• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Nekoliko mladih ljudi me je iznenadilo sa pitanjem da li se treba ženiti ili ne? Uvek su mislili na duhovne ciljeve. Hteli su da rade za Gospoda. Njihov plan mi se svideo, ali način - odreći se braka, istinu da vam kažem, baš i nisam mogao da zamislim. Sa svoje dvadeset četiri godine nisam bio vernik. Jako dobro se sećam, da kada sam upoznao svoju buduću suprugu nisam ni pomislio na celibat, upravo suprotno. I dan danas ne mogu da zamislim život u celibatu. A trebalo je da posavetujem te mlade ljude kao "autoritet!"

Nemojte mi se smejati, ali sam se u toj situaciji osećao jako glupavo. Znam samo da sam tim mladim ljudima rekao, da ako misle da se do kraja života na silu odriču žene, a misli im stalno lutaju u tom pravcu, onda je bolje da se ožene. Kada je nedavno trebalo da održim govor na jednoj svadbi, setio sam se ovih momaka i konačno sam na ceo problem sagledao malo ozbiljnije:

A za ono što mi pisaste: dobro je čoveku da se ne dohvata do žene: ali zbog kurvarstva svaki da ima svoju ženu, i svaka žena da ima svog muža; Muž da čini ženi dužnu ljubav, tako i žena mužu. Žena nije gospodar od svog tela, nego muž; tako i muž nije gospodar od svog tela, nego žena. Ne zabranjujte se jedno od drugog, već ako u dogovoru za vreme, da se postite i molite Bogu; i opet da se sastanete, da vas sotona ne iskuša vašim neuzdržanjem. Ali ovo govorim po svetu a ne po zapovesti; jer hoću da svi ljudi budu kao i ja; ali svaki ima svoj dar od Boga: ovaj dakle ovako, a onaj onako. (1. Korinćanima 7,1-7 RDK)

Poglavlja 7 do 11 prve Pavlove poslanice Korinćanima daju odgovore na praktična pitanja koja su Korinćani napismeno tražili od Pavla. Prvo od pitanja je bilo vezano za brak, jer su Korinćani po ovom pitanju imali velike nedoumice i probleme. Takođe, kao i svi ostali problemi koje su imali, i problemi vezani za bračne odnose odražavali su pogansko i moralno korumpirano društvo u kome su živeli. I naše današnje društvo, a često i crkva, samo kopira društvene odnose u antičkom Korintu. Ništa novo pod suncem.

Korint je zatvarao oči pred kurvarstvom, neverstvom, homoseksualnošću i mnogoženstvom. Rimski pesnik Juvenal (60 - 140 god. nove ere) je pisao o ženama koje su se odrekle svoje ženstvenosti i borile su se u borilačkim veštinama. Da bi bile ravne muškarcima, oblačile su se samo do pojasa i tako išle u lov. Sa druge strane, Juvenal je pisao i o ženama koje su se tako često udavale i razvodile da su imale potpuno iznošena svadbena odela.

Prema Rimskom pravu postojale su četiri vrste bračnih veza. Robovi su smatrani poluljudima. Kada je rob hteo da se oženi robinjom, njihov vlasnik im je mogao dozvoliti da žive zajedno - takva zajednica je nazivana kontubernijum. Ova zajednica je trajala dok je postojala volja robovlasnika. Vlasnik je mogao kad god je hteo da jednog od robova proda, ili da ga odvoji od partnera. Mnogi korintski hrišćani su bili robovi, i mnogi su živeli u ovakvim okrutnim bračnim zajednicama.

Drugi oblik bračne zajednice se nazivao uzus. Svaki par koji je živeo bar jednu godinu zajedno - automatski je smatran za bračni par.

Treći oblik bračne zajednice je bio koemptio in manum. Otac je prodao svoju kćer tek dospevajućem muškarcu. Tako je osigurao svoju starost. Brigu o roditeljima su vodili sinovi.

Četvrti tip bračne zajednice se zvao konfereacio. To je bila bračna zajednica rezervisana samo za najviše slojeve stanovništva. Na osnovu ove "konferencije" je zasnovan i današnji katolički, odnosno protestantski, svadbeni obred. Odatle ustvari potiče skoro sve što je vezano za svadbeni obred: učešće obe porodice, nevestin veo, svadbeno prstenje, svadbeni buket i svadbena torta. Sve ovo potiče od starih Rimljana.

U Pavlovo vreme je razvod bio uobičajena pojava čak i za one koji su bili venčani konferacijom. Nije bilo ništa neobično da se tokom svog života čovek ili žena, ženi odnosno udaje i po dvadeset puta. Feminizam je bio u procvatu. Žene su se takmičile sa muškarcima u snazi i trgovini. Mnoge su odbijale da budu majke, da se brinu za domaćinstva i da odgajaju decu. Brakovi bez dece su takođe bili uobičajena pojava. Mnogi ljudi i žene su želeli da žive svoje sopstvene živote, nesputavani bračnom i roditeljskom odgovornošću. Danas je u suštini sve potpuno isto.

Mnogi članovi Korintske crkve su živeli u svim vrstama brakova. Neki su pripadali među one koji su se puno puta ženili, tj. udavale. Osim toga, tamo je bilo i vernika koji su smatrali da je duhovnije ostati u bračnom celibatu, i zato su se žene u potpunosti odrekli. Velika je verovatnoća da je neko učio kako bračni život nije duhovan i zato brak nema šta da traži među hrišćanima. Situacija po pitanju braka je bila nejasna i za same hrišćane. Aktualna pitanja su najčešće bila: Šta treba kao hrišćani da radimo? Treba li da ostanemo u braku, sada kada smo hrišćani? Treba li da se razvedemo ako je naš bračni drug nevernik? Da li treba da ostanemo slobodni, ili to treba da postanemo?

Haosu koji je nastao u mislima korintskih hrišćana kao da se nije nazirao kraj. Iz prvih sedam stihova Pavlove poslanice saznali su da:

1. Ostati u celibatu je dobro.
2. Celibat često prouzrokuje iskušenja.
3. Celibat je za bračni par nedopustiv.
4. Snagu za održanjem celibata daje Bog.

1. Ostati u celibatu je dobro

A za ono što mi pisaste: dobro je čoveku da se ne dohvata do žene. (1. Korinćanima 7,1 RDK)

Shvatimo da je ovo specifičan odgovor za određenu situaciju - "o čemu ste mi pisali". Celibat dakle ovde ne zvuči kao naređenje, nego kao pogodna alternativa u datoj prilici! U originalu je napisano: "kada se ne dotiče žene", dakle ne deli se sa njom postelja. Pavle naravno ne govori da je celibat jedini ispravan stav ili da je brak manje vredan od celibata. Sve što Pavle govori jeste to da slobodan stav - odricanje od braka, ako ga prati istinski celibat - istinsko nedodirivanje žene - može, ali i ne mora da bude dobar. Odricanje od braka, ali bez celibata se jednostavno naziva kurvarstvo. Bog je sam rekao:

I reče Gospod Bog: Nije dobro da je čovek sam; da mu načinim druga prema njemu. (1. Mojsijeva 2,18 RDK)

Svim ljudima je potrebna zajednica i Bog je (osim drugih) kao najviše zadovoljavajuću ljudsku zajednicu napravio instituciju braka. Bog je dozvolio odricanje i zato nije izričito zapovedio brak. Jevrejska tradicija je na neoženjene i neudate gledala kao na takve koji se protive Bogu i ne slušaju njegove zapovesti:

Rađajte se i množite se, i napunite zemlju... (1. Mojsijeva 1,28 RDK)

Vrlo je verovatno da su neki verni Jevreji vršili pritisak na neoženjene da se ožene. Sa druge strane, neki nejevrejski vernici nakon svojih grešnih, kurvarskih i nevernih avantura, su opet smatrali, da je celibat vrhunac duhovnosti. Pavle je priznao da je celibat dobar u nekim slučajevima, ali ni u jednom trenutku nije tvrdio da je celibat bolji od braka.

2. Celibat je često uzrok iskušenja

Ali zbog kurvarstva svaki da ima svoju ženu, i svaka žena da ima svog muža. (1. Korinćanima 7,2 RDK)

Pavle ne govori da je svaki pripadnik Korintske crkve kurvar. Pavle samo upozorava na opasnost koju sa sobom nosi celibat, a ta opasnost je kurvarstvo. Nezadovoljena seksualna želja se može toliko nakupiti da i sasvim malo iskušenje može da proizvede pravu eksploziju kurvarstva. U društvima kao za vreme starog Rima ili kao što je savremeno - kada se slobodan seksualni život pomoviše kao nešto najnormalnije i prirodno - ovakva opasnost je mnogo veća.

Sa druge strane, brak ne može biti redukovan samo na ispusni ventil za ispunjavanje seksualne želje. Pavle ovde ne govori da muž i žena, hrišćani, stupe u brak samo zato da bi se sačuvali od kurvarstva. Pavle govori samo to da je seksualno iskušenje slobodnih jako veliko i da postoji legitiman izlaz iz toga. Zato neka svaki čovek ima svoju ženu i svaka žena svog čoveka. O stvarnim hrišćanskim kvalitetima bračne zajednice saznaćemo iz poslanice Efescima 5,22-23. Sveto Pismo navodi puno razloga za bračnu zajednicu. Jedan smo već pominjali: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju... (1. Mojsijeva 1,28 RDK).

Sledeći razlog za brak je uteha.

Blagosloven da je izvor tvoj, i veseli se ženom mladosti svoje. Neka ti je kao košuta mila i kao srna ljupka; dojke njene neka te opijaju u svako doba, u ljubavi njenoj posrći jednako. (Priče 5,18-19 RDK)

Ovde moramo da primetimo da se radi o vernosti - veseli se ženom mladosti svoje. I u Pesmi nad pesmama se peva o braku.

Bračna zajednica je odnos muža i žene, jer je žena bila stvorena za čoveka kao ravnopravan pomoćnik. Prijateljstvo između muža i žene je jedan od najvažnijih činilaca dobrog braka. Brak je slika crkve.

Slušajući se među sobom u strahu Božijem. Žene! Slušajte svoje muževe kao Gospoda. Jer je muž glava ženi kao što je i Hristos glava crkvi, i on je spasitelj tela. No kao što crkva sluša Hrista tako i žene svoje muževe u svemu. Muževi! Ljubite svoje žene kao što i Hristos ljubi crkvu, i sebe predade za nju, Da je osveti očistivši je kupanjem vodenim u reči; da je metne preda se slavnu crkvu, koja nema mane ni mrštine, ili takvog čega, nego da bude sveta i bez mane. Tako su dužni muževi ljubiti svoje žene kao svoja telesa; jer koji ljubi svoju ženu, sebe samog ljubi. Jer niko ne omrznu kad na svoje telo, nego ga hrani i greje, kao i Gospod crkvu. Jer smo udi tela njegovog, od mesa Njegovog, i od kostiju Njegovih. Toga radi ostaviće čovek oca svog i mater, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo. Tajna je ovo velika; a ja govorim za Hrista i za crkvu. Ali i vi svaki da ljubi onako svoju ženu kao i sebe samog; a žena da se boji svog muža. (Efescima 5,21-33 RDK)

Brak je ustanovljen radi čistote da bi nas sačuvao od nemorala i da bi nas duhovno i telesno zadovoljio. Iako je celibat dobar, ipak on nije duhovniji od braka i nosi sa sobom iskušenje kome u braku ne bi trebalo da bude mesta.

3. Celibat je u braku nedopustiv

Muž da čini ženi dužnu ljubav, tako i žena mužu. Žena nije gospodar od svog tela, nego muž; tako i muž nije gospodar od svog tela, nego žena. Ne zabranjujte se jedno od drugog, već ako u dogovoru za vreme, da se postite i molite Bogu; i opet da se sastanete, da vas sotona ne iskuša vašim neuzdržanjem. (1. Korinćanima 7,3-5 RDK)

Podrazumeva se da je celibat nedopustiv u braku. Korintska crkva to baš nije shvatala. Neki vernici su pogrešno smatrali da je odricanje od seksualnog odnosa vrhunac duhovnosti i praktikovali su to i unutar bračne zajednice. Neki muževi su se, u ispravnom oduševljenju za Boga, čak i odvojili od svojh žena. Na taj način su neodgovorno zanemarili svoju dužnost prema svojim ženama, uglavnom u intimnom delu zajedničkog života. Neke žene su to isto činile i zanemarivale svoje muževe. Iz Pavlovog odgovora proizilazi da je ovakva pojava bila jača od strane verujućeg u slučaju da je bračni partner bio neveran. To možemo zaključiti iz stihova 10 do 17.

Pavle je u svojim instrukcijama jako precizan. Muž ima obavezu prema svojoj ženi i žena prema mužu. Bog svaki brak smatra svetim i zato je i bračna postelja ne samo sveta nego i obavezna. Pavle bez dvoumljenja i jednoznačno govori da je intimni odnos među partnerima u braku ne samo privilegija i uteha, nego je to pre svega uzajamna odgovornost. Partneri u braku imaju obavezu da se međusobno zadovolje. Nema razlike između muža i žene. Muž u ovom pogledu nema ništa više prava od žene.

U četvrtom stihu Pavle naglašava uzajamnost bračne obaveze. Žena nije gospodar nad svojim sopstvenim telom, nego muž; isto tako i muž nije gospodar nad svojim telom nego njegova žena. Bog jako respektuje pojavu telesne želje i njenog zadovoljenja u braku. U stvarnosti se omalovažava sam Bog i brak ako se partneri međusobno ne stavljaju jedan drugom pod autoritet.

Uzajamni bračni autoritet nad telom drugog je trajan - svedoči o tome sadašnje vreme glagola "exousiazei", traje ceo brak, zato što su njih dvoje jedno telo. U ostalim životnim situcijama hrišćaninovo telo pripada samo njemu i on ima obavezu da se o njemu brine i koristi ga kao dar Božji. U tom najdubljem duhovnom smislu naše telo je stvarno vlasništvo Gospoda, kao što to piše u poslanici Rimljanima 12,1. Ali u braku naše telo pripada i našem partneru.

Bračna postelja nije nekakav izborni predmet. Ni u kom slučaju to nije i neko neizbežno zlo kojeg se dopuštaju "duhovniji" hrišćani samo sa ciljem oploditi potomstvo. Bračna postelja znači mnogo, mnogo više. Bog je blagoslovio bračnu postelju da bi se tu manifestovala ljubav na tom "najljudskijem" nivou, i da bi bila najlepša i najjača veza između bračnih partnera.

Bog je hteo da brak bude trajan i sve u vezi sa njime. Njegov prvobitni plan nije predvideo razvod i bračni celibat. Hrišćani ne treba da napuštaju svoje neverne partnere i ne smeju da im zabranjuju pristup svojim telima. To je Božja zapovest.

A ostalima govorim ja a ne Gospod: ako koji brat ima ženu nekrštenu i ona se privoli živeti s njim, da je ne ostavlja. I žena ako ima muža nekrštenog i on se privoli živeti s njom, da ga ne ostavlja. Jer se posveti muž nekršten ženom krštenom, i posveti se žena nekrštena od muža krštenog; jer inače deca vaša bila bi nečista, a sad su sveta. Ako li se nekršteni razdvaja, neka se razdvoji; jer se brat ili sestra u takvom događaju ne zarobi; jer nas na mir dozva Gospod Bog. Jer šta znaš, ženo, da ako muža spaseš? Ili šta znaš, mužu, da ako ženu spaseš? Samo kao što je Bog razdelio svakome, i kao što je svakog pozvao Gospod onako neka živi. I tako zapovedam po svim crkvama. (1. Korinćanima 7,12-17 RDK)

Brak i sve što je u vezi sa njim je stvorio Bog. Jedini izuzetak kada bračni partneri mogu da se odriču jedan drugog je uzajamni dogovor - da bi mogli da se posvete molitvi. To je isto kao i sa postom. Vremenski period telesnog odricanja mora biti unapred određen da bi onda partneri opet bili zajedno i da ih ne bi mogao đavo iskušavati tako da se ne bi mogli savladati. Bog nam ne može staviti na srce teret koji zahteva koncentrisanu molitvu. Smrt, bolest, telesno stanje može ovakvu potrebu da izazove. Ili smo možda upali u nekakav težak greh i potrebno nam je izlečenje i podrška partnera. U ovakvim slučajevima je privremeno seksualno odricanje potpuno u redu.

A Gospod reče Mojsiju: Evo, ja ću doći k tebi u gustom oblaku, da narod čuje kad ti stanem govoriti i da ti veruje do veka. Jer Mojsije beše javio Gospodu reči narodne. I reče Gospod Mojsiju: Idi k narodu, i osveštaj ih danas i sutra, i neka operu haljine svoje; i neka budu gotovi za treći dan, jer će u treći dan sići Gospod na goru Sinajsku pred svim narodom.A postavićeš narodu među unaokolo, i reći ćeš: čuvajte se da ne stupite na goru i da se ne dotaknete kraja njenog; šta se god dotakne gore, poginuće; toga da se niko ne dotakne rukom, nego kamenjem da se zaspe ili da se ustreli, bilo živinče ili čovek, da ne ostane u životu. Kad rog zatrubi otežući onda neka pođu na goru. I Mojsije siđe s gore k narodu; i osvešta narod, i opraše haljine svoje. I reče narodu: Budite gotovi za treći dan, i ne ležite sa ženama.(2. Mojsijeva 19,9-15 RDK)

Kada su se Jevreji pripremali za ovaj važan događaj jedna od zapovesti je bila i ta da se ne približuju ženama. Vekovima kasnije je došla još jedna zapovest:

Zato još govori Gospod: Obratite se k meni svim srcem svojim i posteći i plačući i tužeći. I razderite srca svoja, a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svom, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem... Saberite narod, osveštajte sabor, skupite starce, saberite decu i koja sisaju; ženik neka iziđe iz svoje kleti i nevesta iz ložnice svoje. (Joilo 2,12-13,16 RDK)

Potreba za oproštenjem je bila toliko jaka da je odložena i prva bračna noć. A šta će biti prilikom dolaska Gospodnjeg?

Izliću na dom Davidov i na stanovnike jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene kog probodoše; i plakaće za njim kao za jedincem, i tužiće za njim kao za prvencem. U ono će vreme biti tužnjava velika u Jerusalimu kao tužnjava u Adadrimonu, u polju migdonskom. I tužiće zemlja, svaka porodica napose; porodica doma Davidovog napose, i žene njihove napose; porodica doma Natanovog napose, i žene njihove napose; porodica doma Levijevog napose, i žene njihove napose; porodica Semejeva napose, i žene njihove napose; sve ostale porodice, svaka napose, i žene njihove napose. (Zaharija 12,10-14 RDK)

Zaharija ovde opisuje dolazak Gospoda Isusa - kada se vrati na Zemlju, izliće na Jevreje svog duha milosti. Svaki Jevrej će posebno da nariče, čak i muž i žena posebno. Muž i žena će biti odvojeni, neće se sastajati neko vreme. Kada ova najvažnija duhovna potreba prođe, muževi i žene će se opet sastati na svojoj postelji. Razlog je očigledan: da ih đavo ne bi iskušavao, ako ne bi mogli da se savladaju.

Kada vreme koncentrisane molitve prođe svi telesni nagoni se vraćaju, najčešće u mnogo većem intenzitetu. Đavo jako dobro zna da je hrišćanin najranjiviji najčešće nakon najvišeg duhovnog doživljaja i napora, jer njegova otpornost prema grehu tada slabi a ponos jača. Međutim, duhovni doživljaj može čovečje želje i da priguši na duže vreme. Sa druge strane, partner može u sebi da gomila mnogo želje, posebno ako i sam nije doživeo dublji duhovni doživljaj. I zato da bi smo sačuvali sebe i svog partnera od iskušenja, fizički kontakt treba da se uspostavi što pre. Odricanje od seksualnog kontakta, posebno ako nije biblijski zasnovano može biti veoma moćno oruđe u đavolovim rukama. Seksualno odricanje ne bi smelo nikada da se smatra kao duhovna superiornost. Nikako ne bi smelo da bude manipulativni, tj. ucenjivački faktor u braku. Uzajamni kontakt mora da bude prirodan i redovan, koji će da zadovolji oba partnera, zato što je brak Božji dar.

I na kraju da kažemo nešto o jako važnoj stvari o kojoj nama i Korinćanima Pavle govori.

4. Snagu za održanje celibata daje Bog, to je Božji dar

Ali ovo govorim po svetu a ne po zapovesti; jer hoću da svi ljudi budu kao i ja; ali svaki ima svoj dar od Boga: ovaj dakle ovako, a onaj onako. (1. Korinćanima 7,6-7 RDK)

Izgleda da prevod po svetu nije onaj najbolji.Grčka reč "sungnome" znači "imati sa nekim isti pogled, zajedničku misao ili razumevanje". Ovaj izraz može značiti i "biti svestan". Pavle ovde sa velikom verovatnoćom govori da je svestan prosperitetnih stvari koje proističu iz odricanja od braka i celibata, ali istovremeno shvata i prednosti i obaveze koje proističu iz braka. Brak je stvorio Bog i istovremeno je zapovest za odnos između čoveka i žene. Brak je veliki blagoslov za celo čovečanstvo. Međutim, brak nije obavezan ni za verujućeg, ni za neverujućeg. Pavle ustvari govori: kada si neoženjen nemaš iskušenja i zato ti ovakav položaj odgovara, ostani neoženjen, ali nemoj da se podaješ bludu; ako si oženjen, ili udata, istraj u tom položaju i ispunjavaj potrebe svog partnera.

Sa jedne strane Pavle želi da verujući budu neoženjeni kao što je on sam bio, zato što nezavisnost i sloboda pruža više vremena i volje za službu Hristu. Ovo osećanje slobode delim sam sa svojom suprugom od kako su naši sinovi izašli iz porodičnog gnezda. Takođe, želeo bi da se svi mogu potpuno posvetiti Hristu u takvom slobodnom vremenskom rasporedu kao mi. Ali ne mogu. Isto tako kao što ni ja nisam mogao kada sam imao mnogo više porodičnih i poslovnih obaveza nego što to imam danas. Pavle nije od svih očekivao da će ostati neoženjeni. To jednostavno nije moguće. Onda hrišćani ne bi imali ni dece. Nije očekivao da će oni koji su neoženjeni takvi i ostati. Takođe, ne bi bilo dobro kada bi se oni koji su oženjeni ili udate, međusobno odricali pravdajući to "višim duhovnim principima". Iako je celibat, polno odricanje, za hrišćane dobar, ipak je to dar koji ne dobija svako. Isto kao što je loše ne koristiti dar koji imamo, isto tako je loše pokušavati sa imitiranjem dara koji uopšte nemamo. Prisiljavanje samog sebe na celibat može biti znak ponosa. Celibat mora da nastane neusiljeno i prirodno, zato što predivan dar od Boga je samo ono što je prirodno. Sve neprirodno je samo sopstveni uzaludan napor čoveka, prisiljavanje sebe samog na nešto što ustvari i nemamo a sve to vodi samo ka frustraciji i propasti.

Izgleda da današnji hrišćani na celibat gledaju kao i starozavetni Jevreji. Pavle opet govori da ako je celibat stvarni dar, onda bi onaj koji ima taj dar trebalo da ga u potpunosti primi i podređuje se Bogu u slobodnom položaju sve do kraja svog života.

U Ekvadoru smo upoznali Rakel Sent, sestru pilota, kojeg su zajedno sa drugim misionarima ubili pripadnici indijanskog plemena Auka. Rakel je proživela skoro ceo svoj život među ovim lovcima na ljudske glave. Njen životni blagoslov i ispunjenje je neponovljiv. U porodici, sa brigama oko dece i muža nikada ne bi mogla da služi u takvim uslovima. Nedavno smo saznali da je Rakel umrla i da su je sahranili među Indijancima.

Isus je svojim učenicima rekao:

Jer ima uškopljenika koji su se tako rodili iz utrobe materine; a ima uškopljenika koje su ljudi uškopili; a ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili carstva radi nebeskog. Ko može primiti neka primi. (Matej 19,12 RDK)

Isus i Pavle naglašavaju da se slobodan položaj bez žene ili muža ne traži od svih verujućih, već samo od onih koji su ovaj dar primili. Neka nas niko ne tera u celibat sa nisakakvim naređenjima:

A Duh razgovetno govori da će u poslednja vremena odstupiti neki od vere slušajući lažne duhove i nauke đavolske, U licemerju laža, žigosanih na svojoj savesti, koji zabranjuju ženiti se, i zapovedaju uzdržavati se od jela koja Bog stvori za jelo sa zahvalnošću vernima i onima koji poznaše istinu. (1. Timotiju 4,1-3 RDK)