Naslovna » Magazin » Arhiva » #85 » ....

Kušnja

John White

C. S. Lewis-ovo zapažanje da čovečanstvo upada u dve jednako ozbiljne, ali i protivrečne zablude što se tiče postojanja đavola, kako to ovaj pisac vidi i objašnjava u svojoj knjizi "Pisma starijeg đavola mlađem". Zablude se, prema Lewis-u, sastoje u tome da se đavo ili uzima preozbiljno, ili se ne uzima dovoljno ozbiljno. Đavo jednako srdačno prima i Humea, i Fausta. Jednaku mu radost pričinjavaju ateista, liberalni teolog ili veštica. Može se dodati i to da ga usrećuje i hrišćanin koji je celi dan zauzet u razmišljanju o zlim duhovima, kao i onaj koji na njih nikada ni ne pomisli.

Međutim, đavo je živ i pakostan. Cilj mu je naškoditi Hristu i Njegovom planu. Vi ga lično ne zanimate. U njegovim ste očima važni jedino ako ste povezani s Hristom. Pre nego što ste postali novo rođenim hrišćaninom, uglavnom se bavio time da vam zamrači vid kako ne biste videli Hristovu istinu ili da vas možda dublje uvuče na svoje crno područje. Ipak, nije to činio zato što ste mu vi bili važni. Vama se koristio samo da napakosti Bogu. Slično tome, i sada kada ste Hristov sledbenik, njegovo zanimanje za vas nije toliko povezano s vama kao pojedincem, koliko s vašim mogućnostima delovanja za ostvarivanje Hristovog plana. Nemojte laskati sami sebi. Bogu jeste vrlo važni, ali za Sotonu ste vredni koliko i potencijalno upotrebljiv neki mikrob.

Bili vi mikrob ili ne, Sotona vam može naškoditi. On i njegovi pakleni pomoćnici mogu vam nauditi na više načina, a npr. obično to rade kroz: kušnje, optuživanje, zavođenje i usmrćivanje.

Pogledajmo ovoga puta kušnje...

Kušnje će doći. One mogu biti različite: slatkiši za decu, seksualnost za mlade, bogatstvo za sredovečne i moć za one koji stare. Zli ih može nuditi i reklamirati bolje od bilo koje marketing agencije. On poznaje Ahilovu petu (dopustite mi da pomešam pojmove) svakog mikroba. Neprestano ćete biti na kušnji. U nekim trenucima kušnje mogu biti veoma okrutne. Sam Isus je bio kušan "u svemu, kao i mi" (to jest, da počini blud, da ukrade, da slaže, da ubije i tako dalje), "ali nije počinio greha".

Zbog toga se ne morate užasavati samih kušnji. One su bile sudbina vašeg Spasitelja, pa će biti i vaša. Kušnji će dakle biti dokle god ste živi. No, ako kušnje nisu razlog za užasavanje, nisu ni izgovor za greh. Nigde u Svetome pismu ne nalazimo opravdanje za molitvu: "Gospode, istina je da sam sagrešio, ali vidiš da me đavo kušao". To je bila prva molitva priznanja u Edenskom vrtu: "Zmija me prevarila pa sam jela", ali Bog je nije prihvatio. Jakov se vrlo prezirno izražava o svakom pokušaju vernika koji nastoji da izbegne odgovornost za učinjeni greh. "Svakoga napastuje njegova požuda koja ga privlači i mami." Zatim požuda, pošto začne, rađa greh (Jak. 1:14-15).

Nema nedoslednosti između Jakovljeva shvatanja da čoveka kuša njegova vlastita požuda (prekomerne želje) i shvatanja da ga napastuje sotonski mamac.

Jeste li se ikada igrali sa klavirom? Podignite poklopac i pritisnite pedalu za glasnoću. Zatim u kutiju otpevate jednu notu što glasnije možete. Zastanete i slušate. Čućete kako podrhtava barem jedna žica, uzvraćajući na notu koju ste otpevali. Dakle, zapevate, a žica uhvati vaš glas i odsvira ga zauzvrat.

To je slika kušnje. Sotona vikne, a vi podrhtavate. To podrhtavanje je "požuda" o kojoj piše Jakov. Želja vas podstiče da odgovorite na njegov poziv. Nema nikakvog zla ili grešnosti u tom podrhtavanju, jer žica je napravljena da podrhtava, i to silovito. No, napravljena je sa svrhom da podrhtava reagujući samo na udarac, a ne na nečiji glas.

Prema tome, ispravno rešenje nije prihvatanje podrhtavanja na đavolji glas, nego otpustiti pedalu i zatvoriti poklopac glasovira. Kako je to Luther živopisno opisao, "ne možete sprečiti ptice da vam lete iznad glave, ali ih možete sprečiti da vam u kosi naprave gnezdo".

Određenije rečeno, bez obzira na to sastoji li se podrhtavanje od seksualne uzbuđenosti, osećanja gneva, želje za posedovanjem nečeg lepog ili bilo čega drugog, samo podrhtavanje nije zlo. Seksualna uzbuđenost ima svoju svrhu. No, pitanje je u kojim okolnostima se javlja: Je li ono pogodan objekat i je li ovo pogodna prilika? Ako nije, zalupite poklopac klavira i skinite nožurinu s pedale za glasnoću!

Iako postoji nebrojeno mnoštvo tonova koje đavo može odzviždati, iskušenja mu se mogu svrstati u tri glavne grupe: požuda tela, požuda očiju i životni ponos. Rečeno današnjim jezikom, te se grupe tiču temeljnih pitanja hrišćanskog življenja.

Požuda tela znači biti podređen telesnim potrebama: gladi, žeđi, potrebi za spavanjem, želji za seksom ili vežbanjem. Očigledno je da su telesne potrebe zdrave. Uopšteno se može smatrati da ih valja zadovoljavati. Uprkos tome, živimo u vreme kada nam se jelo, piće i "veliko seksualno iskustvo" prikazuju kao ciljevi sami za sebe. Ljudi pokleknu i obožavaju ih. Žive da bi jeli (ili se parili), umesto da hranu i seks prihvataju sa zahvalnošću i daju im ispravno mesto u svom životu.

Požuda očiju znači da u svom životu posedujemo strast za posedovanje lepih stvari, bez obzira na to razmišljali li vi o lepoti kao o masserattiju, crnom tulipanu ili Picassovoj slici. Voleti ili želeti za lepe stvari ni po čemu nije zlo. Bog je Bog lepote. Međutim, strast za posedovanjem i zgrtanjem krasota jeste požuda koja može uništiti vaš hrišćanski život.

Jednom sam otišao na večeru nekom poslovnom čoveku, Kinezu, koji je zašao u rane šezdesete. Njegova je kuća bila tako lepa da je od toga zastajao dah. Predvorjem je dominiralo veštačko drvo s lišćem od polu dragog kamenja. U trpezariji smo jeli iz zlatnog posuđa. Profinjen ukus ublažavao je ono što je inače moglo mirisati na razmetljivost i kič. Moj domaćin je pokazao temeljito poznavanje biblijske nauke i smatrao sebe hrišćaninom. Želja mu je bila da ima dovoljno novca da propoveda Evanđelje "a da nikome ne bude na teret". No, u to mu je vreme duhovna aktivnost bila na nuli, a srce suvo kao barut.

Životni ponos uglavnom je povezan s ambicijom. Ističem da je ambicija sama po sebi dobra. Bog u naša bića usađuje želju za napredovanjem. No, želja za napretkom može postati tiraninom koji će zavladati celokupnim našim shvatanjem života. Prekomernu ambiciju mogu opravdavati željom za isticanjem "za Hrista" i onda kada se zapravo "ja" želim istaknuti kako bih sam sebi nešto dokazao. O svojim ambicijama morate ozbiljno razmisliti i upitati se: "Da li je ambicija moj gospodar ili moj sluga?"

Ove tri požude - tela, očiju i ambicije - odgovaraju trima psihološkim Evinim odgovorima na prvu sotonsku kušnju: "Vide žena da je stablo dobro za jelo (požuda tela), za oči primamljivo (požuda očiju), a za mudrost poželjno (životni ponos)" (1. Moj. 3:6).

One u misli dozivaju Sotonin trostruki napad na našega Spasitelja: "Reci ovom kamenu da postane hlebom" (požuda tela)... "Baci se odavde dole" (životni ponos)... I povede ga đavo na visoko, pokaza mu odjednom sva kraljevstva zemlje... 'sve je tvoje'" (požuda očiju i životni ponos) (Lk. 4:1-15).

Uprkos tome, ne bismo se trebali baviti pitanjem u kakvom nas je obliku snašla kušnja, nego pitanjem: kako joj se odupreti? Opisaću to vrlo jednostavno. Sotona stoji iza nas i kuša nas. "Pogledaj", šapće, "Zar to nije prekrasno? Pomisli samo što bi mogao učiniti... šta bi ljudi rekli... kako bi ti se divili... kakvu bi imao moć... pogledaj, pogledaj, POGLEDAJ!" Biblija nam daje dva saveta u vezi kušnji, koja se međusobno dopunjuju - jedan o samoj kušnji, a drugi o kušaču. U vezi s kušnjom jednostavno nam se kaže: beži od kušnje. A što se tiče kušača, savet glasi: odupri se đavolu, pa će pobeći od tebe.

Razmislite kako ta dva saveta zajednički deluju. Jeste li ikada bežali od nečega, a istovremeno se i s time suočavali? Kako je to moguće?

Nikad se nemojte suočavati s kušnjom. Bežite od nje. Bežeći od nje, okrenite joj leđa. A kad se okrenete, s kim ćete se suočiti? Ko stoji iza vas i u uho vam šapuće živopisne i rečite predstave? Okrenite se i suočite se s njim. Oduprite mu se. I njegovo će se sotonsko veličanstvo povući.

Kako se odupreti?

Mnogi tumači su istakli da je Isus, kad je bio kušan u pustinji, na svaki sotonski predlog odgovarao rečima: "Pisano je... pisano je... pisano je..." Svaki put kada je upotrebio mač Duha - Isus je posekao kušača.

Mnogi hrišćani svedoče o zaprepašćujućem učinku određenih biblijskih stihova na njihovu sposobnost odupiranja iskušenju. Biblija je nazvana mačem Duha iz tri razloga: Duh ju je nadahnuo, Duh će vam je dati u ruke i naučiti vas kako da rukujete njome; Duh će učiniti da Reč prodre duboko. Zbog toga upoznajte bolje Sveto pismo. I kad okrenete leđa iskušenju i suočite se s kušačem, uhvatite se za mač koji će vam Duh staviti nadohvat ruke, a zatim ga zarijte duboko u kušača i čućete ga kako urla od bola i beži pred "mikrobom s Ahilovom petom".

Izvor: Delovi iz knjige BITKA, John White.
Tagged: borba| sotona| đavo| kušnje|
"Jer poznah da je velik Gospod, i Gospod naš svrh svih bogova. Šta god hoće, sve Gospod čini, na nebesima i na zemlji, u morima i u svim bezdanima."
- Psalam 135:5-6

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1909
Ukupno: 2554651
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/085/05.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.