Naslovna » Magazin » Arhiva » #84 » ....

Ne znate kakvog ste duha

Zoran Tornjanski

Još dok sam bio dete, u svojoj početnoj veri u Boga, jasno sam znao da klanjanje bilo čemu i obožavanje bilo čega što nije Bog jeste idolopoklonstvo. Znao sam da je pogrešno moliti se Mariji i svecima. Još kao dete sam u nekim crkvama video svakakve nebiblijske manifestacije "Svetog Duha" i znao sam da to nije ispravno. Mogu reći da danas pošto sam odrastao i doživeo mnogo više iskustva u svojoj veri, ja sam samo još sigurniji u ove stvari koje sam kao dete znao. Ali ipak, nešto se promenilo. Ona moja nekadašnja ljutnja i bes dok sam gledao ljude koji rade sve ove pogrešne stvari, se polako menja u tugu i brigu za te ljude. Još uvek u meni postoji ta ljutnja, ali ne kao ranije, kad sam bio spreman da potpuno raskrinkam te "idolopoklonike i sektaše".

Dok je Isus bio među svojim učenicima, mogao je i sam da vidi nešto slično kod njih. Čitamo:

"A kad je došlo vreme da se vaznese na nebo, odluči da ide u Jerusalim, te posla glasnike pred sobom. Oni su otišli i ušli u jedno samarićansko selo da mu tamo sve pripreme. Ali tamo ga nisu primili jer je išao u Jerusalim. Kad su to videli učenici Jakov i Jovan, rekli su: Gospode, hoćeš li da kažemo da vatra siđe sa neba i da ih uništi? A on se okrenu i ukori ih rekavši: Ne znate kakvog ste duha; Sin čovečiji nije došao da uništi ljudske živote, nego da ih spase." (Luka 9,51-55)

Zamislite situaciju da Isus dođe kod vas u goste, i vi onako srećni želite da ga odvedete kod vaših komšija i prijatelja, i ispostavi se da niko od njih ne želi da ga vidi, ni da ga primi u svoj dom. Zar se ne bi i kod vas javila ista želja da spustite vatru sa neba koja bi prožderala sve te ljude koji ne žele da vide vašeg Gospoda? Verujem da se svako od vas ponekad tako osetio, ali ipak, ovo nije ono što Isus želi. Daleko od toga da je On podržavao idolopoklonstvo i razne jeresi, ali takođe nije ni uništavao ljude koji nisu ispravno verovali.


ISUSOV NAČIN

Isus je rekao da svako ko je video njega, video je i Oca, jer Otac i Sin su jedno. Apostol Jovan u svojoj poslanici kaže da je Bog ljubav. Znači u Isusu imamo čistu i večnu ljubav. On voli svakog čoveka i njegova je želja da se svako spase. Mogli smo čitati da je Isus dosta vremena provodio sa grešnicima, jer kako je i sam rekao, lekar nije potreban zdravima već bolesnima. On kao dobri doktor ima i lek za bolest i nije samo postavljao dijagnozu bolesti. On je ukoravao, ali je i lečio ljude, pronalazio je uzrok njihovih bolesti, ali je nalazio i načine kako da im pomogne. Govorio je protiv lažnih vernika, ali se u njegovom glasu osetila ljubav za njihove izgubljene duše i otvrdla srca koja nisu želela da ga prihvate. Prorok Isaija je o Isusu govorio na sledeći način:

"Evo mog sluge, koga podupirem, izabranika moga, koji je po volji duše moje. U njega sam stavio svoj Duh, i on će narodima doneti pravdu. Neće vikati niti glas podizati, niti će se njegov glas čuti po ulicama. Zgaženu trsku neće slomiti i fitilj koji tinja neće ugasiti." (Isaija 42,1-3)

Razmislite samo kolika je razlika između Njega i nas. Koliko samo puta mi pokušavamo da donesemo pravdu tako što vičemo, osuđujemo, "lomimo trske i gasimo fitilje", ali nam ovi stihovi govore da se pravda ne donosi na taj način. Možete čitati četiri jevanđelja i učiti o tome kakvim trebamo biti ako sebe nazivamo vernicima. Da pogledamo sad drugi primer čoveka koji je možda bio najsličniji Hristu.


PAVLOV NAČIN

Kada je apostol Pavle došao u Atinu, jedan od najvećih mnogobožačkih gradova u to vreme i kada je video njihove mnogobrojne idole, da li je on tražio da vatra sa neba padne na ovaj grad i proguta ih? Naravno da nije. Čitamo o tome kako se on osećao: "Dok ih je Pavle čekao u Atini, uznemirio se kad je video grad pun idola." (Dela 17,16)

Pavle se uznemirio kad je video ove idole, a isto se dešava i sa nama. Ali pitanje je kako mi reagujemo kad nam se ovako nešto desi, kako pristupamo ljudima koji učestvuju u ovom idolopoklonstvu? Da pogledamo kako je Pavle postupio:

"Tada je Pavle stao nasred Aeropaga i rekao: Ljudi Atinjani, vidim da ste u svemu pobožniji od drugih. Naime, prolazeći i posmatrajući ono što vi obožavate, našao sam i oltar sa natpisom: 'Nepoznatom Bogu'. Dakle, ono što vi obožavate, a da i ne poznajete, to vam ja objavljujem." (Dela 17,22-23)

On je iskoristio njihovo idolopoklonstvo da im propoveda o Hristu i u njegovom glasu se jasno oseti ljubav za ove izgubljene ljude i čežnja da saznaju pravu istinu, i da se spasu. Način na koji on njima govori nama puno znači i možemo mnogo da naučimo od njega. Čitajmo veći deo Dela apostolskih i četrnaest poslanica ovog apostola, kako bi smo naučili način na koji je on pristupao ljudima.


NAŠ NAČIN

Da ne bi ispalo kako vadim trunje iz očiju drugih, ja sam na samom početku ovog teksta napisao primer iz mog života i priznao da se i sam borim sa ovim. Sad želim da kažem šta je ono što vidim kod drugih ljudi po ovom pitanju, govoriću o onim ljudima koji su sigurni da su spoznali pravu istinu i osuđuju idolopoklonike i razne sektaše.

Kod mnogih sam video toliku revnost protiv idolopoklonsta, da je ta revnost postala idol kome se oni klanjaju. Idoli nisu samo slike i kipovi, već mnogo više od toga. Postoji jedna lepa hrišćanska pesma koja govori o tome šta je sve idolopoklonstvo i samo ću spomenuti jedan stih koji glasi: "Sve ono o čemu ne mogu da prestanem da mislim je idol." Ako ne možemo da prestanemo da mislimo o Bogu, onda smo u redu, ali ako postoji nešto drugo što je predmet našeg konstantnog razmišljanja, onda od toga pravimo idola. Ne bih želeo da govorim o denominacijama, ali moram dati neke primere.

Jedni od najvećih i najrevnijih boraca protiv idolopoklonstva su Adventisti. Ali kad sa njima odemo malo dublje, vidimo da oni i sami imaju jednog velikog idola koji se zove "Subota". Onda nastavimo dalje sa žestokim monoteistima kao što su Jehovini svedoci, Mormoni, Branhamovci... Ovo su svi veliki borci protiv idolopoklonstva, ali svi oni se klanjaju njihovim osnivačima, vođama, naukama, da zapravo dolaze u istu situaciju kao i oni koji se klanjaju svecima, kipovima i slikama.

Pentekostalci od darova Duha Svetog prave idole, Baptisti se ponose na svoju tradiciju i bore se protiv bilo kakvih natprirodnih pojava u crkvi, i naravno od toga prave idole. Nema smisla nastavljati dalje, razumeli ste poentu. Čovek je sklon da od svega pravi idole, i zato prevelika revnost za borbu protiv idolopoklonstva kod mnogih je upravo ono što sam rekao, a to je vađenje truna iz očiju drugih, dok u našim stoji deblo.

Jedan od primera vernih ljudi u Starom Zavetu koji je jako mrzeo idolopoklonstvo je prorok Jona. On je toliko mrzeo idolopoklonstvo da je odbio da posluša Boga koji mu je rekao da propoveda osudu u velikom gradu Nineviji, zbog njihovih greha, jer je mislio da će se oni možda pokajati, a znao je da je Bog brz da oprosti. Svi znamo šta mu se kasnije desilo, ceo scenario sa ribom, i nakon toga je ipak otišao, propovedao, Ninevljani su se svi pokajali, Bog ih nije kaznio, ali to se Joni nije svidelo i bio je jako razočaran jer Bog nije uništio ovaj grad i ove ljude. Kao i mnogi od nas, ni on nije razumeo tu savršenu Božju ljubav koju ukazuje svim ljudima, jer želi da se svi spasu, već je bio brz da osudi druge.


PRAVA REVNOST

Želeo bih da znate da ja svakako mislim da je revnost važna za jednog vernika, da je to divna osobina ako je pravilno koristimo, treba da budemo revni da svedočimo za Gospoda, da izvršavamo njegovu volju, da se borimo protiv greha (prvo našeg ličnog), treba da revnujemo za istinu. Trebamo svi da se osećamo kao David i Isus, da nas izjeda revnost za Božju Crkvu, ali naša revnost treba da bude izražena u ljubavi, ne u besu, ljutnji i gorčini. Učimo se od Pavla koji se učio od Isusa. Duh Sveti uvek u srce donosi ljubav i saosećanje za ljude, nikad mržnju. Ako ljudi i nakon naše druge ili treće opomene nastavljaju sa idolopoklostvom, ostaje nam da se molimo za njih. Ne treba da ih raskrinkavamo na sve moguće načine, da ih nazivamo nekim pogrdnim imenima, da ih teološki gađamo stihovima iz Biblije i dokazujemo kako su oni idolopoklonici, sektaši, jeretici... To će kod njih stvoriti samo potrebu da se brane i krenu u kontra napad. Ne tražimo da vatra padne na druge ljude i uništi ih, već tražimo da vatra Duha Svetog padne na nas, kako bi smo znali šta i kako da govorimo ljudima koji su zarobljeni u laži. Kad god smo puni besa, mržnje, gorčine, prema ljudima koji su u idolopoklonstvu ili nekim lažnim naukama, setimo se upozorenja našeg Gospoda: "Ne znate kakvog ste duha..."

"Istinito hrišćanstvo je čvrsto ujedinjenje duše i Boga, i Hrist formiran u nama."
- George Whitefield

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1211
Ukupno: 2556154
Generisano za: 0.006''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/084/02.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.