• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"Ja sam Gospod Bog tvoj koji sam te izveo iz zemlje Egipatske, iz kuće ropstva... Ne svedoči lažno na bližnjega svojega." (2. Moj. 20,1; 2. Moj. 20,16)

Ova Božja zapovest nije neko iluzorno pravilo, udaljeno od stvarnosti. Sve Božje zapovesti pogađaju pravo u metu naše grešne prirode - stavljaju na svetlo naše grehe koje tako često, pa čak i rado činimo.

U staro vreme za jevrejskog sudiju nije postojalo drugih dokaza osim iskaza svedoka. Jedino je to odlučivalo o životu i smrti, o zadržavanju ili gubitku časti i poseda. Zbog toga je bilo toliko važno da se "na vratima" govori istina. Danas je situacija drugačija. Svedoci na sudu su izgubili svoj jedinstveni položaj. Postoje nova sredstva za pronalaženje dokaza - tu je detektor laži, pa tu su otisci prstiju, tu je prisluškivač telefona, DNK dokazi, itd. Mogli bi se možda opravdano upitati da li je ova 9. zapovest "lanjski sneg"? Ne nikako! Ova zapovest je i dalje krajnje aktuelna dokle god u našem svakodnevnom ophođenju sa drugima, jedan drugome povređuje čast i dokle god se uništava dobar glas drugoga!


SVAKA REČ KOJU IZGOVARAM IMA ISTORIJU DELOVANJA

Recimo gospođa Ilić kaže svome mužu: U dvorištu Markovićevih videla sam danas baštenske makaze koje su nam nestale. Ali nemoj ništa reći, ne bih htela da se sa njima posvađam!" Gospodin Ilić čuje - i ćuti. Ali reč je dala svoj plod. Sada Gospodin Ilić više ništa ne ostavlja slobodno u bašti (ko zna šta bi sve Markovićevi mogli da iskoriste!). I nehotice je gospodin Ilić opipao svoj novčanik koji je ležao u predsoblju, kad je gospođa Marković došla na kafu. Naravno, sasvim prirodno je izostao poziv porodici Marković za godišnju baštensku večeru, a kada su Markovićevi imali svoje baštensko slavlje, Gospođa Ilić se "nažalost razbolela od gripe". Kada su kasnije Ilićevi spremali baštu za zimu, pod jelkom su pronašli baštenske makaze, svoje makaze... Ali već je bila jesen i nekadašnji odlični susedski odnosi bili su već precvetali!

Bili mi svesni toga ili ne, reč koju izgovaramo ima svoju istoriju delovanja. Svaka reč o drugome deluje tako, da moj slušalac na osnovu nje stvara svoje mišljenje.


OPČINJENOST NEGATIVNIM GOVOROM

Moguće je čitavo poslepodne ispuniti - tračem! Kada bi neki ljudi odlučili da počev od sada više ništa loše ne govore o drugima, svaki susret bi se veoma brzo završio u ćutanju: iznenada više ne bi imali šta da pričaju jedan drugome. Ogovaranje je najviše upotrebljavana grupna igra! Tu se iz jednokratnog iskustva sa drugima izvlače njihove opšte karakterne crte. Iznenada se zadovoljavamo samo još sa dve boje: crno i belo. Tu je obilje nejasnih opisivanja, izbegava se svaka konkretizacija, a rezultat je na kraju - uništen dobar glas drugoga. Čitave novinske izdavačke kuće žive od negativnog govora. On mnogo više privlači od pozitivnog.

Za ime sveta - zašto je to tako? Ogovaranje degradira drugoga, umanjuje mu vrednost, a degradiranje drugoga je najlakši način da sebi podignemo cenu. Ogovaranje umanjuje drugoga, a mi - uvežbani da se neprekidno upoređujemo - istog trenutka sami sebi se učinimo mnogo veći. Koliko god to postiđuje, svaka vest o greškama i slabostima drugog izaziva naše zadovoljstvo da ćemo uvek moći da se merimo s tim ljudima. Pored toga, u traču se nudi mogućnost da nađemo ventil za svu gorčinu, za svako nerazumevanje, za svu patnju zbog razlika; u svakom slučaju on je dobrodošla zamena za, možda, mukotrpnu raspravu u četiri oka. Duševna igra koja "garantuje uspeh"! Bar na kraju izlazi da više nisam jedini koji se ljuti na X ili Z, nego u tom tonu sam obojio i mišljenje i drugih mojih slušalaca.


SVAKI NEGATIVNI GOVOR O DRUGIMA SPADA U KATEGORIJU LAŽNOG SVEDOČENJA

Kakva tvrdnja. No, ako ono negativno odgovara stvarnosti? Zašto je to onda lažno svedočanstvo? Zašto bih trebao/trebala da prećutim ono što je istina? Da li 9. zapovest ipak izražava više od zahteva da budemo istiniti? Tako je! Njen najdublji smisao se krije u tome da ako govorimo o drugome, da se njegova šteta ne povećava beskorisno! Njegova krivica je stvar između Boga i njega/nje - možda i između tebe i njega/nje! Ti je nećeš umanjiti ako je pustiš u opticaj. Naprotiv. Naduvaćeš je.


LOŠI IZGLEDI ZA UBICE DOBROG GLASA!

1. Preti im usamljenost.

Onaj koji danas željno sluša kada o drugima iznosim loše glasove, u sledećem trenutku će se zatvoriti preda mnom. Povući će se, jer ko bi mu i mogao garantovati da neću već sutra o njemu/njoj tako da govorim? Solidarnost među tračerima je samo prividna. Nije trajna. Slična je mehuru od sapunice. Bog kaže: "Ne svedoči lažno!" - on to kaže na kraju krajeva i u interesu ogovarača, jer ubicama dobrog glasa preti usamljenost.

2. Ubice dobrog glasa su prazne.

Onaj koji pokušava da utoli svoju glad za vrednošću tako što drugoga ocrnjuje i čini lošim, neće doseći željeno osećanje sitosti i zadovoljstva. Ako se ne osvesti da samoga sebe vara, u opasnosti je da trač uvek iznova upotrebljava poput droge, iznova i iznova mu je potrebno nekakvo tračanje.

3. Ubice dobrog glasa postaju žrtve sopstvenog stava.

Isus kaže u Mateju 7,12: "Postupaj sa ljudima onako kako bi želeo da oni postupaju sa tobom." Govoriti loše o drugima je varijanta suđenja, a Isus kaže nedvosmisleno: "Ne sudite, da vam se ne sudi". Veoma je tanka linija između rasuđivanja i suđenja, i vrlo često je nesvesno prelazimo.

4.Ubice dobrog glasa su otelovljenje zla.

Ako trpim pod greškama brata X i to onda idem da kažem i drugima, rezultat toga će biti da ne samo ja, već i pola zajednice će biti uvereno da je X "nemoguć". Tada će se dogoditi nešto neizmerljivo: X će sve više i više odgovarati našim negativnim pretpostavkama! Onaj koji primećuje da njegova okolina više ne očekuje od njega/nje ništa dobro, blokiran je i ukočen - bez poticaja za pozitivne promene.


HRIŠĆANI SU "SPOSOBNI ZA VIŠE"

Onaj koji je na samome sebi iskusio da ga Hrist ljubi bez prethodnih dobrih dostignuća, da Hrist zaboravlja njegovu prošlost, da ga se Bog ne odriče kao deteta ni onda kada po stoti put "pogreši metu", taj postaje izvor pun ljubavi. Svako obezvređivanje drugoga - da bih ja dobio na ceni - postaje suvišno. U njemu nastaju preduslovi da njegove "oči srca" dobiju fantastičnu optiku "nepoznatu svetu", koja više ne procenjuje drugoga "prema telu", prema njegovoj prošlosti i njegovim gresima (2. Kor. 5,16), već "u Hristu", koji je u stanju da izvrši pozitivnu promenu. Kakva perspektiva!