Smešna strana...
Jedan misionar je pristigao u jedno pleme ljudoždera duboko u džungli. Njega su domoroci odmah odveli do poglavice, i ovo dvoje su odmah počeli razgovor. Naime, poglavica je neko vreme proveo u Americi, gde je studirao. Misionar ga tako znatiželjno upita: "Zanimam me, kako to da si otišao u Ameriku, studirao, obrazovao se u visoko civilizovanom svetu, a opet imaš naviku da jedeš ljudsko meso?"
"Da," odgovori poglavica, "ali ja sada ne jedem prstima, već koristim nož i viljušku. Civilizovano!"
U jednoj porodici, deda je svaki put kad je bio postavljen sto da se jede, i kada je video šta ima za jelo, uvek je prvo gunđao, zanovetao i kudio to jelo, a zatim se molio za blagoslov nad jelom.
Jednog dana, posle ovakvog svog nastupa, devojčica upita tatu: "Tata, da li Bog stvarno čuje kad se mi molimo?"
Da bi poučio svoje dete o uzvišenosti molitve, otac joj odgovori: "Da, srce, naravno da čuje. Bog čuje svaku reč koju mu izgovorimo."
"Tata, a da li čuje baš sve šta kažemo?" Upita devojčica ponovo.
"Naravno da čuje. Bog sve sluša."
Devojčica na kraju zapita: "Onda... u koje od ova dva, šta deka kaže o jelu, Bog veruje?"
