. Ako u svom samopouzdanju mislimo da imamo sve moguće odgovore, takav stav ne ostavlja mesta za Božji strah. Ne možemo biti u zajednici sa zlom i imati strah od Gospoda. Ne možemo kombinovati greh sa strahom Božjim.

Strah Božji je nazvan blagom što ukazuje na njegovu ogromnu vrednost i poziva nas da ga budno čuvamo u svojim srcima.

Strah Gospodnji biće blago tvoje. (Isa. 33:6)

On ne sme postati nebitan i zanemaren već treba da je uvek prisutan u našim životima.

Budi u strahu Gospodnjem vazda. (Pri. 23:17)

Moramo se odlučiti koje će od ova dva ispuniti naš život: strah Božji, ili stvari u kojima je prisutan greh i zlo.

Gospod Isus Hrist i heroji vere

Svi heroji vere u Svetom Pismu su bili ljudi i žene koji su posedovali strah Božji. Avram se bojao Gospoda (1. Moj. 20:11). Jakov naziva Boga Bogom Avramovim i strahom Isakovim. Konkretno značenje je: Isak se bojao - Boga.

Bog oca mojega, Bog Avramov, i strah Isakov... (1. Moj. 31:42)

Jov, Samuilo, David, ...svi proroci su živeli životom vere. Prava vera je propraćena strahopoštovanjem i svetošću koja je njime podstaknuta.

Da očistimo sebe od svake poganštine tela i duha, i da tvorimo svetinju u strahu Božijem. (2. Kor. 7:1)

Gospod Isus je najveći i najbolji primer života koji karakteriše prisutnost straha Gospodnjeg. Isaija govori o pomazanju Duga Svetog koje će pratiti obećanog Mesiju - Hrista i opisuje sedam aspekata Duha koji će počivati na njemu:

Ali će izaći šibljika iz stabla Jesejeva, i izdanak iz korijena njegova, izniknuće. I na njemu će počivati duh Gospodnji, duh mudrosti i razuma, duh savjeta i sile, duh znanja i straha Gospodnjega. (Isa. 11:1-2)

Vidimo da sedmi, poslednji vid tog pomazanja jeste duh straha Božjeg.

Ako je na Mesiji i Gospodu počivao strah Božji da bi mogao da ispuni svoju ulogu Izbavitelja i Spasitelja, koliko je tek nama taj strah još više potreban da bi smo odbacili greh i zlo kako bi mogli da pravedno i pošteno i u svetosti i u miru živimo pred Bogom?