• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Sanjao sam čudan san, kako stojim u dugoj koloni ljudi i svako od nas u svojim rukama nosi svoje srce, da ga preda Gospodu. Bio sam iznenađen tom slikom, jer srca ljudi koje sam tu mogao videti su se drastično razlikovala, ni jedno nije bilo isto. Neka su bila mala a neka velika, neka hrapava a neka sjajna, neka cela a neka nepotpuna, neka belja a neka tamnija...

I tako, primetim jednog starca koji je stajao do mene, i zagledam se u njegovo srce. Upitam ga: "Izvinite, zašto se vaše srce tako trese i nepravilno kuca, grči se. Zašto je tako puno ožiljaka i nedostaju mu delići?"

Starac mi odgovori: "Vidiš momče, svaki ožiljak predstavlja osobu kojoj sam darovao ljubav - izvadio sam komadić svog srca i dao joj ga. Najčešće su i oni meni poklonili komadić svoga srca koji baš nije savršeno pristajao u prazno mesto na mome srcu. Katkad sam poklonio deo srca, a da nisam dobio drugi zauzvrat. Tu su nastale velike praznine, udubljenja i ožiljci. Iako su otvorene praznine bolne, podsećaju me na ljubav koju sam delio drugima. I za te ljude ja gajim nadu da će se jednog dana vratiti i ispuniti ih. No, pogledaj tvoje srce, ono je svršeno, glatko i celo..."

Zaista, gledajući u moje srce videh da je celo, savršeno... Zatim, razumeh da sam ga čuvao samo za sebe i da nikada nisam ni jedan jedini komadić hteo dati drugome - razmeniti ga sa drugim srcem. Shvatih, da moja savršenost je tako postala moja nesavršenost, jer se nikada ne usudih razmeniti svoje srce sa drugima...

I tako ne razmišljajući mnogo, odlomih komadić sa svoga srca i stavih ga u starčevo srce, popunih mu prazninu. Srce je odmah počelo mirnije da kuca i nekako se prolepšalo, a starac me pogleda i nasmeši se, te i on otkine parče svoga srca i stavi ga u prazninu koja je nastala na mome srcu, a moje srce se odmah malo poveća, iako nije popunilo svu prazninu i ostala je tu neka pukotina.

Zatim smo ja i starac još mnogo toga pričali i pričali... No, kada ponovo pogledah na svoje srce, postah zabrinut zbog te pukotine, te nesavršenosti, koja je nastala mojim darivanjem...

Starac je uvideo moje uznemirenje i reče mi: "Dragi moj, ne brini ništa, sve te nedostatke na našim srcima će sam Gospod ispuniti i isceliti, ono šta Njega zanima jeste da vidi da mu mi donosimo srce koje smo upotrebljavali - srce koje je darivalo sebe drugima i primalo od drugih... To je za Njega najlepše srce, najveći dar. To znači da smo živeli ispunjen život."

(Preuzeto sa Interneta i prerađeno.)