• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Da li znate kada je nastala religija? Šta znači uopšte pojam religija?


Pojam religije

Da objasnimo šta je religija, jer postoje više značenja kao što su: verovanje u nekog boga ili bogove, verovanje u neku višu silu, skup verovanja koncentrisanih na uzrok, prirodu i svrhu univerzuma, sadržaj moralnih kodova za upravljanje čovekovih poslova... Naime, koren reči religija možemo naći u latinskom jeziku i sastoji se iz dva dela: re-ligare. Reč LIGARE ima nekoliko značenja: vezati, povezati, konektovati... Dodatak u vidu reči RE daje značenje, da nešto treba ponovo vezati, ponovi spojiti, tačnije rekonektovati. Na osnovu izvornog korena reči koje smo objasnili možemo zaključiti da je religija način da se oporavi (rekonektuje) veza sa Bogom koju je greh pokvario odnosno prekinuo, odvezao. Sve ovo lepo zvuči, vraćanje Bogu, popravljanje odnosa sa njim, ponovo povezivanje sa njim itd. Jedini problem u religiji je taj, što je to u stvari čovečiji način da sve to uradi i postigne. Dobro, čovek to želi, ali ako samo malo razmislimo, čovek je stvoren savršen (Adam), i uspeo je na prvom mestu da pokvari tu vezu, da se odvoji, odveže, rekonektuje od Boga. E sad, kako je moguće da drugi ljudi koji su rođeni od Adama, rođeni u gresima, slabi, grešni, nesavršeni, poprave odnos sa Bogom, i pokriju svoje grehe na svoj način. Nemoguće je, naravno!


Nastanak religije

Da se vratimo na prvo pitanje, kada je religija nastala? Verovatno vam na pamet padaju neka vremena iz Starog zavera, kao npr. Nojevo vreme, Avramovo vreme, možda Mojsijevo vreme. Međutim, religija je nastala u Edenskom vrtu. Tamo gde je sve počelo, gde je čovek prvi put pokvario sve, tamo je taj isti čovek hteo to isto i da popravi na svoj način.

Tako mi čitamo: "Tada je žena videla da je plod sa drveta dobar za jelo, da je primamljiv za oči i prijatan za gledanje. Zato ga je ubrala i okusila ga. Posle je dala i svom mužu, kad je bio s njom pa je i on okusio. Tada su im se otvorile oči i shvatili su da su goli. Zato su spleli smokvino lišće i napravili sebi pokrivala za bedra." (1. Mojsijeva 3:6-7)

Zapazili ste verovatno, nakon što su prekršili Božiju zapovest, pali u greh, istog momenta su shvatili da su pogrešili i umesto da se ponizno obrate Bogu da im on pomogne da poprave stvari, oni su hteli to da urade na svoj način. Mislili su, pokrićemo se ovim lišćem, i tako ćemo pokriti naš greh, našu krivicu, i sve će biti u redu sa Bogom. Dakle, tu je nastala religija. Adam i Eva su tad rekli, od danas smo religiozni, sve radimo na naš način. Bog im je pokvario te planove, kao što to možemo pročitati dalje: "Gospod Bog je načinio Adamu i njegovoj ženi duge haljine od kože i obukao ih." (1. Mojsijeva 3: 21)

Slava Bogu zbog njegove dobrote i ljubavi, što uvek nakon našeg pada u greh, On nas i kazni, ali nam odmah i nađe rešenje kako da nas podigne i da nas pokrije. Vidimo da je to uradio sa prvim ljudima, iako su zaslužili da ih Gospod bez reči izbaci iz vrta, on ih je lepo ispratio, još ih je i lepo obukao, jer naravno ono lišće bi se vrlo brzo osušilo i raspalo. No, kada im je Bog napravio haljine, hteo je da im kaže nekoliko stvari:

1. Da je Bog taj koji će rešiti problem između Njega i čoveka, na Njegov način.

2. Da je čovek nesposoban da to uradi, što je dokazao kad je od smokvinog lišća napravio pokrivalo, što bi vrlo kratko trajalo, jer bi se lišće vremenom brzo raspalo.

3. Da je za pokrivanje greha čoveka potrebno da se prolije nečija krv, jer je za kožu od koje je Bog načinio haljine Adamu i Evi upravo to moralo da se uradi.

Što se tiče prolivanja krvi radi pokrivanja i opraštanja greha, možemo videti kasnije da je jedan od sinova Adamovih, pod imenom Avelj, dobro razumeo ovo uputstvo koje dato još u vrtu. Možemo pretpostaviti da su Adam i Eva to naučili oba sina (kako bi inače Avelj znao da treba da prinese žrtvu od prvina svog stada?), i da je Avelj to uradio, Gospod je to prihvatio, dok je Kain iako je verovatno znao kako treba da ugodi Bogu, on to nije uradio, nego je hteo da uradi na svoj način. Kain je bio religiozan! Bog to nije prihvatio, jer On ne želi da ljudi budu religiozni.

Svi znamo da su Jevreji (fariseji, sadukeji, književnici...) u Novom zavetu za vreme Isusove službe, bili mozda i najreligiozniji ljudi na svetu, a da je on najviše problema imao upravo sa njima, najviše ih je kritikovao, dok prostitutke, preljubnike i poreznike koji su važili za najveće grešnike uopšte nije kritikovao. Isusa su ti religiozni ljudi (fariseji) osudili i ubili, kao što je religiozni Kain ubio svog brata Avelja koji je bio pravi vernik. Religioznost je opasna stvar, ona ne daje mesta Bogu, već naduvava čoveka.

Videli smo da na neki način smokvino lišće podseća na religioznost. Da vidimo šta Isus ima da kaže za smokvino lišće. U Marko 11:12-14 čitamo: "Sutradan, kad su odlazili iz Vitanije, Isus ogladne. U daljini ugleda olistalu smokvu, pa se uputi prema njoj da nađe neki plod. Ali, kad je došao do nje, ne nađe ništa osim lišća, jer nije bilo vreme smokvama. Tada reče smokvi: 'Ne jeo niko tvoje plodove više nikad!'"

Zvuči malo okrutno od strane našeg milostivog Spasitelja da prokune ovo drvo, ali ovo je samo činjenica kako on gleda na nešto što bi trebalo da donosi plodove, a umesto toga je puno lišća. Takvi su u stvari religiozni ljudi, puni nepotrebnog lišća, a nemaju ni jednog ploda. Samim tim što je ta smokva bila olistala, znači da je u nju ulagano, da je trošila resurse iz zemlje, ali bez rezultata. Moje mišljenje je da se desilo da ta smokva nije imala ni lišća, da je Isus ne bi prokleo, jer piše da nije bilo vreme smokvama, ali je ona požurila da se okiti lišćem kao što se religiozni ljudi kite raznim delima, ali bez pravog ploda Duha. Dalje čitamo da se ta smokva po reči Gospoda iz korena osušila. Ko ima daće mu se, ko nema uzeće mu se i ono što ima.

Meni se više puta dešavalo kad učinim neki greh, da umesto da padnem na kolena pred Bogom, i molim za oproštaj, ja počnem da pletem pokrivač od smokvinog lišća, kroz neke religiozne aktivnosti, misleći da će to da ukloni problem učinjenog greha, ali naravno to je nemoguće. Samo Bog ima rešenje za to, na nama je da se pokajemo, da ostavimo greh, a On će učiniti sve ostalo.

Saznali smo šta je u stvari religija, gde je nastala i šta Bog misli o njoj. U skladu sa tim trebamo da se potrudimo da ne budemo religiozni kao Kain, fariseji ili većina ljudi u svetu, već da budemo verni i ponizni. Da ne pletemo sebi pokrivač od naših religioznih dela i da se kitimo spolja, već da u pravo vreme rađamo plodove iznutra i prinosimo prvinu od našeg stada, i to zajedno sa salom, što znači da damo naše najbolje Bogu. Treba da se obučemo u dugačke bele haljine Isusove pravednosti, koju nam je naš Gospod Isus obezbedio, onog dana kad je prolio svoju svetu krv za nas. Jednog dana će želeti da vidi plodove na nama, budimo spremni za to...