• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Da li ste ikada poznavali nekoga kog bi ste nazvali "rođenim vođom"? Ili poznajete nekoga ko je blagosloven tako lepim glasom da bi ste rekli da je "rođen da peva"? Ako jeste, da li ste ikada takođe bili svedok tuge koja se razvije ako ljudi ne čine ono za šta su "rođeni"? Sigurno je da postoji razlika između poziva i izbora.

Kada je Hrist izgovorio reči: "mnogo je zvanih, a malo odabranih" u Mateju 22:14, on nam nije nudio mišljenje ili verovatnoću. On je naveo činjenicu. Ta činjenica danas važi kao što je važila i kada je Hrist prvobitno izjavio. Mnogi hrišćani su pozvani od Boga da Mu služe, ali malo njih je ikada izabrano i postavljeno da u toj službi i bude. Neki hrišćani su pozvani u detinjstvu. Neki su pozvani relativno kasno u životu. No, vrlo često sam pronalazio da poziv na službu Bogu stiže hrišćanima u njihovim tinejdžerskim ili dvadesetim godinama. Dakle, Matej 22:14 trebalo bi da bude posebno interesantan mladim vernicima.

Od vremena kada je hrišćanin po prvi put pozvan u službu, do vremena kad je faktički postavljen od Boga u tu službu, gotovo uvek postoji period provere, tj. iskušenja. Često se desi da, što je više odgovornosti potrebno u službi za koju je hrišćanin pozvan, jača će biti provera kroz koju prvo mora proći. Samo oni koji sa uspehom izdrže iskušenje biće izabrani da zaista vrše datu službu. U knjizi o Sudijama, kada je Gideon po prvi put zatrubio da pozove Izraelce u Božiju službu, tj. rat, protiv Midijanaca, trideset dve hiljade njih se odazvalo na poziv. Međutim, pošto je Gideon podvrgnuo prijavljene Božjoj proveri, ostalo mu je samo trista ljudi - manje od jedan posto onih koji su bili pozvani položili su ispit i bili izabrani za službu. Sumnjam da je, proporcionalno, danas taj procenat puno veći, ako ga i uopšte ima. Ipak, Božija mudrost je dokazana onim što se desilo. Gideon je bio u stanju da učini više sa trista proverenih i disciplinovanih ljudi, nego što je mogao sa trideset dve hiljade običnih pratilaca. Isto važi i danas. Jedan proveren, obučen, discilinovan, samo-odričući sluga Hristov vredi koliko i stotina hrišćana koji su jednostavno "članovi" neke grupe ili organizacije.

Puno savremenog evangeliziranja vrti se oko brojanja obraćenika. Međutim, ja verujem da Boga više interesuje stvaranje sledbenika. U toku Njegove ovozemaljske službe, Hrist je mogao brojati svoje obraćenike u hiljadama, ali u poslednjim trenucima pre krsta imao je samo jedanaest ljudi koji su bili njegovi sledbenici. Čak i posle njegovog uskrsnuća - bez obzira na to što se jednom prilikom pokazao živ pred "više od pet stotina braće" (1. Korinćanima 15:6) - samo njih sto dvadeset otišlo je u gornju sobu da traži silu sa visine, bez koje, kako ih je On upozorio, neće biti u mogućnosti da delotvorno svedoče o Njemu. Istinski napredak Božijeg carstva oduvek je zavisio od kvaliteta, ne kvantiteta. Vreme je da danas ponovo naglasimo tu činjenicu.

DVE VRSTE PROVERE

Postoje dva glavna načina kroz koje Bog proverava hrišćane koji su pozvani u službu: dozvoljavanje da stvari u životu postanu teške, i dozvoljavanje da stvari u životu postanu lake. U priči o sejaču u Marku 4, Isus je govorio o semenu koje je palo na stenovito tle i uporedio ga sa hrišćanima za koje kaže "nepostojani su pa kad zbog Reči nastupe nevolje ili progoni, odmah se sablazne." No, on je takođe govorio o semenu koje je palo među trnje i uporedio ga je sa hrišćanima za koje kad "naiđu brige ovoga života, zavodljivost bogatstva i žudnja za drugim stvarima, i uguše Reč pa bude besplodna." Neki hrišćani nisu spremni da istrpe protivljenje, progonstvo, ismevanje, samoću, siromaštvo ili očigledan neuspeh zarad Jevanđelja. Drugi ne mogu ostati postojani u sred ovozemaljske lakoće i udobnosti, popularnosti, bogatstva i uspeha. Oni koje Bog prihvati u službu moraju biti niti odvraćeni prvim, niti se uplesti u drugo.

Biblija stalno upozorava hrišćane da moraju da očekuju da će biti proveravani. Na početku svoje poslanice, Jakov kaže "Smatrajte čistom radošću, braćo moja, kad god se suočite s raznim iskušenjima, znajući da provera vaše vere razvija istrajnost." (Jakov 1:2-3) Petar piše da su iskušenja "tu da vaša vera - dragocenija od zlata koje se proverava vatrom - bude proverena i donese vam pohvalu, slavu i čast prilikom Otkrivenja Isusa Hrista." Jaka iskušenja hrišćanima nisu strana; njih postavlja Bog.

Biblija nam daje puno primera Božijih vernih slugu, kao i primere iskušenja kroz koje su morali da prođu. Klasičan primer je Jov. U Knjizi o Jovu 23:10-12, vidimo Jovovo lično svedočenje u vezi s ovim iskušenjima: "Ali On zna put moj; kad me okuša, izaći ću kao zlato. Po stopama je Njegovim stupala noga moja; puta Njegova držao sam se, i ne zađoh. Od zapovesti usta Njegovih nisam odstupao; čuvao sam reči usta Njegovih više nego svoj užitak." U dvanestom stihu vidimo ključ Jovove pobede. Sastoji se u njegovom stavu prema Božijoj Reči. Oni koji Božiju Reč drže iznad svega uvek na kraju svog iskušenja izađu kao pobednici.

Još jedan Božiji sluga koji je prošao teško iskušenje je Jeremija. Jeremija je bio veoma mlad kada ga je Bog pozvao. Zapravo, sam Jeremija je smatrao da je previše mlad da uopšte bude prorok (vidi Jeremija 1:6). Jedno od najtežih iskušenja za mlade hrišćana jeste samoća. Vernost Bogu odvaja ih od praznih, svetovnih zadovoljstava i dela koje čine njihovi vršnjaci. Osećaju se izdvojeno i po strani. U Plaču Jeremijinom 3:27-28, Jeremija opisuje svoje iskušenje: "Dobro je čoveku nositi jaram za mladosti svoje. Sam će sedeti i ćutati, jer Bog metnu breme na nj." Jeremija je sam izdržao ovo iskušenje (vidi Jeremija 15:17). Kao i Jov, Jeremija je snagu da istrpi crpeo iz svog stava prema Božijoj Reči. Ovo je bilo njegovo obeležje kao istinskog Božijeg sluge. "Kad se nađoše reči Tvoje, pojedoh ih, i reč Tvoja bi mi radost i veselje srcu mom, jer je ime Tvoje prizvano na me, Gospode Bože nad vojskama." (Jeremija 15:16)

Još jedan veliki Božiji sluga koji je naučio da istrpi proveru je Mojsije. Prvi deo provere bili su svetovni (prestižan) čin i zadovoljstvo. Odrastao na faraonovom dvoru, a i verovatni naslednik faraonovog trona, mogao je uživati svo bogatstvo i kulturu Egipta. Kad je odbio da padne u ovo iskušenje, bio je odbačen od sopstvenog naroda i proganjan od strane faraona, i morao je izdržati četrdeset godina izgnanstva, siromaštva i samoće. No, bez obzira na sve, savladao je ova iskušenja jer nije dozvolio da ga primamljivosti privremenog bogatstva i slave zaslepe u odnosu na istinsku slavu Božiju i večnu nagradu koju Bog nudi. Poslanica Jevrejima kaže da je Mojsije izdržao jer: "Nemilost u koju je pao radi Hrista smatrao je većim bogatstvom od egipatskog blaga jer je svoj pogled upro u nagradu. Verom je otišao iz Egipta ne plašeći se kraljevog besa jer se čvrsto držao Nevidljivoga kao da ga gleda." (Jevrejima 11:26-27). Mnogi mladi hrišćani danas su zaslepljeni perspektivom svetovne udobnosti i uspeha i ne vide istinsku slavu i večnu nagradu istinske hrišćanske službe.

TEŽINA POZIVA

Biblija koristi tri snažne reči da opiše Božiji poziv. Prvo, to je "gornje zvanje" (vidi Filipljanima 3:14, prevod EČ ili DS). Ono je na posebnom nivou u odnosu na sva druga interesovanja i zahteve života. U životu hrišćana ništa drugo ne sme imati prednost nad Božijim pozivom - ni dom, ni bilo kakve porodične ili zemaljske veze. "Ko dođe k meni, a ne mrzi svog oca i majku, ženu i decu, braću i sestre, pa i sam svoj život, ne može da bude moj učenik." (Luka 14:26).

Drugo, poziv na službu Bogu je "sveti poziv" (vidi 2. Timoteju 1:9). On je nešto sveto, nešto što se ljubomorno čuva od svih kompromisa ili nečistote. On zahteva vreme posvećeno molitvi i duhovnom samo-ispražnjenju. Njegovo ispunjenje zahteva našu snagu, vreme, posvećenje i razvoj svakog dara i talenta koji posedujemo.

Treće, Božiji poziv je "nebeski poziv" (vidi Jevrejima 3:1). Glas koji nas poziva na hrišćansku službu dolazi sa neba. Bilo da je u pitanju glas "tih i tanak", ili kao "glas voda mnogih," to je glas Svemogućeg Boga. Njegov glas ima vrhovnu vlast i dostojan je bezuslovne poslušnosti. Kada je Pavle čuo poziv od Boga, on je rekao da se "nije žurio da se konsultuje bilo s kim drugim" (Galatima 1:16). On nije tražio potvrdu ili odobrenje od verskih vođa svog naroda, ili čak od onih koji su već bili apostoli Hristovi. Osamio se s Bogom - da spozna puninu Božije svrha za svoj život.

Danas, kada Bog poziva hrišćanina na konkretnu službu, prva reakcija mnogih je da traže mišljenje drugih. Ko će me poslati? Ko će me finansirati? Kao rezultat toga, glas Boga je ubrzo ugušen mišljenjima ljudi. No, hrišćaninu koji je pozvan i koji je spreman da stavi svo svoje poverenje u Boga, dolazi blagosloveno ohrabrenje iz Božje Reči: "Veran je Onaj koji vas poziva, on će to i učiniti." (1. Solunjanima 5:24). Ispunjenje hrišćanskog poziva na samom kraju isključivo zavisi od samog Boga.

NEMOJ ODLAGATI

Na kraju, Božiji poziv je hitan. Kada je Isus Navin pred Izraelce stavio poziv da služe Bogu, rekao je: "izaberite sebi danas kome ćete služiti" (Isus Navin 24:15). Psalam 95:7 kaže: "Sad kad biste poslušali glas Njegov..." Božiji poziv ne čeka na momenat koji čoveku odgovara. Ne smemo da odlažemo našu odluku da mu se predamo do nekog "povoljnijeg vremena". Đavo kaže "sutra", ali Bog kaže "danas". U Pričama Solomonovim 1:24-3:2, nalazimo ozbiljno upozorenje protiv odlaganja odgovora na Božiji poziv. Tu se opisuju ljudi koji se - u svom prosperitetu i samodovoljnosti - okrenu od Božijeg poziva. Zapravo, kada se kasnije predomisle i okrenu da traže Boga, ali kasno je! Bog se povukao. Glas koji je nekada pozivao je sada muk. Čas prilike je prošao. Bez obzira da li je poziv opšti (kao u Miheju 6:8) ili specifičan (kao u 1. Petrovoj 4:11), želim da vas ohrabrim da se odazovete na poziv. Uzmite ga ozbiljno. Istrpite Njegove provere. Posvetite se nebeski poslovima. Nemojte sebi dozvoliti da budete još jedno od imena u nizu imena koja su pozvana - ali nikad izabrana.