Naslovna » Magazin » Arhiva » #73 » ....

Isus ili Varava?

Jan Vareca

Od svih likova pomenutih u Novom zavetu, Varava je verovatno onaj koji je najviše misteriozan. Njegova priča je kratka a njegovo ime se spominje na samo pet mesta u Novom zavetu (Mt. 27:16-26; Mk. 15:7-15; Lk. 23:18-25; Jn. 18:40; Dela 3:14), ali opet u veoma ključnim trenucima, onda kada je Isus bio uhapšen i doveden ispred Pilata da mu on sudi. U tim trenucima, Varava je bio držan u rimskom zatvoru kao osuđenik na smrt, jer je bio pronađen i okrivljen za pobunu, pljačke i ubistva. Varava je očigledno bio veoma prek, surov i buntovan čovek.

U to vreme, postojao je čudan običaj koji se praktikovao tokom svake pashalne svetkovine. Rimski guverner bi tada učinio akt pomilovanja prema jednom od osuđenika po volji Jevreja. Ovaj postupak je bio u kontradikciji sa rimskim zakonom, bila je to "lokalna uredba" koja je trebalo da odobrovolji pokoreni narod - da se okupator umili okupiranom. Istorijski se ne zna kako je ova praksa počela. Možda je to bio drevni rimski običaj ili manipulacijska politička igra ili možda samo gest dobre volje. Šta god da je razlog, to sigurno nije bio deo jevrejskog zakona i nema nikakve veze za sprovođenjem pravde, već suprotno tome - degradira je. Zaista, zašto bi neko zdrave pameti želeo da oslobodi Varavu - čoveka huliganske ćudi, tako opasnog po druge, tako zlog, iskvarenog, ko predstavlja otvorenu pretnju društvenom uređenju?

Kada bi zatvorenik trebalo da bude oslobođen, rimski guverner bi u tom slučaju dao da sami Jevreji, tj. da narod bira. U jevanđeljima čitamo da su oni mogli da izaberu jednog od dvojice trenutnih zatvorenika: Isusa ili Varavu. Izabranik od strane naroda bi bio oslobođen od svih optužbi i kazne, bio bi slobodan da ode. Naravno, čitajući o ovome u jevanđeljima jasno nam je da je ceo ovaj "demokratski ritual" bio čista farsa, obojena strastima nezadovoljnog (i okupiranog) naroda i rimskim političkim licemerjem. Kao što je zabeleženo, jevrejski prvosveštenici i starešine nagovoriše okupljene da zahtevaju da Isus bude raspet - osuđen, a Varava oslobođen. Ovo je vrhunac cele ove farse, jer religiozne vođe koje su trebale u narodu da zagovaraju pravdu, ustvari, nagovarale su narod da traži nešto protiv pravde. Narod je bio zaveden od strane vlastitih religioznih autoriteta - onih u koje su imali najveće poverenje.

U svoj toj hala-buci, potvrđeni i osuđeni kriminalac biva pušten, a nevin čovek biva predan na izvršenje smrtne kazne. I sve to po volji naroda, po volji okupatora i po volji religioznih vođa. Varava je taj koji je zakonski zaslužio smrtnu kaznu, a ne Isus. Dakle, Isus je preuzeo kaznu koja je bila određena za Varavu - razapinjanje na krst. Pravi krivac je oslobođen, a Onaj bez krivice je podneo njegovu kaznu.

Pre ovog događaja, pre hapšenja Isusa, Varava nije imao nadu da će biti oslobođen. On nije mogao učiniti ništa da bi izdejstvovao svoje oslobađanje. Sudbina mu je bila zapečaćena, bio je osuđen na smrt. Međutim, umesto toga, Varava je pomilovan za svoje zločine i iz tamnice odšetao kao slobodan čovek.

Ovaj događaj sa Varavom nam ističe neverovatnu paralelu između nas i Varave. Kada malo bolje razmislimo ko je Varava zaista bio, dolazimo do otkrića da mi ustvari posedujemo neverovatnu moralnu sličnost sa njime. Prvo, Varava je bio razbojnik - kriminalac (Jn. 18:40), i mi smo, takođe, u odmetništvu od Boga, jer činimo kriminalna i buntovna dela u očima Njegovog moralnog zakona. To potvrđuje Poslanica Rimljanima: "A znamo da sve što zakon govori, govori onima koji su pod zakonom, da se svaka usta zapuše i da sav svet bude kriv Bogu." (Rim. 3:19 DS i dalje Rim. 3:10; Gal. 3:10; Jak. 2:10; 1. Jn. 3:4 itd)

Sledeća stvar koju mi saznajemo o Varavi nalazi se u Marku 15:7: "Tada je u okovima, zajedno sa pobunjenicima koji su počinili ubistvo u pobuni, bio i čovek po imenu Varava."

Varava je širio nezadovoljstvo među ljudima, raspirivao je mržnju i pozivao na otvorenu pobunu protiv vlade - slično tome svako od nas tome manje ili više sklon, želimo ići nekim svojim putem i skloni smo u tome tvrdoglavo istrajati. Međutim, Duh Božiji govoreći preko proroka Isaije imao je o tome da kaže sledeće: "Svi mi kao ovce zađosmo, svaki nas se okrenu svojim putem." (Isa. 53:6 RDK) Umesto da hodamo po putu poslušnosti Božije volje, mi biramo da hodamo svojim putem neposlušnosti - pobune.

Do sada smo uvideli da Varava nije samo kriv za pljačke, već i za pobunu. Konačno, Marko 17:7 nam kaže da je on "počinio ubistvo u pobuni." Velika je istina, da smo ti i ja krivi za smrt Sina Božijeg. U Delima 3:14-15, čitamo sledeće reči: "Vi ste se odrekli sveca i pravednika, a molili ste da vam pokloni jednog ubicu, pa ste ubili začetnika života." (EČ) Isusova smrt je bila deo Božijeg spasenja, i Isus je morao da umre da bi mi mogli živeti, da bi bili oslobođeni od krivice greha koje smo počinili protiv Božijeg zakona. Naši lični gresi, gresi koje smo počinili su bili stavljeni na Isusa i Božija pravda je bila izvršena nad Njime. Dakle, krivi smo za smrt Isusovu.

Takođe, krivi smo za "ubistvo" svoga bližnjeg, jer apostol Jovan kaže: "Ko god mrzi svoga brata, ubica je..." (1. Jn. 3:15 SSP) Jovan se ovde poziva na Isusove reči u kojima On gajenje mržnje prema nekome izjednačava sa činimo ubistva: "Čuli ste da je rečeno našim starima: 'Ne ubij! Ko ubije, odgovaraće pred sudom.' A ja vam kažem da će svaki onaj ko se ljuti na svoga brata odgovarati pred sudom. I ko god svome bratu kaže 'raka' odgovaraće pred Sinedrionom. I ko god kaže 'budalo', odgovaraće za to u ognju pakla." (Mt. 5:21-22 SSP)

Da li to uviđamo da smo krivi za potkradanje Boga, pobunu protiv Boga i ubistva? Mi smo poput tog jadnog Varave, koji se nalazio kriv pod osudom Zakona.

Varava koji je slika svakoga od nas. Da bi on bio oslobođen kazne neko drugi je morao da umre umesto njega, i izbor je pao na pravednika Isusa Hrista. Svi smo mi krivi zbog kršenja Božijeg Zakona i ništa ne možemo da uradimo po pitanju toga da zaslužimo oproštaj od izrečene nam kazne Zakona. Osuđeni smo na večnu smrtnu kaznu. Međutim, samo zato što je Hristos preuzeo naše mesto - preuzeo našu kaznu krsta - mi možemo biti pušteni na slobodu - pušteni iz tamnice greha i smrti. Naša jedina sloboda leži u verovanju i primanju Isusa Hrista kao svog ličnog Spasitelja i Gospoda (Jn. 3:16).

Kao i u slučaju Varave, jedan Pravednik (Isus) je umro za nepravednika (Tebe). Nevin čovek umro umesto krivca. Samo zbog Hristove žrtve nama je moguće da živimo novi život - pomilovani i pušteni na slobodu iz tamnice u kojoj smo čekali izvršenje smrtne kazne. Dakle, kao u Varavinom slučaju i možemo za sebe reći da smo veoma srećni što se pojavio "taj Isus".

Na kraju, Pilat je onomad postavio narodu pitanje: "Šta da uradim sa Isusom, koji se zove Hrist?" Jevreji su načinili svoj izbor, ali eho ovog pitanja se i dalje čuje kroz sve vekove dopirući i do nas danas, i traži od svakoga od nas da da svoj odgovor - načini svoj izbor.

Tagged: spasenje| evanđelje|
"Sve su reči Božije čiste; On je štit onima koji se uzdaju u Nj. Ništa ne dodaj k rečima Njegovim, da te ne ukori i ne nađeš se laža."
- Priče 30:5-6

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1887
Ukupno: 2554629
Generisano za: 0.027''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/073/04.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.