• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

(Nastavak iz prošlog broja.)

Ima deset važnih pravila koje bi trebalo poštovati i slediti pri svakom hrišćanskom upravljanju novcem. Svako od njih je jasno naglašeno u Božijoj reči. Ne obraćati pažnju na njih, znači izgubiti veliki blagoslov koji može da se dobije ispravnom administracijom novca. Prihvatiti ih, znači naučiti tajnu koju je Gospod nagovestio kada je rekao: "Blaženije je davati nego li primati" (Dela 20:35 (Luka 14:12)).


6. Upravljanje novcem, znači poslovanje za Boga

Prijatelju zašto radiš? Za koga zarađuješ novac? Da li je to za tebe ili za Boga? Da li misliš samo na svoje zemaljske potrebe? Da li imaš želju da gomilaš novac za sebe? Da li je to tvoj krajnji cilj, ili zarađuješ da bi investirao svoj novac u duše? Da li je Božiji interes u tvome srcu? Šta misliš, zašto ti je Bog dao mogućnost da držiš taj posao i taj položaj? Kako si dospeo do takve zarade? Da bi obezbedio svoje potrebe? Da, svakako, ali šta je sa viškom - sa onim što ti ostane pošto si zadovoljio svoje najnužnije potrebe? Kome to odlazi? Zar te nije On postavio tu da zarađuješ novac za Njega? Zar nisi svestan da On zavisi od tebe? Da li ti je poznato da On želi da radi svoje delo kroz tvoje darove? Slušaj: "opominji (se) Gospoda Boga svoga; jer ti on daje snagu da dobavljaš blago" (5. Moj. 8:18).


7. Bog ne može da poveri novac mnogima od svoje dece, zato što neće da ulože novac za Njega

Tako je bilo sa onima kojima su bili dati talanti. Jedan čovek je bio neveran i umesto da je uložio za Boga, on je novac gomilao i čuvao. (Matej 25:14-30).

"Čuvaj se da ne zaboraviš Gospoda Boga svoga bacivši u nemar zapovesti njegove i zakone njegove i uredbe njegove, koje ti ja zapovedam danas. I kad jedeš i nasitiš se, i dobre kuće načiniš i u njima staneš živeti, i kad se goveda tvoja i ovce tvoje naplode, i kad ti se namnoži srebro i zlato, i što god imaš kad ti se namnoži, nemoj da se ponese srce tvoje i zaboraviš Gospoda Boga svoga, koji te je izveo iz zemlje Egipatske, iz kuće ropske; koji te je vodio preko one pustinje velike i strašne gde žive zmije vatrene i skorpije, gde je suša a nema vode; koji ti je izveo vodu iz tvrdoga kamena; koji te je hranio u pustinji manom, za koju ne znaše oci tvoji, da bi te namučio i iskušao te, i najposle da bi ti dobro učinio. Niti govori u srcu svojem: moja snaga i sila moje ruke dobavila mi je ovo blago" (5. Moj. 8:11-17).

To je veoma ozbiljno upozorenje, koje je sada još važnije nego što je bilo onda kada je dato. Bog zna za iskušenje koje nas čika da pogrešno upotrebljavamo Njegove darove, da na Njega potpuno zaboravimo. O, kako smo mi voljni da iskoristimo Božije bogatstvo za sebe, umesto da ga uložimo za Njega. Lako je reći: "Da samo imam novac, upotrebio bih ga za Boga." Međutim kada bogatstvo dođe, često se potroši na sebe. Vrlo je malo ljudi kojima se može poveriti veliko bogatstvo. Ogromno bogatstvo predstavlja i ogromnu odgovornost. Kad bi Bog mogao da nam veruje, On bi nas blagoslovio sa mnogo više materijalnih dobara, ali da li bi mi ta dobra upotrebili za Njega? Koji procenat bi išao za širenje evanđelja po svetu? Koliko bismo zadržali za sebe? Da li bi Bog dobio veći deo tog bogatstva?

Za vreme života Džordža Milera (George Muller) iz Bristola u Engleskoj, a koji je bio odani vernik Isusa Hrista, često se između ostalog pojavljivalo u knjigama davanja i sledeće: "Od jednog sluge Gospoda Isusa Hrista koji iz ljubavi prema Hristu želi da uloži u banku na Nebu." Godinama niko nije znao ko je bio taj "sluga". Tek posle Milerove smrti, otkriveno je da je taj sluga bio lično Džordž Miler. Šta mislite koliko je ukupno dao? Preko 400.000 dolara. Kakvo je to božanstveno preimućstvo! Ali kako je on mogao da uloži toliko mnogo? On je to mogao zato što je Bog mogao da veruje u njega.


8. Upravljanje novcem treba da se sprovodi na sistematski, lični, po potrebi, srazmerni, spontani i tajni način

Sada smo stigli do načina davanja. Kako je samo jasno, jednostavno i određeno ono što nam Bog kaže u vezi sa davanjem. Njegovo učenje je nepogrešivo.

"Svaki prvi dan nedelje neka svaki od vas ostavlja kod sebe i skuplja koliko može, da ne bivaju zbiranja kad dođem" (1. Kor. 16:2).

"Svaki prvi dan nedelje" - sistematsko davanje. Da li ti daješ sistematski? Koji si način ti izabrao?

"Neka svaki od vas" - lično, pojedinačno davanje. Niko drugi ne može da daje umesto tebe. Ti daješ lično za sebe. Naučite i svoju decu da daju. Neka svaki član porodice daje za sebe. To je mnogo bolje nego da otac ili muž daje za sve ostale članove porodice. Neka davanje bude lična stvar.

"Ostavlja kod sebe i skuplja" - srazmerno primanju. Ne čekajte da se potreba javi ili poziv dođe, već nedelju za nedeljom stavljajte na stranu za Boga, tako da budete spremni kad dođe do potrebe.

"Da ne bivaju zbiranja kad dođem." - Ako smo se unapred pripremili onda neće biti žurbe, jurnjave i sekiracije onoga trenutka kada se potreba ukaže. Trebalo bi da imate nešto već spremljeno. Kada znaš da neki račun treba da stigne, ti se onda unapred pripremaš da ga platiš. Zašto onda da ne budeš spreman i za plaćanje Božijih računa?

"Koliko može" - proporcionalno davanje. Da li daješ prema svojoj sebičnosti ili prema svome uspehu i prosperitetu? Onaj koji je bogat dajući jedan dinar prosjaku ne daje prema onome što poseduje, zar ne? Da li ti daješ više otkako ti je Bog dao povišicu plate? Da li je procenat onoga što primaš otišao Bogu od trenutka kada si se obogatio? Da li zaista daješ prema onome što primaš?

"Daj prema onome što primaš da ti Bog ne bi dao prema onome što daješ." Rekao je Piter Maršal (Peter Marshall).

"Svako neka daje kako je u srcu odlučio, ne od žalosti ili od moranja; jer Bog voli radostnog davaoca" (2. Kor. 9:7) - spontano davanje. Ovo je jedini način davanja koji se dopada Bogu. Ako ti je krivo za ono što daješ, onda je to isto kao da nisi ni dao. Ukoliko daješ samo zato što smatraš da ti je to dužnost, onda je u Božijim očima i to davanje potpuno bez vrednosti. Bog voli i želi dragovoljnog davaoca. "Blaženije je davati negoli primati" (Dela 20:35). Da li te to zaista čini srećnim? Kako vidiš, važno je u kakvom duhu i sa kakvim stavom daješ. Koliko bi tvoja supruga cenila tvoj poklon kada bi znala da ti je u stvari bilo krivo što si potrošio novac za nju? Grčka reč prevedena sa "radosno" je "oduševljeno". To je još bolji opis davaoca i znači: "Bog voli oduševljenog davaoca."

"Pazite da pravednost svoju ne vršite pred ljudima, da vas oni vide; inače nemate nagrade kod Oca vašega koji je na nebesima. Kada dakle činiš milostinju, ne trubi pred sobom, kao što čine licemeri u sinagogama i po ulicama, da ih ljudi slave. Zaista vam kažem, primili su svoju platu. A ti kada činiš milostinju, neka ne zna tvoja leva ruka šta čini desna, da bude tvoja milostinja u tajnosti; i Otac tvoj koji gleda u tajnosti uzvratiće ti" (Matej 6:1-4).

Bog voli tajno davanje. Razglasiti svima, znači odstraniti od sebe obećanu nagradu, zato što tada ocenjuješ pohvalu i slavu od svojih prijatelja i drugova - od ljudi, i to je onda tvoja nagrada. Davati tajno, znači biti nagrađen javno onoga slavnog dana kada se pojaviš pred Hristovim sudom. Ako je cilj tvoga davanja da se pokažeš pred ljudima, onda će i tvoja nagrada biti odgovarajuća. Druge nagrade neće biti. "Inače nemate nagrade kod Oca vašega koji je na nebesima." Tražiti nagradu od ljudi je za osudu. "Neka ne zna tvoja leva ruka šta čini desna," ne zbog toga što daje toliko malo da bi trebalo da se stidi, nego zato što bi to trebalo da bude tajna. Pri svakom svom davanju, drži oči na Hristovom sudskom prestolu.


9. Bog drži svoju decu odgovornom da mudro i pobožno ulažu Njegov novac

Ne samo da moramo da dajemo, nego moramo da dajemo po Božijoj volji. Važno pitanje se ne sastoji u tome kako dajemo, nego gde dajemo. Nemarno ulaganje Božijeg novca je isto tako ozbiljna greška, kao da se uopšte i ne daje. Ima ljudi koji daju kada su emocionalno pokrenuti nekim pozivom. Oni daju impulsivno. U takvim situacijama ne znači da i Bog obavezno govori. Bolje je provesti vreme u ozbiljnoj molitvi i pogledati stvari pravo u oči, postavljati izvesna pitanja, a zatim, ako je sve u redu, dati. Daj mudro i pametno.

Evo nekih pitanja na koja bi trebalo tražiti odgovore: "Da li u udruženju koje traži novac ima modernizma i više kritike? Da li pomažu misionare koji drže modernističko učenje? Da li je taj rad socijalnog karaktera, ili je zaista duhovan? Da li je u saglasnosti sa svetom ili je potpuno odvojen od njega? Kako upotrebljava novac koji prima? Da li ta organizacija daje visoke plate svojim radnicima? Koliki procenat ide na administraciju? Koliko novca odlazi za rad na misijskom polju? Kakvi se rezultati postižu? Da li su u saglasnosti sa Božijom voljom? Da li je rad dobro organizovan? Da li je njihov rad prožet žrtvovanjem? Da li se više novca daje za cigle i malter, nego za spasavanje duša? Da li organizacija zapada u dugove?"


10. Sve što treba da se uradi, mora da se uradi brzo, jer je krajnje vreme

Sada je subota uveče u istoriji crkve. Dan je skoro pri kraju; noć već počinje da pada. Pesak časovnika će uskoro sasvim isteći. "Mi treba da činimo dela onoga koji me je poslao - dok je dan; doći će noć kada niko ne može da radi" (Jovan 9:4). Zato "ono što radiš radi brzo." "Gospod je na vratima." Njegov sudski presto će uskoro biti postavljen." Da li si spreman za Njegovu presudu? Koliko ti je vremena ostalo da ulažeš novac za Boga - niko ne zna? Svakog trenutka bi anđeo smrti mogao da ti prepreči put. Život visi na veoma tankom koncu. Ako imaš one koji od tebe zavise, ostavi im onoliko koliko misliš da će im biti potrebno. Ostatak, višak svoga imanja, ulaži s vremena na vreme dok si još u ovom životu, onako kako nam to Bog savetuje, te tako ispuni svoju dužnost. Amin.