Naslovna » Magazin » Arhiva » #85 » ....

Drugo lice milosti

Aleksandar Jovanović

Hrišćani vole da propovedaju na temu spasenja putem Božije milosti, tj. blagodati, i to je uvek centralna tema naših poučavanja. A i kako ne bi bila? To je najlepša i najvažnija tema za čitavo čovečanstvo. No, ono što često izgubimo iz vida je da milost ili blagodat, zapravo ima dva lica. Mi se često fokusiramo samo na prvi deo milosti, a često zaboravimo na onaj drugi. Iz tog razloga mi kao hrišćani ne doživimo potpun rast i razvoj u Gospodu. Pogledajmo, dakle, šta je to milost, a onda i njenu "retko posećenu" stranu.

Milost možemo definisati kao nezasluženu naklonost, ili nezasluženi dar koji od nekoga primamo. Kada primite platu od poslodavca, to nije milost, vi ste tu platu zaradili i ona vam sleduje. S druge strane, kada od nekog nešto dobijete bez uloženog rada, to jeste milost.

U našem, hrišćanskom kontekstu mi govorimo o milosti kao centralnom konceptu koji vodi ka obnovljenju onoga što je Bog stvorio. U knjizi Postanja, ili 1. Mojsijevoj, čitamo da je na početku Bog sve stvorio savršenim. Kao kruna stvaranja stvoren je čovek, biće sa slobodnom voljom i mogućnošću odnosa sa Bogom. Čoveku je data vlast, ali i odgovornost nad svime što je stvoreno. U Postanju 3 čitamo o padu u greh. Naši praroditelji Adam i Eva su svojevoljno odlučili da Bogu budu neposlušni. Posledice su bile katastrofalne. Zbog neposlušnosti na sebe su kao kaznu navukli smrt, duhovnu i telesnu, ali su ovu sklonost ka grehu svojom DNK preneli na svoje potomstvo, tj. sve nas. Ne treba nam diploma iz teologije da se osvrnemo i uverimo da je svet uistinu prepun ljudskog greha. Dokazi su svuda oko nas. No, nisu posledice snosili samo ljudi, već sve što je stvoreno, jer je čovek bio odgovoran da to održava. Apostol Pavle kaže: "Znamo, naime, da sve što je stvoreno, sve dosad uzdiše i muči se u porođajnim bolovima." (Rim. 8:22). Dakle, sve loše što oko nas vidimo zaraženo je i pokvareno grehom koji je potekao od ljudskog roda.

Bog bi imao pravo da ceo svet uništi, jer je sve krenulo naopako, ali to nije učinio. U svojoj neverovatnoj milosti, Bog je sišao, i postao jedan od nas. Isus je Božije otelovljenje, drugo lice Božanske Trojice, Bog Sin. Njegovo delo, apostol Pavle ovako objašnjava u Filipljanima 2:6-8: "On, koji je u Božijem obličju, nije smatrao plenom svoju jednakost s Bogom, nego je samoga sebe učinio ništavnim uzevši obličje sluge, postavši sličan ljudima. I kada je po spoljašnosti postao sličan čoveku, ponizio je samoga sebe postavši poslušan do smrti, i to smrti na krstu."

Ta smrt na krstu je prvi deo Božije milosti. Ona predstavlja novi početak za sve one koji veruju u Isusa i prihvate ga za Gospoda i Spasitelja (Jn. 3:16). Za nas koji verujemo, Hrist je "poslednji Adam": "Tako je i zapisano: 'Prvi čovek, Adam, postade živo biće', poslednji Adam životvorni duh." (1. Kor. 15:45), Bog nas, bez obzira na sve naše grehe, vidi kao čiste kroz Isusovu čistotu (2. Kor. 5:21).

Iako ovo čini srž Radosne vesti, ovo je ipak samo prvi deo onoga što Božija milost u našim životima postiže. Mi nismo samo milošću spaseni, već nas ta ista milost u našem hrišćanskom hodu i održava. Ovo je deo koji, na žalost, puno hrišćana ume da zaboravi ili zapostavi, i krene u duhovne borbe sopstvenom snagom - bez Božije milosti. Onda postanu depresivni, jer misle da su loši hrišćani, jer ne postižu ono što bi kao vernici trebalo da postignu.

Međutim, ovo je potpuna besmislica! Kakva bi to milost bila kada bi nam Bog samo oprostio grehe, a zatim nas, kao siročiće, ostavio da se sopstvenom snagom nosimo sa bujicama sveta? Zapitajte se, ako bi ste vi želeli da pomognete nekom, ko je, npr., zavisan od kockanja, kako bi ste mu pomogli? Prvo, pomogli bi ste mu da plati dugove. Ako biste se tu zaustavili, vi problem ne bi ste rešili, jer bi se on vratio kockanju i nastavio po starom. Vi mu morate pomoći tako što ćete stvoriti sistem podrške (savetovanje, lekovi, redovne razgovore s prijateljima od poverenja itd.) inače je ceo poduhvat plaćanja dugova bio uzaludan. Da li bi onda imalo ikakvog smisla da nas Bog na taj način ostavi? Odgovor je apsolutno ne.

Pogledajmo sledeće stihove. Titu 2:11-12: "Jer, za sve ljude se pojavila Božija milost, koja donosi spasenje. Ona nas uči da se odreknemo bezbožnosti i ovozemaljskih požuda, da u ovom svetu živimo razborito, pravedno i pobožno..." 2. Korinćanima 9:8: " A Bog može na vas da izlije obilje svake milosti, da u svemu uvek imate svega dovoljno za sebe i još da vam preostane za svako dobro delo..."

Ovo su obećanja da će nam milost biti data da se nosimo sa svim problemima ovog sveta. Razmislimo o apostolu Pavlu, velikom evangelizatoru i osnivaču crkava po istočnom Mediteranu. Ovaj čovek je verovatno više nego bilo ko drugi zaslužan za širenje spasonosne vere van Izraela, ljudski govoreći, a nama je ostavio spise neprocenjive vrednosti. Međutim, on o svojim delima kaže sledeće: "Ali, Božijom milošću sam ono što jesam i njegova milost prema meni nije bila uzaludna. Naprotiv, ja sam se trudio više od svih njih - ali ne ja, nego Božija milost sa mnom." (1. Kor. 15:10) Dakle, Pavle nam stavlja do znanja da je uzrok njegovog uspeha ne njegov um, ne njegova upornost, ne njegova hrabrost, ne njegov tvrdi rad, već Božija milost.

No, mi kao ljudi imamo tendenciju da se fokusiramo na loše stvari u našem životu. Depresivni smo zbog bolesti, siromaštva, progonstva, nedostatka društvenog položaja, obrazovanja i raznih drugih faktora. Pitamo se čak da li nas je Bog zaboravio. No, ovo je potpuno pogrešno! Opet, ugledajmo se na Pavlov primer. Pavle je imao nekakvu fizičku bolest (nije sigurno šta, ali smatra se da je u pitanju bio problem sa vidom). Molio se Bogu za izlečenje, ali ga nije primio. Upamtite, ovo je isti Pavle koji je molitvom lečio druge, koji je na sebi imao toliko Božijeg pomazanja da su njegovi ubrusi slati bolesnima, i ovi su putem njih primili ozdravljenje. Međutim, sam Pavle nije bio izlečen. Ipak, to ga nije učinilo depresivnim, već naprotiv, pomoglo mu je da shvati stvari iz Božije perspektive. On kaže: "... a on (Bog) mi reče: 'Dosta ti je moja milost, jer sila se usavršava slabošću.' Zato ću radije da se hvalim svojim slabostima, da se u meni nastani Hristova sila. Stoga, radi Hrista, uživam u slabostima, u uvredama, u teškoćama, u progonima i pritešnjenostima. Jer, kad sam slab, onda sam jak."

Pavle je shvatio da se Božija sila ispoljava kroz ono što grešni svet vidi kao slabost. Ispoljava se kad vidimo da oni za koje u normalnim okolnostima ne bi smo smatrali da su u stanju da čine silna Božija dela jer nisu dovoljno pametni, obrazovani, jaki, bogati i slično upravo i čine silna dela!

Upamtite, Bog će od vas uvek tražiti da iskoračite iz zone komfora, ali će On uvek dati način da se služba uspešno okonča. Setite se Mojsija. Kada je pobegao iz Egipta, živeo je u tuđoj zemlji mnogo godina. Bog mu je onda objavio da će on biti taj koji će izvesti Izrailj iz egipatskog ropstva. Kako je na to Mojsije odgovorio? Mojsije nije poskočio i žustro i optimistički rekao: "Idem odmah da pobedim faraona i budem vođa Izrailju". Mojsije je u stvari počeo da se Bogu pravda zašto on to u stvari ne može da uradi. Imao je nekoliko izgovora, štaviše veoma objektivnih, ali je Bog rekao da će za sve to biti rešenja. Kako se završilo? Bog je dao mnoga čuda, i, uprkos nikakvim objektivnim šansama, Izrailj je bio izveden iz Egipta. To je Božija milost!

Drugo lice milosti je, dakle, snaga koju Bog daje vernima da postignu uspeh u službi Bogu i svojim bližnjima. Ovo nije sila koja će vas učiniti bogatim, zdravim, srećnim i ispunjenim ovozemljaskim dobrima da bi ste na ovom svetu bili nekakav primer savršenog čoveka. Ovo je milost koja će vam dati onoliko koliko vam je potrebno, i ništa manje, da bi ste obavljali Božiju službu.

Ovo je bitno upamtiti, mi na ovom svetu nismo da bi samo "preživeli" ili "odživeli" ovaj život što je bezbolnije moguće. Mi smo tu da služimo. Nije važno da li ste pastir crkve, muzičar, propovednik, imate dar molitve, pomažete onima u fizičkoj potrebi ili čistite crkvene klozete. Ni jedna služba nije nevažna. Crkva je organizam u kome je svaki deo nužan. Interesantna stvar vezana za milost je to da je milost na neki način "broj koji svima pristaje", tj. nešto je što se menja zavisno od potrebe. Apostol Petar kaže: "Služite jedan drugom u skladu s milosnim darom koji je svaki od vas dobio, kao dobri upravitelji raznolike Božije milosti." (1. Pet. 4:10). Milost je raznolika, i nju ne upražnjavaju samo teolozi, već svi vernici. Vi ste upravitelj Božije milosti, i to upražnjavate koristeći darove koje vam je Bog dao na Njegovu slavu i službu svojim bližnjima.

No, kako milost u potrebi dobiti? Bog nam i za to daje uputstva. Apostol Jakov kaže: "Ali on nam daruje još veću milost. Zato kaže: 'Bog se protivi oholima, a poniznima daruje milost.'" (Jak. 4:6).

Priđimo, dakle, Bogu ponizno, ne sa stavom da nam Bog nešto "duguje" ili da imamo pravo na nešto. Nemamo pravo ni na šta sem na osudu, i zato je sve ovo milost, od trenutka spasenja do trenutka kada napustimo ovaj svet.

Krenimo, braćo i sestre, da od Boga svakodnevno tražimo milost i u nju se pouzdamo, a Božija milost daće sve što nam je potrebno.

Tagged: milost| služba|
"Gle, oko je Gospodnje na onima koji Ga se boje, i na onima koji čekaju milost Njegovu."
- Psalam 33:18

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1982
Ukupno: 2554724
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/085/02.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.