Naslovna » Magazin » Arhiva » #89 » ....

Dodir Božje majstorske ruke

Vlado Pšenko

Volim pesmu Myre Brooks o staroj i raštimovanoj violini. Voditelj aukcije se trudio i nju prodati - pa makar i za sitniš. Ali nije išlo. Uz sav voditeljev trud, nije bilo zainteresovanih. Činilo se da nikome ne treba stara, oštećena i raštimovana violina. Prošla bi potpuno nezapaženo da se u poslednji trenutak nije dogodio neobičan obrt situacije. Ustao je neki stariji gospodin i pošao prema napred. Uzeo je violinu, stresao s nje prašinu, zatim ju je uštimavao neko vreme i počeo svirati. Taj je starac bio poznati violinista i svirao je u zanosu. Prisutni su se gledali u čudu pitajući se kako je moguće da čuju tako divnu melodiju? Nakon toga, vlasnik je prodao violinu za celo bogatstvo. "Šta je povećalo njenu cenu" - mnogi su znatiželjno ispitivali vlasnika - "i otkud da se čuju ti predivni zvuci?" On je jednostavno odgovorio: "To je učinio dodir majstorske ruke."

Celim bićem stojim iza toga da je vredno iskusiti onaj živi dodir - Božje majstorske ruke. Verujem da je po milosti Božjoj onaj Violinista nebeskog porekla spreman naše raštimano i grehom oštećeno srce uzeti u svoje naručje kako bi naša unutrašnjost dala novu melodiju - remekdelo Neba. Izvrstan primer takvog nebeskog delovanja u Svetome pismu nalazim u apostolu Pavlu. Dok se sa svojim saputnicima kretao prema Damasku, gradu u tadašnjoj rimskoj provinciji Siriji, on za sebe zasigurno ne bi rekao da mu je srce raštimovano. Imao je jasan cilj i sve je bilo uštimovano da taj cilj i ostvari - samo nije slutio da se kreće u pogrešnom smeru. Pripadnike novo nastale grupe vernika smatrao je zakletim neprijateljima. Njegov je pohod imao za cilj pronaći ih, staviti u lance, kako muškarce tako i žene te ih otpremiti u tamnicu. Mislio je da to čini u ime Božje. Tada još nije iskusio Božji zahvat i sav se bio posvetio ostvarenju svojih ljudskih poriva.

Ali baš na tom putu prema Damasku, iznenada ga je obasjala svetlost s neba; pao je na zemlju i čuo Isusov glas: "Savle, Savle, zašto me progoniš?" (Dela 9:4) Proganjajući Isusove sledbenike, proganjao je upravo i Onoga, koga su oni objavljivali. Oslepeo je; saputnici su ga morali uzeti za ruku i povesti u Damask. Verovatno od šoka, koji je doživeo, Savle, tri dana nije ni jeo ni pio. I onda sledi novi preokret. U kuću, u kojoj je boravio, došao je od Boga poslat čovek po imenu Ananija. Znate li šta je učinio? Položio je ruke na Savla i rekao mu: "Brate Savle, poslao me Gospod Isus, koji ti se ukaza na putu kojim si išao ovamo, da progledaš i da se napuniš Duha Svetoga." (Dela 9:17) Ananija je položio ruke na čoveka, koji je već tri dana bio slep. Ali to zasigurno nije bio zahvat čoveka već Neba. Zapravo je to bio - slikovito rečeno - dodir Božje majstorske ruke. Kao što kaže poznata hrišćanska pesma: "Ruka na ramenu mom, bila je Hristova..." Savle je progledao, počeo je jesti i povratio je snagu. Novim očima i novim srce gledao je na svet. To je bio neki drugi čovek; ne više neustrašivi progonitelj zaslepljen mržnjom. Naprotiv, imao je novo poslanje: u blagosti Duha Svetoga i u ime Onoga, koji mu se ukazao i čiji je dodir iskusio, oslobađati ljudske duše iz tamnica i okova greha.

Promišljajući o ovom Božjem zahvatu, ispunjava me divljenje. Osećam da je celokupni život i delovanje apostola Pavla zapravo Božje čudesno postignuće. To nije poput nekog muzičkog ili slikarskog remek dela, koje se može čuti ušima ili videti očima. To nije ni poput nečijeg veličanstvenog uspeha, koje izaziva oduševljenje zbog pobede ili dolaska na visok položaj. Ovo je nešto iznad ljudskog shvatanja i nešto što duboko prožima naše unutrašnje biće. Od trenutka Božjeg dodira pa nadalje, Pavlov je život - neprestano iskustvo boli i trpljenja, uspona i padova, unutrašnjih previranja, savladavanja svakojakih smrtnih opasnosti. Za čoveka previše. Samo je Božji dodir i uticaj Neba mogao učiniti smisleno delo od duboko osećajnog, shrvanog, opterećenog i slabašnog ljudskog bića, kao što je bio Pavle u novim okolnostima. Nebeski je Violinista izvrsno uštimovao Pavlove slabosti u izvor snage za objavljivanje Evanđelja. "Dosta ti je moja milost", rekao mu je Gospod, "jer se moja snaga savršeno očituje u slabosti." (2. Kor. 12:9)

Pavle priznaje nebesko poreklo svoga poslanja: "Evanđelje, koje sam propovedao nije ljudska stvar, niti ga ja primih niti naučih od nekog čoveka, već objavom Isusa Hrista." (Gal. 1:11-12) U svim okolnostima, Pavle je imao čvrstu misao vodilju. On izjavljuje: "Meni ni najmanje nije do života; samo da dovršim svoju trku - službu koju primih od Gospoda Isusa: svedočiti za Evanđelje Božje." (Dela 20:24) On priznaje ovisnost o nebeskom vođstvu. Želi reći da njegov život nije toliko priča o njemu samome, već da je to u prvom redu priča o Bogu, koji mu se smilovao i iskazao naklonost. On priznaje: "Milošću sam Božjom ono što jesam." (1. Kor. 15:10) Uprkos tome što je progonio Crkvu i činio zlodela, Nebo mu je iskazalo naklonost i susret sa živim Hristom odredio je novi životni pravac. Predao se Božjem vođstvu i Nebo je upravljalo njegovim koracima - ne više on sam, niti ljudi u okruženju. Postao je poslanik Hristov, koji u svim okolnostima objavljuje da je "plata za greh smrt, a milosni dar Božji jeste život večni u Hristu Isusu..." (Rim. 6:23)

Uveren sam da milošću Božjom i mi možemo doživeti dodir Božje majstorske ruke - kao izraz dubokih želja da Bog upravlja našim koracima. Taj Božji zahvat važan je deo i moje životne priče. Tamo negde 1985. godine, u vreme mladosti, moje je srce bilo slomljeno a životne okolnosti - slikovito rečeno - skroz naskroz raštimovane. Sa sela sam stigao u grad, teran nesređenim stanjem u porodici. Bio sam tih i povučen, nesnalažljiv u praktičnim stvarima - ljudski rečeno, bez ikakvih izgleda na uspeh. Radio sam neki honorarni posao, koji mi nije omogućavao ni osnovne životne potrebe. Na nekoj zamišljenoj aukciji, u moju budućnost niko ne bi uložio ni pare - pa ni ja sam. Hodajući ulicama grada, plakao sam u sebi danima i mesecima.

No, vremenom se dogodio neobičan obrat. Violinista, nebeskog porekla, (tako bih to mogao opisati u skladu priče s početka) ustao je sa svoga prestola te me uzeo u svoje naručje i moja je unutrašnjost začula melodiju Neba. Gospod mi je dao cilj za koji vredi živeti i pozvao me na predanje, koje uključuje celo moje biće. Doživeo sam to kao odgovor na molitvene suze, raskajano srce i duboke čežnje. I kako nisam ništa posedovao niti imao, osim dubokih čežnji, znam da je zahvat u moj život došao odozgo. Poput psalmiste, radosno sam prihvatio Božje puteve: "Al' ću odsad uvek biti s tobom, jer ti prihvati desnicu moju: vodićeš me po naumu svojem..." (Ps. 73:23-24) Pred izazovima grube stvarnosti i životnim preprekama, te kad god nemam snage, izgovaram ovu molitvu s pouzdanjem u Onoga čiji sam dodir doživeo: "Neka mi, Gospode, bude moguće učiniti po milosti ono što mi se čini nemoguće po mojoj prirodi." (Toma Kempenac) Radije se pouzdajem u Božju milost i Njegov naum nego u vlastita htenja i nastojanja.

Možda je i tvojoj unutrašnjosti potreban zahvat Neba, kao što je on potreban svakome od nas. Milosti je Božjoj potrebna tvoja duboka čežnja, pokajanje i dopuštenje da s tvog unutrašnjeg bića skine prašinu, zaleči rane, popravi slomljena i oštećena mesta i uštimuje ga svojom majstorskom rukom. Ovo ti pišem, uz molitvu, da delovanjem Neba - unatoč protivnim i nesklonim okolnostima - tvoja unutrašnjost na kraju postane vrhunsko Božje delo. I da poput pesnika psalama kličeš Stvoritelju: "Hvala ti što sam stvoren(a) tako čudesno, što su dela tvoja predivna!" (Ps. 139:14)

Neka nam molitva gore citiranog srednje vekovnog monaha, Tome iz Kempena, bude podsticaj predanja u Božje ruke: "Moja je milost dragocena - govori Gospod. Ne trpi mešanje sa spoljašnjim stvarima i sa zemaljskim utehama. Treba, stoga, ukloniti sve zapreke milosti, želiš li primiti njen dodir. Odaberi sebi skrovito mesto. Izlij pred Boga pobožnu molitvu da bi sačuvala skrušeno srce i čistu savest. Povezanost s Bogom neka ti je preča od svih spoljašnjih stvari. Spreman sam ti pomoći i utešiti te više no pre, samo ako se u mene pouzdaš i pobožno me zazoveš."

U zaključku ti mogu reći: na tebi je i meni odgovoriti, hoćemo li se sami svakodnevno hrvati s postojećim stanjem i tražiti izlaz vlastitim nastojanjima - poći stranputicom i još više se zaplesti. Ili duboko u duši poželjeti da nam Nebo dovede život u red, da nas nebeski Violinista uštimuje, te se prepustiti njegovom uplivu i vođstvu, te tako poći stazom Božje milosti i providnosti. Hoćemo li nastaviti mukotrpno činiti napore u pogledu zemaljskih potreba ili ćemo se Nebu staviti na raspolaganje do te mere, da dodir Božje majstorske ruke od nas učini svoje remek delo?


Vlado Pšenko
vladimir.psenko@zg.t-com.hr
www.krscanski-radio.hr

Tagged: milost| novi_život|
"Šta oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe, ono ugotovi Bog onima, koji Ga ljube."
- 1. Korinćanima 2:9

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1235
Ukupno: 2556178
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/089/02.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.