• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"Svi smo mi anđeli sa jednim krilom. Možemo leteti samo ako jedni druge zagrlimo." (Luciano De Crescenzo)

U proleće 1983. godine, Margaret Patrick je došla u centar za rehabilitaciju starijih osoba na fizikalnu terapiju. Kad je Millie McHugh, dugogodišnja radnica, predstavila Margaret ostalima u Centru, primetila je tugu u Margaretinim očima kada je ugledala klavir.

"Nešto nije u redu?", upitala je Millie.

"Ne", odgovorila je Margaret blago. "Samo pri pogledu na klavir naviru mi sećanja. Muzika mi je bila sve pre moždanog udara." Millie je bacila pogled na Margaretinu ukočenu desnu ruku, a ova joj je prepričala neke od najsvetlijih trenutaka svoje karijere.

Odjednom je Millie rekla: "Pričekajte ovde. Vratiću se za čas." Malo posle je došla u pratnji niske, sedokose žene s debelim naočarima. Žena je hodala uz pomoć štapa.

"Margaret Patrick", kazala je Millie, "ovo je Ruth Eisenberg." Zatim se nasmešila. "I ona je svirala klavir, ali kao i Vi, ne može da svira posle moždanog udara. Gđa Eisenberg može da koristi desnu ruku, a Vi levu, i imam osećaj da biste vas dve mogle da učinite nešto prekrasno."

"Znate li Chopinov valcer u D-molu?" pitala je Ruth. Margaret je klimnula. Sele su jedna pored druge na klavirsku klupicu. Dve zdrave ruke jedna s dugačkim, otmenim crnim prstima, a druga s kratkim, debeljuškastim, belim, skladno su prelazile po dirkama od ebanovine i slonovače.

Od tog dana su stotinu puta sele za klavir. Margaret bi svoju bespomoćnu levicu položila na Ruthino koleno. Dok je Ruth zdravom rukom svirala melodiju Margaret je svojom zdravom rukom svirala pratnju. Njihovo sviranje je oduševilo televizijske gledaoce, slušaoce po crkvama i školama, u centrima za rehabilitaciju i staračkim domovima. A njih dve su delile mnogo više od same klavirske klupice. Počelo je Chopinom, Bachom i Beethovenom, a onda su otkrile da imaju više zajedničkog nego što su mogle i da pomisle. Obe su prabake i udovice, obe su izgubile sina, obe su još mogle mnogo toga dati, ali ne jedna bez druge.

Deleći s Maragret klavirsku klupicu, Ruth je čula kako kaže: "Muzika mi je bila oduzeta, ali Bog mi je dao Ruth." Očigledno je Margaretino uverenje prešlo i na Ruth, a za proteklih pet godina, otkako sviraju zajedno, danas Ruth kaže: "Sastavilo nas je Božje proviđenje."

I to je priča o Margaret i Ruth, koje same sebe nazivaju Ebanovinom i Slonovačom.