Naslovna » Magazin » Arhiva » #91 » ....

Šta da uradim kada mi se raspada brak?

Jay Adams

Filip i Emilija nisu došli na savetovanje zato što su hteli spasiti svoj brak. Oni su već bili odlučili da se rastanu. No, kao hrišćani su znali da to nije u redu, jer nisu imali za to biblijsku osnovu. Nije bilo ni preljuba, napuštanja niti zlostavljanja - samo neizreciva napetost. Došli su na savetovanje ne bi li uverili i sebe i starešinu crkve kako njihov slučaj zaslužuje da bude izuzetak prema Božjoj reči (Mt. 5,32).

"Evo vidite", rekla je Emilija, "ništa nije ostalo u našem braku. Ne osećam ništa za Filipa niti on za mene. Nemamo na čemu graditi." "Tako je", potvrdio je Filip. "Ništa nije ostalo".

Čekali su moj odgovor. U dubini su znali da Bog rastavu ne prihvata (Mal. 2,16), ali su od mene čekali reč koja će umiriti njihovu savest. Hteli su da kažem: "Ako je ljubav zaista nestala, onda vam ništa ne preostaje osim rastave." No, odgovorio sam ovako:

"Žao mi je što čujem o vašim poteškoćama i o stanju u kojemu se nalazite. Pošto je vaš brak postao gorak i pošto su svi vaši pokušaji da ga zasladite ostali bez uspeha, pomoć vam je zaista potrebna. Kažete da nema više ljubavi. To je vrlo ozbiljno. Ako ne volite jedan drugog preostaje vam samo jedno rešenje, (tu su čekali reč o rastavi) a to je da naučite voleti.

"Naučiti voleti?" - odgovorili su gotovo istovremeno. "Što to znači?" - pitao je Filip kad je došao k sebi. "Kako se to može naučiti?" "Osećanja se ne mogu stvarati iz ničega", tvrdila je Emilija.


LJUBAV NIJE SAMO OSEĆANJE

"Nisam govorio o osećanjima", odvratio sam. "Govorio sam o ljubavi. Ljubav i osećanja ljubavi nisu jedno te isto, iako savremeni filmovi i časopisi to propagiraju. Ljubav nije prvenstveno osećanje. Ljubav je odlučnost i ustrajnost u tome da činim dobro drugoj osobi zato što to Bog od mene traži. Ljubav počinje od želje da ugodim Bogu. Ljubav prema drugome znači spremnost da mu dam sve što imam, ako mu to treba. Tamo gde postoji prava ljubav, osećanje ljubavi se brzo stvara.

"Bog u celoj Bibliji zapoveda ljubav. No, osećanja ne podležu naređivanju, tj. ne stvaraju se tako. Ne možemo ih otvoriti i zatvoriti kao slavinu. Da je ljubav prvenstveno osećanje, Bog je ne bi od nas mogao zahtevati.

"Evo, Filipe, šta kaže Bog: 'Muževi, ljubite svoje žene kao što je i Hrist ljubio Crkvu i sam sebe predao za nju' (Ef. 5,25). Ne zaboravi, Hrist je umro na krstu za Crkvu."

"Ako to znači da tako moram voleti Emiliju, onda zaboravi na to! Nikada to ne bih mogao," odvratio je Filip.

Ne smemo ovo zaboraviti, jer to Bog zapoveda. Svakako moramo početi učiti na mnogo nižem nivou, ali učiti moramo. Bog to zahteva, da u tome rastemo i usavršavamo se. To nam je ujedno i nada. Ako to On od nas traži, onda će nam On omogućiti da to i ostvarimo.


BOŽJI IZLAZ

"Ako zaista želite izići iz ove nevolje, postoji siguran put. Razvod vam nije rešenje. On vodi u sve veće nevolje. Ne možeš ići protiv Božje volje i očekivati da stvari idu glatko u životu. Blagoslov nam ne dolazi kad ga tražimo. On se javlja kao rezultat poslušnosti Božjoj volji."

"Ako iznad svega želite ugoditi Bogu, ako se pokajete što ste uopšte pomislili na razvod, obećavam vam da ćete uskoro imati skladan brak. No, moram vas upozoriti. Bog želi ozbiljnost i delovanje. Zahteva od vas promene - a te vam promene neće biti lake. Moraćete raditi ono što Bog od vas traži i onda kada sva vaša osećanja govore protiv toga."


LJUBAV JE DAVANJE

"Ljubav nije prvenstveno osećanje, već izvršavanje dužnosti prema Bogu i čoveku. Vezana je za dela, ne osećanja. Ljubav je davanje drugima. Moramo izvršavati svoju dužnost prema drugima i onda kada nam osećanja govore suprotno."

"Zar me to ne čini licemernim?" - pitala je Emilija. "Kako mogu pokazati ljubav koju ne osećam?"

"Pazite, već prvu stvar danas ja sam učinio protiv svojih osećanja: ustao sam kada me je svaki osećaj nagovarao da ostanem još u krevetu. Jesam li zato licemer?"

"Ni govora!"

"Ustao sam zbog odgovornosti prema Bogu i obavezama. Kada bih svima govorio kako volim rano ustajati, onda bih bio licemer. Ovako nisam. Isto tako trebam i voleti. Moramo davati drugome i protiv svojih osećanja, zato što želimo ugoditi Bogu i biti odgovorni bračni drugovi. Ako ne kažem pri tome: 'Draga moja, to ti činim zato što mi toliko značiš' - u tome nema licemerja."

Ako ste ovo shvatili možemo preći na konkretne korake.


OPROŠTENJE

Bog želi akciju. I kao prvo želi da tražite oproštenje, znači pokajanje. Najpre od Boga a zatim jedan od drugog. Morate jedno drugome oprostiti. Sve ovo treba uraditi da li vam se to hoće ili ne. I za oproštenje možemo reći da nije prvenstveno osećanje. Kada nekome nešto oprostim, obećavam mu time tri stvari:

1) Nikad više neću tvoje greške koristiti protiv tebe.

2) Neću o njima govoriti drugima.

3) Neću o njima stalno razmišljati.

"Ne možeš se dobro osećati prema jednoj osobi sve dok joj ne činiš dobro. Možeš istinski oprostiti samo onda kada izvršavaš ovo trostruko obećanje, Nije potrebno da osećaš oproštenje. Važno je to činiti čak sedam puta dnevno, ako ti neko dođe sedam puta tražeći oproštenje. Jeste li na to spremni?"

"To je zaista teško. Malo je previše zahtevno! Ne znam da li ćemo to uopšte moći učiniti."

"To u svojoj sili nikako ne možemo. No, to ne znači da moramo pasivno čekati dok nam Bog ne da potrebnu silu. Moramo krenuti na konkretno izvršavanje njegove Reči, u veri da će nam on pri tome dati potrebnu snagu. Uz pomoć Duha Svetoga, koji u nama stanuje, možemo i moramo izvršavati Reč Božju. Božja sila se spušta na onoga koji hoda napred u poslušnosti, dok onaj koji pasivno čeka neće je primiti. Svaka nam Božja naredba daje nadu, jer Bog od nas ne traži nemoguće niti očekuje da sve to postignemo bez Njegove pomoći - Njegove sile.

"Sad vidim da Biblija o tim stvarima mnogo više kaže nego što sam mislio", prekinuo me je Filip. Napokon se u meni javlja nova nada.

"U narednim nedeljama daću vam nekoliko domaćih zadataka koji će vam pomoći u rešavanju praktičnih problema u vašem braku. Međutim, pre no što pređemo na detalje, želeo bih da shvatite još dva osnovna principa."


LJUBAV JE ODGOVORNOST MUŽA

Pogledajmo ponovno poslanicu Efescima (Ef. 5). U celom petom poglavlju Bog naređuje muževima da ljube. Ako u vašem domu nema ljubavi, onda glavna krivica leži na Filipu. Božja se ljubav treba stvarati u vašem domu prvenstveno kroz njega.

"Vraća se i meni nada!"

"To mi je drago, Emilijo. No, ovaj odlomak govori i o tvojoj odgovornosti. Muž je glava ženi kao što je Hrist glava crkve. To znači da se on mora brinuti o ljubavi u domu, ali on je i autoritet. On mora preuzeti vođstvo, ali vođstvo ljubavi poput Hristova vođstva crkve. Ukratko, svaki oženjeni hrišćanin ima priliku a i dužnost da odražava odnos između Hrista i njegove crkve. I ti Filipe, znaš da nije crkva prva pružila ljubav, već Hrist. Prema prvoj Jovanovoj poslanici (1. Jn. 4,19) "mi (crkva) ljubimo, jer je on nas ljubio najpre." To je ljubav iz čiste milosti - nismo je zaslužili. On nas je odlučio voleti i onda kada to nismo zaslužili. Prema tome, Filipe, ako ti je ponekad teško voleti, i smatraš da to tvoja žena ne zaslužuje, znaj da ni Bogu nije bilo lako.

"Oduvek sam hteo biti glava porodice, ali mi nije bilo jasno otkud treba početi", rekao je Filip.

"I ja sam oduvek želela da on bude glava", ubacila je Emilija.

"U narednim danima daću vam konkretne zadatke koji će vam pomoći da primenjujete ove osnovne biblijske principe u svakodnevnoj praksi. To će vam dati dobar početak u rešavanju problema. Pazi Emilijo, ti nisi odgovorna da stvaraš ljubav u domu, ali Božja reč insistira na tvojoj pokornosti mužu..."

+ + +


"Štaviše, kao što je Crkva pokorna Hristu, tako neka budu i žene u svemu svojim muževima!" (Ef. 5,24) Želeo bi objasniti šta to zapravo znači, jer put do pravog ispunjenja ženine bračne sreće, o kojoj se danas toliko govori, baš leži u dolini pokornosti, Božja reč uči da je Bog pri samom stvorenju čoveka, pa i nakon pada u greh, odredio uloge muškarcu i ženi, i naše iskustvo u savetovanju pokazuje da su u problematičnim brakovima uloge gotovo uvek izmenjene. Mi ne možemo zanemariti "uputstva proizvođača" i izbeći "kvarove" i pored žestokog protivIjenja savremenog sveta (što je u suštini protest protiv prevlasti muškaraca koja se izražava silom i donosi izrabljivanje žena). Biblija potpuno jasno uči da je hrišćanka dužna pokoravati se svome mužu kao što je Crkva dužna pokoravati se Hristu.

Dakle, "ropstvo pokornosti" upravo je put do bračne slobode. Kao što je avion slobodniji i pokretljiviji na nebu, i žena nalazi svoju svrhu i slobodu kada se pokorava mužu. Biće kadra da živi onim životom za koji ju je Bog stvorio.

Svakako, mnogo je teže rešavati bračne probleme kada samo jedan bračni drug izvršava svoje obaveze, tj. želi se pokoriti Božjoj reči, ali i onda smo kao hrišćani dužni poslušati Božju reč - i težiti za uspostavljanjem mira, koliko god je to u našoj moći. Činjenica je da samo kada i muž i žena izvršavaju svoje biblijske obaveze, samo tada može nastati potpuni sklad u domu - nebo na zemlji.

Tagged: brak| razvod|
"Ateista je kao nemudri čovek koji sazida kuću bez prozora, pa onda krivi Boga što čami u mraku."
- nepoznati

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

-

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 309
Ukupno: 6288662
Generisano za: 0.001''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/091/02.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.