• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Današnje vesti medija posvećuju sve više pažnje Bliskom istoku negoli bilo kojem drugom delu sveta. Zbog toga, jer su tu nagomilana pitanja i sukobi koji bi mogli - preko noći - da bace iskru i zapale novi svetski rat. Glavni faktor koji je doprineo ovom dramatičnom povećanju pažnje na Bliskom istoku jeste postojanje Izraela kao jevrejske suverene države.

Neprestano opovrgavana i napadana od svog rođenja, ova mala jevrejska država je dosledno zbunjivala stručnjake i radikalno promenila političku i vojnu ravnotežu na Bliskom istoku.

Proveo sam pet godina svog vojnog roka na Bliskom istoku, u Egiptu, Libiji, Sudanu i Jerusalimu (tadašnjoj Palestini). Posle toga, duže od dve godine sam prebivao u Palestini kao civil. Tokom ovih godina sam bio učesnik i svedok burnih događaja preko kojih je sadašnja situacija na Bliskom istoku postala onakva kakva je danas.

Jasno, svaka važna procena ukupne situacije na Bliskom istoku mora se prvo uhvati u koštac sa jedinstvenom ulogom i važnošću koju tu ima država Izrael. Izneću neke od relevantnih činjenica koje se tiču biblijskog značaja Jerusalima a koji se odnose i na današnji Izrael. Tačnije, nudim neke razloge zašto Izrael nikada neće hteti da pristane na podelu Jerusalima.


Centralno mesto u istoriji

Jerusalim ima jedinstveno mesto u istoriji Izraela, kakvo nema ni jedna druga nacija na svetu. Tamo je Bog zapovedio Davidu da kupi plac na kojem je On odredio (izabrao) da tu bude sagrađen Hram:

"Tada anđeo Gospodnji reče Gadu da kaže Davidu da iziđe gore i načini oltar Gospodu na gumnu Ornana Jevusejina... dade David Ornanu za ono mesto na meru šest stotina sikala zlata. I onde načini David oltar Gospodu, i prinese žrtve paljenice i žrtve zahvalne; i prizva Gospoda, i usliši ga spustivši oganj s neba na oltar žrtve paljenice." (1. Dn. 21:18, 1. Dn. 21:25-26 RDK)

Kasnije, Solomon gradi svoj hram na ovom placu i Bog mu daje obećanje: "Oči će moje i srce moje biti onde vazda." (1. Car. 9:3 RDK). To je Jerusalim, to je grad koji je sam Bog izabrao za sebe, da bude Njegov grad. Solomon citira reči koje je Gospod izgovorio njegovom ocu Davidu: "Nego izabrah Jerusalim da u njemu bude ime moje..." (2. Dn. 6:6 RDK)

Opet, Gospod ukazuje na ponovni izbor Jerusalima u 1. Dnevnika 23:25 (RDK): "Jer David reče: Mir dade Gospod Bog Izrailjev narodu svom, i nastavaće u Jerusalimu doveka."^[1] Takođe, u 1. Carevima11:36, Bog govori Jeroboamu i kaže, u vezi Roboama (Solomonovog sina i prestolonaslednika):

"A sinu ću njegovom dati jedno pleme da bude videlo Davidu sluzi mom vazda preda mnom u gradu Jerusalimu, koji izabrah da u njemu namestim ime svoje." (RDK)

Jevrejski narod ima zapovest da hodočasti u Jerusalim tri puta godišnje:

"Tri puta u godini neka dođe svako muško pred Gospoda Boga tvog na mesto koje izabere: na praznik presnih hlebova, na praznik nedelja i na praznik senica..." (5. Moj.16:16 RDK)

Ni u jednoj drugoj religiji se ne traži hodočašće u Jerusalim. Ime Jerusalim se spominje 778 puta u Svetim spisima jevrejskog naroda. Nasuprot tome, u knjizi islama, u Kuranu, Jerusalim se ne spominje ni jedan jedini put.

Istorijski gledano, Jerusalim je bio jedini glavni grad jevrejskog naroda, i politički i duhovno. Jerusalim nikada nije bila prestonica nekog drugog naroda kroz istoriju. Kao grad, on je postao politički važan arapskim narodima, tek posle Šesto dnevnog rata u junu 1967. Ranije, pod jordanskom okupacijom, Jerusalim nikada nije imao status glavnog grada.

Nakon povratka Izraela iz vavilonskog ropstva, kada su ljudi iz drugih nacija traži da imaju udeo u obnovi Jerusalima, Nehemija, Jevrejski upravitelj im reče: "A ja im odgovorih i rekoh: Bog nebeski daće nam sreću, a mi, sluge Njegove ustasmo i zidamo; ali vi nemate dela ni prava ni spomena u Jerusalimu." (Nem. 2:20 RDK)

Tokom godina, jevrejski narod je usvojio iz Pisma posebno ime za svoju baštinu u Jerusalimu - Sion. (Ovo je mesto odakle termin cionizam potiče.)

"Velik je Gospod i slavan veoma u gradu Boga našeg, na svetoj gori svojoj. Prekrasna je visina, uteha svoj zemlji gora Sion, na severnoj strani njenoj grad cara velikog." (Ps. 48:1-2 RDK)

Obnova Siona

Prorok Isaija prikazuje preporod države Izrael kao jedinstven fenomen:

"Ona se porodi pre nego oseti bolove, pre nego joj dođoše muke, rodi detića. Ko je ikada čuo to? Ko je video takvo šta? Može li zemlja roditi u jedan dan? Može li se narod roditi ujedanput? A Sion rodi sinove svoje čim oseti bolove." (Isa. 66:7-8 RDK)

Preporod države Izrael se konstantno predstavlja u Pismu kao jedinstveni događaj i bez presedana u istoriji. U jedan dan - 15. maja,1948. - Izrael je nastao kao kompletan narod sa svim svojim funkcijama: vojske, [mornarice, vazduhoplovstva (jedan avion)], parlamenta, policije, medicinskih i obrazovnih sistema, itd. Ne znam ni za jednu drugu naciju u istoriji koja je imala sličan preporod. Teško je i zamisliti posledice protiv ovakvog čina koji sam čini suvereni Bog, može li koji čovek stati protiv ovoga?


Povratak Gospoda

Na obnovu Siona se gleda kao na uvod povratka Gospoda u slavi. Sion će biti obnovljen i onda će doći Gospod: "Jer će Gospod sazidati Sion, i javiti se u slavi svojoj." (Ps. 102:16 RDK)

Sve prognoze Pisma i svi događaji iz tekuće istorije se kombinuju i vode u fokus ka jednom predstojećem događaju jedinstvenog značaja: Povratak Gospoda Isusa u sili i slavi. Ovo daje poseban značaj za dramu koja je predviđena da se dogodi na Maslinskoj gori:

"I noge će Njegove [Isusove] stati u taj dan na gori maslinskoj koja je prema Jerusalimu s istoka, i gora će se maslinska raspasti po sredi na istok i na zapad da će biti prodol vrlo velika, i polovina će gore ustupiti na sever a polovina na jug." (Zah. 14:4 RDK)

Onda će slediti period kada će Bog suditi sve narode na osnovu načina na koji su oni tretirali zemlju i narod Izraela:

"Jer, gle, u one dane i u ono vreme, kad vratim roblje Judino i jerusalimsko, sabraću sve narode, i svešću ih u dolinu Josafatovu, i onde ću se suditi s njima za svoj narod i za nasledstvo svoje Izrailja, kog rasejaše među narode i razdeliše [razbiše] zemlju moju." (Joil 3:1-2 RDK)

Božja namera je da Jerusalim bude izvor blagoslova za sve narode, i On obećava ozbiljnu presudu svim narodima koji se protive Njegovim namerama za Jerusalim. Pismo jasno kaže da kada se Gospod vrati, to će biti u suveren jevrejski Jerusalim. Isus je rekao:

"Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k sebi! Koliko puta hteh da skupim čeda tvoja kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila i ne hteste! Eto će vam se ostaviti vaša kuća pusta. Jer vam kažem: Nećete mene videti odsele dok ne kažete: Blagoslovljen koji ide u ime Gospodnje." (Mt. 23:37-39 RDK)

U Jevanđelju po Mateju 24., Isus spominje "mrzost opustošenja" (15. stih) o kojoj govori pre njega prorok Danilo. Isus onda dodaje: "... neka tada oni koji budu u Judeji beže u planine... Molite se da vaše bežanje ne bude u zimu ili u subotu." (16. i 20. stih). Upozorenje protiv bežanja u subotu svedoči da će Jerusalim biti pod jevrejskim pravilima,koji zabranjuju rad javnog prevoza ili trgovina, kao što su benzinske stanice i banke. Samo pod jevrejskom upravom ovo bio postao veliki problem za narod koji je bekstvu.

Dozvolite mi da ukratko rezimiram sve u zaključak. U svojoj večnoj mudrosti, Bog je odlučan da napravi Jerusalim odlučujućim pitanjem kojim će se baviti sa svim narodima sveta. Narodi koji se usklade sa Božijom svrhom za Jerusalim dobiće Njegov blagoslov. No, oni koji prate politiku u suprotnosti sa Božijom svrhom biće ozbiljno suđeni.