Naslovna » Magazin » Arhiva » #73 » ....

Sledi me!

Derek Prince

Ako bi ti bilo postavljeno pitanje da opišeš hrišćanski život u dve reči, kako bi odgovorio? Što se mene tiče, ja bih bez oklevanja, jednostavno rekao: Slediti Isusa. To je suština hrišćanskog života.

Ovo živopisno ilustruje obraćenje carinika Mateja (Mt. 9:9). Dok je on sedeo za svojim stolom, gde je sakupljao porez, pored njega je prošao Isus i uputio mu samo dve reči: "Sledi me". U tom trenutku, Matejeva večna sudbina je zavisila od njegovog odgovora. Matej je ustao i pošao za Isusom.

Dva osnovna preduslova

Međutim, ako i mi odlučimo da odgovorimo kao što je i Matej učinio, i mi ćemo otkriti da postoje dva važna uslova koja moraju biti prvo ispunjena ako želimo početi slediti Isusa: "Ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne samoga sebe, neka uzme svoj krst i ide za mnom." (Mt. 16:24 SSP) Prvo, moramo se odreći sebe, i drugo, moramo uzeti i nositi svoj krst.

Odreći se sebe znači umeti reći: "Ne!" Moramo biti spremni reći "ne", na uporna insistiranja i zahteve našeg ega. Moramo biti spremni moliti Isusovu molitvu iz Getsimanije: "Ali ne moja volja, nego tvoja da bude!" (Lk. 22:42 DS)

Tek pošto smo se odrekli sebe mi možemo uzeti naš krst. Neko je definisao taj "naš krst" kao mesto gde se Božija volja i naša volja ukrštaju. U stvari, to je mesto gde se izvršuje pogubljenje - mesto umiranja. U Rimljanima 6:6, Pavle nam kaže da je naš stari čovek raspet sa Njime (Isusom). Naš stari čovek je buntovna i samo-ugađajuća priroda koju je svako od nas nasledio preko našeg zajedničkog pretka, Adama.

Bog ima samo jedno rešenje za našeg starog čoveka. On ga ne šalje u crkvu ili nedeljnu školu, On ga ne uči "zlatno pravilo" ili ne šalje na kurs za samousavršavanje. Božije rešenje je jednostavno i konačno. To je pogubljenje - egzekucija.

Dobra vest evanđelja jeste ta, da se izvršenje desilo onda kada je Isus umro na krstu. Naš stari čovek je raspet u to vreme u Njemu. Ovo je jednostavna istorijska činjenica i ona je tačna bez obzira da li mi to znali ili ne, verovali u to ili ne. Međutim, da bi od toga imali lične koristi mi to moramo znati, verovati i ispovedati.

Kroz san izazvan od Boga

Pre skoro pedeset godina držao sam redovne sastanke evangelizacije, u Londonu, na poznatom "ćošku govornika" (Speaker's Corner, Marble Arch). Jedne noći, tokom tog perioda, sam imao jedan vrlo živi san. U njemu sam video jednog čoveka kako propoveda na "ćošku govornika". Poruka tog čoveka je bila dobra, ali je postojalo nešto čudno u njegovom izgledu, što mi se nije dopadalo. Njegovo telo je bilo nekako iskrivljeno i izgledao je kao da ima bangavo stopalo. Probudivši se, ja nisam pridavao nikakvu posebnu važnost ovom mom čudnom snu.

Međutim, oko nedelju dana kasnije sanjao sam ponovo isti san. Tada sam zaključio da Bog želi nešto da mi kaže. "Gospode," pitao sam,"ko je taj čovek? Njegova propoved je bila dobra, ali postoji nešto što mi se ne sviđa u njegovom izgledu. Ko je on?"

Gospodnji odgovor je bio neposredan i direktan: "Ti si taj čovek!" Bilo mi je jasno, da je Bog zahtevao neke bitne promene na meni, ali ja nisam znao tačno šta i kako.

Dolazio je praznik Uskrsa i ja sam provodio vreme razmišljajući o Hristovom raspeću. Odjednom sam dobio mentalnu sliku tri krsta na brdu. No, središnji krst je bio veći od druga dva.

"Za koga je taj središnji krst napravljen?" Upitao me je Sveti Duh a onda me upozorio: "Pazi, kako ćeš odgovoriti!"

Razmišljao sam za neko vreme i rekao sam:"Središnji krst je napravljen za Varavu - ali u poslednjem trenutku Isus je preuzeo njegovo mesto."

"Dakle, Isus je preuzeo Varavino mesto, ali ti si rekao da je Isus uzeo tvoje mesto." Rekao je Sveti Duh.

"Da, On je to učinio", odgovorio sam. "Onda ti mora da si taj Varava!" Reče Gospod.

U tom trenutku sam video istinu vrlo jasno: Upravo ja sam bio taj kriminalac za koga je bio pripremljen krst, napravljen po mojoj meri. To je bilo mesto je trebalo da visim ja.

Morao sam da se identifikujem sa Pavlovom procenom o sebi u Rimljanima 7:18: "Znam, naime, da u meni, to jest u mom telu, ne prebiva dobro..." Svaka oblast moje ličnosti je bila prožeta, jasno sam to video, od pokvarenosti greha. Nije bilo ničega u meni što je bilo čisto, što je bilo dobro, da bi zaslužilo Božiju naklonost.

No, kako sam na to sve praktično odgovorio?

Iz Rimljanima 6:6-13, ja sam zaključio da je Pavle postavljao četiri uzastopna koraka za ovog rešenje problema.

(1) 6. stih: Pre svega, moram da znam da je moja grešna priroda usmrćena kada je Isus umro na krstu. Ovo je prvi i suštinski korak iz kojeg sve ostalo sledi.

(2) 11. stih: Ja moram računati - smatrati - sebe mrtvim, baš kao što je Isus bio mrtav.

(3) Stih 12: Na osnovu ovih činjenica ja moram odlučno odbiti da greh nastavi da dominira mnome.

(4) Stih 13: Moram da sebe predstavim Bogu kao nekog ko je vaskrsao iz mrtvih i moram predati Bogu svoje fizičke udove kao instrumente - bukvalno, oružje - za činjenje pravednosti. Ova upotreba reči oružje me ujedno obaveštava i napominje da ću se suočiti sa protivljenjem od Satane.

Božije trostruko staranje

Da bi se obezbedila što veća sloboda od tiranije greha mora da se prihvate ove tri stvari koje je Bog za to obezbedio. Pre svega, Bog se mora pozabaviti našim gresima - sa grešnim radnjama koje smo svi mi počinili. Zato što je Isus na krstu platio punu kaznu za naše grehe, Bog nam na osnovu tog temelja može oprosti, bez da kompromituje Svoju sopstvenu pravdu. Dakle, prva obezbeđena stvar jeste: oproštenje.

No, onda se Bog takođe treba nositi i sa našom unutrašnjom pokvarenom prirodom koja je prouzrokuje, koja nas goni da idemo i činimo sva ta grešna dela. Njegova druga obezbeđena stvar jeste pogubljenje (usmrćenje) - da stavi ovu grešnu prirodu u stanje smrti. Svakako, dobra vest je ta, da se izvršenje ovog pogubljenja desilo pre više od dvadest vekova kada je Isus umro na krstu.

Međutim, to nije kraj. Božji cilj je da zameni starog grešnog čoveka sa novim čovekom - novim čovekom - doslovno "novim bićem". Ova treća stvar koju nam je Bog obezbedio jeste objašnjena u Efescima 4:22-24:

"A poučeni ste da u pogledu svog ranijeg ponašanja treba sa sebe da svučete staroga čoveka, koji propada zbog svojih varljivih požuda, da promenite svoj način razmišljanja i da obučete novoga čoveka, stvorenog da bude sličan Bogu u istinskoj pravednosti i svetosti." (SSP)

Nikako ne bi trebalo olako zaključiti, da će stari čovek pasivno prihvatiti svoju kaznu usmrćenja (pogubljenja). Naprotiv, on će se s vremena na vreme žestoko boriti da povrati svoju kontrolu nad nama. Ovo ističu Pavlove reči upozorenja u Kološanima 3. poglavlju.

U 3. stihu, on kaže: "Jer, umrli ste..." Međutim, onda u 5. stihu kaže: "Umrtvite, dakle, svoje zemaljske udove..." Moramo stajati u veri, stalno sebe podsećati, da je smrt našeg starog čoveka ostvarena i završena činjenica i moramo se aktivno odupreti svim njenim pokušajima da ona povrati kontrolu nad nama.

Lična duhovna provera

Nažalost, mnogi iskreni hrišćani nikada nisu razumeli ili se potpuno okoristili ovim što je Bog za njih obezbedio. Oni tvrde - i nastavljaju da tvrde - da imaju oproštenje svojih greha, ali oni ne znaju za pobedonosno rešenje koje Bog ima za starog čoveka, Njegov način da se on pogubi i da novi čovek potpuno preuzme njegovo mesto. Zbog toga, njihov hrišćanski život je zamoran i ponavlja se u ciklusima: pad u greh - pokajanje - oproštenje - a onda opet padaju... Oni nikada ne iskuse puno oslobađanje od dominacije stare grešne prirode.

Ova analiza sveukupne Božije provizije za naše grehe, treba da nas dovede do toga da napravimo lični duhovni inventar, u kome sebe treba da upitamo sledeća pitanja:

- Jesam li potpuno siguran da su svi moji gresi oprošteni?

- Da li sam oslobođen od dominacije moje stare telesne prirode?

- Da li sam se "obukao" u novog čoveka, koji je stvoren za pravednost i svetost?

- Da li ja sledim Isusa?

Kratak pogled u budućnost

Dozvolite mi da završim sa kratkim pogledom u budućnost, iz poglavlja 7. i 14. u Otkrivenju. Na kraju ovog doba Bog će da obezbedi za sebe 144.000 mladih jevrejskih sledbenika Mesije. On će ih poslati u svet koji će se teturati pod uticajem Velike nevolje i oni će žeti žetvu duša toliko veliku, da te ljude niko ne može da izbroji.

Otkrivenje 14:1-5 opisuje ovih 144.000 pošto su trijumfalno završili svoj zadatak i - po svemu sudeći - zapečatili svoje svedočanstvo sa svojom krvlju. Sa imena Oca i Sina napisanim na svojim čelima, oni obožavaju Boga pesmom koja zvuči kao hučanje mnogih voda i tutnjavi silnoga groma (Otk. 14:2) - to je pesma koju niko drugi ne može da zapeva. Kako li su samo neverovatni ovih 144.000?

Njihov karakter je jasno ocrtan: oni su seksualno čist; u ustima njihovim nema lukavstva; oni su bez krivice. No, kako su oni zadobili ovakav besprekoran karakter? Postoji jedan jednostavan odgovor na to pitanje: Oni prate Jagnje Božije, gde god da Ono ide.

Da li vas ovo inspiriše - kao što me inspiriše - da sa dubokom čežnjom sledim Isusa još bliže i još predanije?

Teaching Letter. No. 13: Follow Me!
"Pokajte se dakle, i obratite se da se očistite od greha svojih, da dođu vremena odmaranja od lica Gospodnjeg."
- Dela 3:19

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1247
Ukupno: 2556190
Generisano za: 0.011''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/073/02.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.