Naslovna » Magazin » Arhiva » #12 » ....

Zdravo srce

Jan Vareca
"Iznad svega srce svoje čuvaj, jer su u njemu izvori života". (Priče 4:23 LB)

Veliki broj ljudi danas umire ili boluje od bolesti srca. Ovome su umnogome doprineli "blagoslovi" modernog veka: brza hrana, malo kretanja, stres, razne zavisnosti...

Stoga, jedno od presudnih zdravstvenih pitanja današnjeg čoveka je pitanje zdravlja njegovog srca, jer zdravo srce znači: dug život, zdravlje, snagu, vitalnost, sreću...

Ali, za zdrav i sretan život, dece Božje nije važno imati samo telesno srce zdravo, zdrav srčani mišić. Njih bi trebalo, da zabrinjava zdravlje njihovog duhovnog srca. Telesno srce je od "praha zemaljskog" sazdano i u prah će se vratiti, a duhovno srce će morati da stane pred Boga i položi svoje kardiograme - račun.

Kakvo je to duhovno srce o kome govorim? Po Bibliji, srce jeste centar čoveka, to je mesto: odluka, volje, karaktera i emocija. Naše srce je naše pravo JA - centar naše ličnosti. Ukratko: kakvo srce, takav čovek.

Tako, okoreli zao čovek jeste takav, jer je njegovo srce takvo:

"I pogledavši ih naokolo s gnevom, tužan zbog okorelosti njihovoga srca, reče čoveku: ispruži ruku. I ispruži, te posta opet zdrava ruka njegova." (Mk. 3:5 EČ)

Čovekove misli, razmišljanja izlaze iz njegovog srca. Ono je pravi čovekov intelektualni centar, mozak samo obrađuje te informacije.

"A neki od književnika seđahu onde i razmišljahu u svojim srcima: što ovaj govori tako? On huli; ko može da oprašta grehe sem jednoga Boga?" (Mk. 2:6 EČ)

Srce je centar čovekovih osećanja:

"I rekoše jedan drugome: nije li naše srce gorelo u nama kad nam je govorio usput i tumačio nam Pisma?" (Lk. 24:32 EČ)

Biblija naglašava jedinstvenu vezu između čovekovog srca i njegove ličnosti. Tj. stavlja znak "jednako" između njih.

Telesno srce se sastoji od četiri komore. Ukoliko jedna nedostaje ili je slaba, srce ne može da funkcioniše ono je bolesno. Slično tome, i naše duhovno srce treba da poseduje četiri komore da bi bilo zdravo. Prva komora bi bila...

I. SRDAČNOST

Srdačnost jeste važna karakterna crta hrišćanina. Srdačnost je ljubav na delu, to je praktična ljubav. Biti srdačan znači imati otvoreno srce za svakoga, nalaziti vremena za svakoga, imati lepu reč i osmeh za sve. Srdačnost se svakako može i odglumiti, ali pre ili kasnije ovakvi "glumci" bivaju razotkriveni tj. njihova srdačnost biva okarakterisana kao licemerje.

Nažalost, mnoge hrišćane, pa i cele crkve ne krasi ova vrlina. Danas, tih vrlina ima sve manje. Ljudi su suviše zauzeti sobom i svojim problemima i nemaju ni malo topline, da je pruže drugima. Odsustvo srdačnosti među ljudima, nosi hladne, formalne i površne odnose a takvi odnosi među Njegovom decom nisu Bogu ugodni. Apostol Jovan, upozorava crkvu da se čuva nesrdačnosti - neljubavi:

"Po tom smo poznali ljubav, što je on položio svoj život za nas; i mi smo dužni da položimo svoje živote za braću. A koji ima svetska blaga i gleda svoga brata kako oskudeva, pa zatvori svoje srce prema njemu, kako može Božija ljubav da ostane u njemu? Dečice, ne volimo rečju ili samo jezikom, nego delom i istinom." (1. Jn. 1:16-18 EČ)

Ako bi ljubav bila sunce, onda bi toplina tog sunca bila svakako srdačnost. Biblija opisuje Crkvu kao Telo Hristovo i, naravno tom Telu glava je Hristos, koji nadgleda i stara se o celom svom telu. Ali, da li ste se možda zapitali šta je srce ovoga Tela? Ja verujem da bi to mogla biti ljubav. A ako je tako, onda će srdačnost biti puls ovoga srca. I kao što mogu vlastiti puls srca osetiti na svakom delu svog tela: nozi, ruci, vratu, slično tome - Božja ljubav se može osetiti u crkvi, kroz srdačnost među braćom i sestrama.

Jednu stvar sam primetio a to je da su srdačni ljudi uvek radosni ljudi. I to mogu razumeti, jer kakav drugačiji i može da bude čovek ispunjen ljubavlju Božjom. Ovo nas vodi do sledeće komore našeg duhovnog srca, a to je...

II. RADOST

Radost je druga vrlina koja treba da krasi naš duhovni život. Savetovati ljudima danas da treba da se raduju, dok nastoje da prežive od danas do sutra, uz male plate i velike dažbine ili su teško bolesni, može da zvuči kao neslana šala. Međutim, Biblija nas hrišćane poziva i skoro naređuje radovanje:

"Uostalom, braćo moja, radujte se u Gospodu. Meni nije dosadno da vam isto pišem, a vama je to na sigurnost." (Fil. 3:1 EČ)

"Radujte se svagda u Gospodu; opet velim: radujte se." (Fil. 4:4 EČ)

Meni je lično ovo bilo dugo neprihvatljivo, tj. nisam razumeo kako se mogu radovati kada u mom životu stvari krenu loše. A onda sam shvatio, da ovakva situacija nije "večna" i moraće da prođe. Ustvari, kad bolje razmislim, ljudi koji hodaju sa Bogom su jedini ljudi na svetu koji zaista mogu uvek i svagda da se raduju, i to s razlogom. Temelj ove radosti je nada koju imaju, nada u budućnost, nada da će ovozemaljske stvari i ovo smrtno telo jednom biti zamenjeno "novim svetom" i "novim telom". Zbog toga apostol Pavle naziva radost, našom sigurnošću (Fil. 3:1), jer radost Gospodnja može sačuvati našu veru u Njega a nama dati sigurnost spasenja.

Ništa čoveku ne oduzima snagu čoveku kao tuga i depresija, "Veselo srce razvedri lice, a duh klone kada u srcu je žalost." (Priče 15:13 LB). Radost je pokretačka snaga srca, njegova energija. Radost leti na krilima optimizma. Rekao bih da je ona "zarazan optimizam". Stoga, radosni ljudi su nam uvek zanimljivi i privlačni, jer se lepo osećamo pored njihovog "radosnog optimizma". Biblija kaže da je prvu crkvu krasila ovakva radost i da je to privlačilo mnoge:

"A učenici punjahu se radosti i Duha Svetog." (Dela 13:52 EČ)

"Svakodnevno su bili stalno i jednodušno u hramu, lomili su hleb po kućama, primali su hranu s radošću i prosta srca, hvaleći Boga i uživajući ljubav svega naroda. A Gospod je svaki dan dodavao one koji se spasavaju." (Dela 2:46-47)

"A kad čuše neznabošci, radovahu se i slavljahu reč Božju, i verovahu koliko ih beše pripravljeno za život večni." (Dela 13:48 EČ)

Znači, ako bi želeli da naša lokalna crkva raste, onda bi možda unutar nje trebalo da ima malo više radosti. Ljudi ovoga sveta, koji žive pod pritiskom nesnosne svakodnevice, zasigurno nisu zainteresovani da dođu u crkvu punu kiselih faca i namćora, koji više liče na ljude koji su naterani da budu hrišćani, negoli na ljude spašene od pakla kojima su imena zapisana na nebesima.

Da se razumemo, govorim o duhovnoj radosti, radosti koja je inicirana duhovnim stvarima - Bogom. Ne o radosti - tj. lepom, veselom raspoloženju među drugarima, gde se pričaju vicevi ili neko zadirkuje. Takvu "telesnu" radost može da ima svako, bez obzira da li poznaje Boga ili ne.

Duhovna radost nam dolazi prvenstveno zbog Gospoda i onoga šta je On učinio za nas, zbog Njegove ljubavi koja se izliva na nas.

"Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena napisana na nebesima." (Lk. 10:20 EČ)

"Koga vi volite iako ga niste videli, u koga sad verujete iako ga ne vidite, i radujete se neizrecivom i proslavljenom radošću, jer postižete cilj svoje vere: spasenje svojih duša." (1. Pet. 1:8-9 EČ)

Šta više, radost jeste jedna od karakteristika Carstva Božjeg te bi bilo normalno i za očekivati, da građani ovog Carstva poseduju radost.

"Jer carstvo Božije se ne sastoji u jelu i piću, nego u pravednosti, i miru, i radosti u Duhu Svetome." (Rim. 14:17 EČ)

Srce koje je okusilo radost Gospodnju, je srce koje krasi odlučnost za Gospoda a to nas vodi do treće komore našeg duhovnog srca...

III. CELOVITOST

Biti ceo - znači nemati podelu unutar sebe. Imati podeljeno srce znači imati možda dva srca a opet biti bez ijednog. Gospod ne želi "deo" srca, On zahteva celo naše srce:

"Niko ne može služiti dvojici gospodara; jer će ili jednoga mrzeti, a drugoga voleti, ili će jednom biti privržen, a drugoga prezirati; ne možete služiti Bogu i mamonu." (Mt. 6:24 EČ)

Biblija upozorava na opasnost, u koju čoveka uvodi njegovo podeljeno srce:

"Kad je čovek podeljene duše, nepostojan na svim svojim putevima." (Jak.1:8 EČ)

Dakle, podeljeno srce nikada ne može ugoditi Bogu i čini haos u njemu samom. Tako, kaže apostol Jakov. A zašto je nepostojan (haotičan)? Zbog toga što je ovakav čovek podeljena ličnost (duša), pa tako jedno srce želi ovo a drugo ono. On živi u stalnoj zbrci uma i duše. Neodlučan je, menja mišljenja, menja raspoloženja, nikad spokojan i zadovoljan, traži i žudi za nekim novim stvarima, ali ih nikada ne dostiže. Ustvari meni se čini da ovakav čovek kao i da nema srce - svoju ličnost.

Imati celovito srce znači imati jako srce, jako srce je neoborivo. Gospod je kadar da od našeg srca napravi veličanstvenu tvrđavu, koja će odolevati svakovrsnim iskušenjima i kušnjama. "Utvrđeno je srce njegovo, neće se pobojati, i videće kako padaju neprijatelji njegovi." (Ps. 112:8 RDK)

Da bi naše srce postalo celo, kao prvo mora biti predato Gospodu. On mora da postane apsolutni gospodar našeg srca. Međutim, nemojmo misliti da ovo predanje znači, da će Gospod da uzme naše srce, te nas ostaviti bez njega. Ne, ono nam je potrebno, i On to zna, jer kao što smo rekli, moje srce to sam ja, moja ličnost. Bog želi da se naša ličnost i dalje razvija. Bog želi samo apsolutnu vlast i jedino pravo na naše srce da On sedi na prestolu našeg srca, centru našeg bića - života.

Hrišćani često prave pobune protiv Cara svoga srca, okrećući se i predajući se grešnim i Bogu protivnim stvarima. Na taj način Cara svrgavaju i teraju, i naravno da On će se tužan povući. Zbog toga je važno da negujemo ispravno razmišljanje našeg duhovnog srca, tj. da vežbamo u pobožnosti, jer ovo nas sigurno može sačuvati od sulude pobune protiv Cara našeg srca. Takva odmetnuta srca Gospod traži i zove natrag k sebi: "Sine moj, daj mi srce svoje, i oči tvoje neka paze na moje pute." (Priče 23:26 RDK)

Prvi korak ka posedovanju celog srca jeste, prihvatanje evanđelja. Koristeći Evanđelje, Bog izvodi operativni zahvat transplantacije srca. On naše grešno, nestabilno, prevrtljivo, bolesno srce, menja novim srcem. Ovo nas vodi pravo do razmišljanja o četvrtoj komori našeg duhovnog srca...

IV. EVANĐELJE

Pri našem obraćenju Bog nam je izvadio kameno - mrtvo srce, i umesto njega stavio mesnato - živo srce.

"I daću im jedno srce, i nov duh metnuću u njih, i izvadiću iz tela njihovog kameno srce i daću im srce mesno, da bi hodili po mojim uredbama i držali moje zakone i izvršavali ih; i biće mi narod, i ja ću im biti Bog." (Jezek. 11:19-20 RDK).

No, nije dovoljno imati samo novo, presađeno srce da bi se moglo živeti. Potrebna je i krv. Srce ne može da radi bez krvotoka. Tako, u čoveka - srce i krvotok čine jednu celinu.

Evanđelje - Reč Božja jeste ono što održava naše novo, obraćeno duhovno srce u životu tj. čini da kuca, da bude živo Bogu. Dotle, Sveti Duh nam dat pri obraćenju jeste krvotok našeg novog duhovnog čoveka.

Dalje, naše duhovno srce treba da kuca u ritmu evanđelja - u ritmu Reči Božje. Na žalost, mnogim hrišćanima srca kucaju u ritmu ovoga sveta ili nekom svom vlastitom ritmu, a to nije ritam, već aritmija srca. Jer ovo srce ne kuca više normalno - Bogu ugodno. Oni ne znaju da je to ritam smrti a ne života: taj ritam može samo da im donese jedino duhovni infarkt.

Koji je to ritam evanđelja? To je ritam koji kaže:

1. Pouzdaj se u Hrista za svoje oproštenje od greha.

"Ako ispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan - da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravednosti." (1. Jn. 1:9 EČ)

2. Pouzdaj se u Hristovu ljubav, koju On ima za tebe.

"Ko će nas rastaviti od Hristove ljubavi? nevolja, ili pritešnjenost, ili gonjenje, ili glad, ili golotinja, ili pogibao, ili mač? Kao što je napisano: "Radi tebe ubijaju nas vazdan, smatraju nas kao ovce za klanje". Ali u svemu tome mi nadmoćno pobeđujemo pomoću onoga koji nas je zavoleo. Ubeđen sam naime, da nas ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sadašnjost, ni budućnost, ni sile, ni visina, ni dubina, niti kakvo drugo stvorenje, ne može rastaviti od Božije ljubavi, koja je u Hristu Isusu Gospodu našem." (Rim. 8:35-39 EČ)

3. Veruj u evanđelje.

"Ja se, naime, ne stidim evanđelja, jer je ono sila Božija na spasenje svakome ko u njega veruje, prvo Judejinu, a i Grku. Jer se u njemu otkriva pravednost Božija, iz vere u veru, kao što je napisano: "Pravednik će živeti od vere"." (Rim. 1:16-17 EČ)

4. Imaj ljubav prema drugima.

"Dajem vam novu zapovest, da ljubite jedan drugoga, kao što sam ja vas ljubio, da i vi ljubite jedan drugoga." (Jn. 13:34 EČ)

5. Budi svet, neka posvećen život postane tvoj "životni stil".

"Nego po Svecu koji vas je pozvao, i vi budite sveti u svemu življenju. Jer je pisano: Budite sveti, jer sam ja svet." (1. Pet. 1:15-16 EČ).

Tako, hrišćanine "uhvati ritam" evanđelja, ostavi se ritma ovoga sveta!

REČ ZA KRAJ

Pitanje zdravlja srca je pitanje života! Ljudi bolesni od nekih srčanih bolesti troše velike sume novaca da bi ozdravili svoje srce. Koliko više deca Božja treba da vode računa o svom srcu, s obzirom da je ono to koje će poneti sa sobom pred Hrista. Istina je sledeća: kakvo mi je duhovno srce, takav sam ja. Kakav čovek, takvo srce.

Biblija nam savetuje: "Iznad svega srce svoje čuvaj, jer su u njemu izvori života." (Priče 4:23 LB)

Čovek čije je duhovno srce bolesno može i dalje svake nedelje da sedi u crkvi, ali sve dok on dopušta da njegovo srce bude i dalje bolesno, ceo njegov duhovni život će polako da se gasi i umire, na njemu se obistinjuju reči: "poseduje obličje pobožnosti, a njene sile se odrekao" (2. Tim. 3:5). Slično tome i crkva koja nema zdravo srce, takođe odumire (Otk. 3:1-2).

S rdačnost
R adost
C elovitost
E vanđelje

Bilo bi nam pametno stati pred Boga i zapitati Ga, kao Lekara nad lekarima: "Gospode, kako ti danas izgleda moje srce? Da li je puls u redu? Da li je srce celo? Ne fali li neka "komora"? Uz Njegovu operaciju ili terapiju, naše duhovno srce može postati snažno i sposobno da podnese najveće napore u našoj životnoj trci vere.

"Jer kakva je korist čoveku ako sav svet dobije a duši svojoj naudi? Ili kakav će otkup dati čovek za svoju dušu?"
- Matej 16:26

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 632
Ukupno: 2599647
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/012/01.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.