Naslovna » Magazin » Arhiva » #85 » ....

Božja volja ili Božja dozvola

Peter Mackenzie

Kada se dogodi neka strašna nesreća, kada nas snađe zlo, kada se ruši naš mali svet, uvek se javlja pitanje: "Zašto?" Onda razbijamo glavu tražeći teološka objašnjenja te izmišljamo više razloga za "ovakav Božji postupak". Često čujemo i pobožne fraze kao "Bog je tako hteo" ili "ništa se ne dešava slučajno".

Kao mladi hrišćanin prihvatio sam misao da se "ništa ne dešava slučajno" i verovao sam da Bog uređuje svaki detalj moga života. Zato sam pokušavao u svakoj sitnoj nedaći videti Božju svrhu. Navečer čitam Bibliju, na primer, i svetlo se ugasi zbog pregorelog osigurača. Sad moram izmisliti što je tu Božja svrha. Ili, putujem kolima da bih nešto uradio za Boga, i nastaje kvar. Sad treba da nađem Božju skrivenu nameru. Možda idem u kupovinu, tražim nešto važno i nigde to ne mogu kupiti, ceo dan tražim uzaludno. Kako da sad pogodim šta je tajni plan?

Traženje Božjeg plana u svim sitnim neugodnostima dovelo me je u apsurdnu situaciju. Morao sam podvrgnuti svoje shvatanje kritičnom razmišljanju i sve više sam video potrebu da razlikujem između Božje aktivne volje i Njegove pasivne dozvole. Nisam više mogao prihvatiti da Bog aktivno priređuje zlo u životu vernika. Evo nekoliko razloga:

1. Biblija pokazuje Boga kao autora ili začetnika svega što je dobro, kao onoga koji se suprotstavlja zlu. Kada vernike učimo da im Bog priređuje svaku njihovu tragediju, stavljamo ih na muke. Kako mogu verovati da ljube takvog, nemilosrdnog Boga koji im priređuje takve okrutne stvari. Poznavao sam hrišćane koji su se našli u takvom stanju. Nastojali su ljubiti svog nebeskog Oca, ali su duboko mrzeli Onoga koji im je priredio tako okrutnu sudbinu.

2. Mnoge nedaće proizlaze iz čovekove neposlušnosti Bogu i zato ih ne možemo nazvati "'Božjom voljom". Kada me jedan brat lažno optužuje on postupa izričito protiv Božje volje. Kad pijani vozač pređe na trotoar i usmrti moju malu ćerkicu je li to "Božja volja"? Da li je Bog za to da čovek sme da vozi u pijanom stanju? Ako nastane rat, tada strada ogroman broj nevinih ljudi. Pogledajte današnje ratove i strahovite posledice koje ga prate. Da li je Božja volja da se ljudi međusobno mrze i kolju. Ni govora!

3. Jako smo subjektivni, da ne kažem sebični, u svom razmišljanju. Znamo da je svet pun zla. Čitamo u novinama svakog dana o zločinima, ratovima, zemljotresima, uraganima, poplavama, bolestima, gladi i zagađivanju. Sudaraju se avioni, vozovi, brodovi i automobili iz dana u dan. Ljudi stradavaju na svakom koraku. Svet je takav, i mi to dobro znamo. No, prilično smo ravnodušni sve dok tragedija ne pogodi nas lično. Onda Boga bombardujemo pitanjima: "Zašto?"

4. U normalnim uslovima života, kada tražimo objašnjenja, ne pozivamo se na teologiju. Vozovi su se sudarili zato što vozač nije poštovao stop-signal. Pešak je stradao zato što nije gledao kada je prelazio put. Rat je počeo zbog sukoba interesa. Uragan je nastao zbog sudaranja toplog vazduha s hladnim. Zemlja se tresla zbog pomeranja tektonskih ploča. Vazduh je zagađen zbog puštanja dima iz fabrika, i tako dalje. Svet u kome živimo ima svoje prirodne zakone, pa se objašnjenja mogu naći u tim okvirima, iako naša nauka nije uvek dorasla tome. Zbog svega ovoga došao sam do sledeća četiri zaključka.


1. Bog nije uvek inicijator zla

U konačnom smislu Bog nije uopšte inicijator zla. On je izvor svega što je dobro. Zlo je nastalo zbog čovekove (ili pre toga sotonine) pobune protiv Boga. Bog je dakle, dao čoveku izbor, ali čovek želeći sam da bude bog, okrenuo je svoja leđa Bogu. Pošto mu je dao izbor, Bog je dozvolio taj čovekov postupak i dopustio sve zle posledice koje su iz toga proizašle. Sada vidimo bednog čoveka kako pokušava igrati Božju ulogu u ovom bezgraničnom i složenom svetu. Izložen je zlu i njegova snaga i znanje su premali da bi ga mogao savladati. Bog je, na čovekov zahtev, u izvesnom smislu digao ruke i dopustio čoveku da vlada, no, svedoci smo da čovek nije dorastao Božjoj ulozi. Svet je poput kola koja punom brzinom jure bez vozača, i u velikoj meri su podređena slučajnosti: hoće li se slupati ili ne?

Nameće se pitanje, zašto je Bog dozvolio da stvari krenu nizbrdo? Jedini odgovor jeste da je to cena slobode. Nije bilo nužno da stvari krenu nizbrdo niti je to bila Božja volja. Božja volja je bila da čovek izabere svoj put i tu je rizik bio neminovan. Doduše rizik za Boga nije rizik, jer za Njega nema ni poraza ni izgubljenog slučaja. No, Bog je dozvolio pobunu kao cenu slobode onih koji će Ga slobodno i dragovoljno ljubiti.

Veličina čoveka je upravo u tome što on može slobodno izabrati svoj put. Bog ga je stavio u svet gde posledica sledi uzrok. Čovek može birati, ali njegov izbor je bremenit sa posledicama. Šta seje to i žanje. Štaviše, on nije ostrvo, i to što seje on žnjeti će i mnogi drugi.

Dakle, kad nas snađe zlo, moramo se setiti da živimo u palom svetu koji je već krenuo nizbrdo, gde zle odluke drugih utiču na nas, gde zle posledice slede zle uzroke, često po principu slučajnosti. Dakle, nije nam potrebno sve pripisivati Bogu.

Biblija nam daje razloga da vidimo zlo kao delo sotone. Kad se Pavle razboleo, nazvao je svoju bolest "poslanikom sotone". Jovovo stradanje je priredio sotona. Dakle, ne moramo uvek reći: "Bog je tako hteo".

No, ipak, prema Bibliji postoje dva momenta kada Bog inicira nedaće u životu pojedinih ljudi. Prvo, on zahvata da kazni zlo kao što je učinio u slučaju Ananije i Safire. No, tu je potreban veliki oprez. Među ljudima, na žalost, i među vernicima, postoji sklonost da se zlo uvek pripisuje Božjoj kazni. Kad neko strada, kažemo: "Tako mu treba", i time ga potpuno dokrajčimo. Nemojmo zaboraviti da se Isus odlučno suprotstavio takvom stavu i da su Jovovi "tešitelji" dobili "javni ukor" od Gospoda. Drugo, Bog katkada namerno šalje nedaće u život vernika da ih disciplinuje, ukori ili da ih vrati na pravi put. Jonin je okršaj s velikom ribom bio takve prirode. Međutim, ovo su retki izuzeci i Bog će u takvim slučajevima jasno otkriti svoje namere. Bog retko inicira zlo, u većini slučajeva zlo dolazi kao slepa besmislena sudbina koja ne bira svoje žrtve.


2. Bog često zahvata da spreči zlo

Mi hrišćani znamo da naš nebeski Otac nežno brine o svakom svom detetu. On odgovara na njegove molitve, priskrbljuje mu sve potrebe, leči bolesti i štiti ga od mnogih zala. Svaki iskreni hrišćanin dužeg staža može o tome svedočiti iz svog iskustva. Jedni su trebali poginuti u nesreći, ali je to Bog čudesno sprečio. Drugi su bili bolesni na smrt i Bog ih je izlečio. Treći su bili na stratištu zbog svoje vere, no, ostali su živi. To nam govori da sotona ništa ne može bez Božjeg dopuštenja - on je kao pas na lancu i Bog određuje širinu njegovog delovanja.


3. Bog ne deluje uvek

Kada je Irod progonio jeruzalemsku crkvu, Bog je Petra čudesno oslobodio, a Jakov je bio pogubljen mačem. Bog nam ne daje garanciju imuniteta i za to postoji dobar razlog. Kada bi hrišćani bili potpuno oslobođeni od stradanja, bolesti, tragedije i smrti, celi svet bi tražio krštenje. Bog, međutim, želi znati je li naša ljubav čista, da li Ga slavimo zato što imamo od Njega koristi ili zato što je On toga dostojan. On, dakle, u svojoj mudrosti odlučuje kada sotoni treba izdati dozvolu, a kada treba čak prekršiti zakone prirode da zaštiti svoje dete od zla. No, mi nikada ne znamo kakav će biti ishod, kao slavnih troje Danilovih prijatelja, koji su rekli Nabukodonozoru: "Bog nas može izbaviti iz užarene peći, no, ako to i ne učini, znaj, o kralju: mi nećemo služiti tvojem bogu." Mora postojati neizvesnost, nekad je vera takva.


4. Bog može sve okrenuti na dobro

Čovek bez Boga se nalazi u ukletom krugu. Zlo rađa zlo. Međutim, kada ljudi predaju svoje tragedije Bogu, On je u stanju prekinuti taj krug. Iz zla proizlazi dobro kada Bog tim upravlja.

Bog to ne govori samo teoretski, s visine. On je sam sišao među nas i pretrpeo užasne patnje. Nije bila Božja volja da ljudi zamrze i ubiju Njegovog Sina, no, On je to iskoristio za najveće dobro ikada učinjeno čovečanstvu. On može uzeti besmisleno zlo koje nalazimo na svakom koraku i pretvoriti ga u nešto lepo, dobro, nešto što mu donosi slavu.

IZVORI, broj 11/1980.
"Niko ne može čitati Evanđelja a da ne oseća Isusovu stvarnost. Stvarnost Njegove ličnosti kuca u toj svetoj reči."
- Albert Einstein

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 827
Ukupno: 2557698
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/085/01.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.