• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"A braća moja što iđoše sa mnom uplašiše srce narodu; ali se ja jednako držah Gospoda Boga svog. I zakle se Mojsije onaj dan govoreći: Zaista zemlja po kojoj si hodio nogama svojim, dopašće tebi u nasledstvo i sinovima tvojim doveka; jer si se sasvim držao Gospoda Boga mog... Zato pripade Hevron Halevu sinu Jefonijinom Kenezeju u nasledstvo do današnjeg dana, jer se jednako držao Gospoda Boga Izrailjevog." (Is.N. 14:8-9; Is.N. 14:14 RDK)

U nedavnom susretu sa mojim bratom, naša tema razgovora je bila: današnji nedostatak posvećenosti i svetovnost kod tako velikog broja hrišćana. Drugim rečima, izražavali smo svoje čuđenje i zabrinutost zbog činjenice da tako veliki broj onih koji sebe smatraju hrišćanima žive neku svoju razvodnjenu verziju hrišćanstva, koja ih ne košta ništa, koja im pruža udobnost, koja ne traži predanost i posvećenost.

Vreme u kojem živimo je veoma teško, u svakom pogledu. Razne krize i bezbožnosti nas zasipaju sa svih strana i treba nam se izboriti sa sobom, svetom i sotonom. Međutim, ovo nam nikako ne može biti opravdanje za našu mlakost u veri, naše kompromise i za naše površno predanje Hristu, jer Bog nam je pružio sve što nam je potrebno da pobedimo i pobeđujemo u našoj veri: "Jer, sve što je od Boga rođeno, pobeđuje svet. A ovo je pobeda koja je pobedila svet: naša vera. Pa ko je pobednik nad svetom ako ne onaj ko veruje da je Isus Sin Božiji?" (1. Jn. 5:4-5 SSP)

Drugi problem, je verovatno taj što se decenijama propoveda to nekakvo "drugo evanđelje", koje mnogo nudi i obećava a malo ili ništa traži da se čovek odrekne, to je tzv. "nepotpuno evanđelje", "evanđelje kompromisa" tj. tzv. "liberalno evanđelje (pomirljivost, polovičnost, besprincipijelnost, samovoljnost)". No, poruka evanđelja je strogo i jasno definisana i oko toga nema pogađanja.

Većina ljudi vide način da kroz veru ostvare neku svoju duševnu ili materijalnu satisfakciju, i zato se trude da "veruju" - da budu deo crkve. No, loša vest za sve njih je ta (što im niko ne kaže), da većina Božjih obećanja i blagoslova je strogo uslovna, i da sama "pripadnost" ne otvara riznice neba. Tako imamo hrišćane koji su "hrišćani", jer im je rečeno da ako to budu - sve u ovom životu će im ići dobro - Bog će ih zasipati blagoslovima. Apostol Pavle o hrišćanima koji žive svoju veru samo za ovaj život je rekao sleće: "Ako se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, najbedniji smo od svih ljudi." (1. Kor. 15:19 SSP)

Isus Hristos je platio veliku cenu da nas spasi a mi s druge strane smo tako nespremni da živimo život predanja Njemu, da budemo potpuno posvećeni Hristovi učenici. Svetovne vrednosti, telesne navike i nedostatak discipline kod mnogih od nas su glavni uzročnici koji doprinose sveopštoj mlakosti u našim crkvama.

Nedavno sam govorio o Halevu u nedeljnoj školi. Primetio sam da se za njega tri puta u Isusu Navinu 14. kaže, da je on "u potpunosti sledio Gospoda" (stihovi 8, 9 i 14 u Is.N. 14). No, mi danas ne vidimo mnogo onih koji imaju ovakvu vrstu predanja Gospodu, za koje se ne može reći isto što i za Haleva. Većina od nas smo od onih koji su spremni da slede Gospoda dok nas to ne košta ništa, dok se od nas ne traži rizik i žrtva. No, rizik da bi se sledio Hrist i te kao je uključen u učeništvo i on može biti veoma visok!

Luka 9:23 ističe Isusov test pravog učeništva: "A svima je govorio: "Ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne samoga sebe, neka svakog dana uzme svoj krst i ide za mnom." (SSP) Pogledajmo pobliže tri uslova učeništva koja su sadržana u ovom stihu: (1) odreći se sebe, (2) uzeti svoj krst, (3) i slediti Isusa.


Odreći se sebe

Odmah na početku, Isus prvo traži da se obračunamo sa našim najvećim problemom - sa sebičnošću. Apostol Pavle je pisao Timoteju o dolasku "teških vremenima" i o tome šta će da karakteriše ljude koji će živeti u te "poslednje dane", on ističe: "Ljudi će biti samoživi" (2. Tim. 3:2). Ako je ovo bila već vidljiva istina onda, koliko je više danas - čak i među hrišćanima!

Najveća prepreka da uđemo u Božije blagoslove i postanemo predani Hristovi učenici smo mi sami. Dokle god Božji način razmišljanja nije u sukobu sa našim načinom, to nam je u redu. Ali kada to nije, onda obično naš način, naše: "Ali, ja mislim...", uvek ima jače argumente od Boga.

Zamislite se, kada ste poslednji put sebi rekli "ne", tako da ste mogli reći "da" Bogu? Pri sticanju epiteta: "potpuno sledi Gospoda", moramo računati na visoke troškove samoodricanja ne samo u sferi naše telesnosti, već i našeg načina razmišljanja, a što ustvari znači poniznost, krotost. Tek, pošto se odreknete sebe u stanju ste uzeti svoj krst.


Nositi krst

Drugo, Isus govori o krstu. Svakodnevno nošenje krsta nije privlačna stvar. U Svetom pismu, krst govori o patnji, sramoti i smrti koja se podnosi radi Hrista (Dela 14:22; 2. Sol. 1:4; Otk. 2:9-10). Nositi krst znači poistovetiti se sa Hristom i Njegovim krstom. Ne želeti nositi krst, znači stideti se Hristovog krsta - imena (Mk. 8:38).

Većina od nas su daleko više zainteresovani za udobnost, popularnost i za život koji teče "u veselju". Dakle, mi biramo "hrišćanstvo koje ne košta ništa" umesto krsta koji miriše na krv, znoj i umiranje. Ne postoji način da se "u potpunosti sledi Gospod" ako se izbegne nošenje svog krsta!


Slediti Hrista

Treća stvar koju Isus kaže jeste poziv: "Sledi me." Kada je onaj čovek rekao da će slediti Isusa uvek i svuda, Isus ga je upozorio da on zaista ne shvata šta govori (Lk. 9:57-62). Mi kažemo da želimo da budemo sledbenici Hristovi, ali mi to želimo da uradimo po našim uslovima, a ne po Njegovim. Hristos je sasvim jasan: kada je reč o "potpunom sleđenju" ne postoje naši uslovi, već samo Njegovi uslovi!


Šta uraditi?

Dakle, ovde smo na početku dvadeset i prvog veka sa mnoštvom nominalnih Hrišćana koji su egocentrični, koji žive za udobnost i lakoću, koji ne žele imati nikakve veze sa krstom, i spremni su da slede Hrista sve dotle dok to ne košta mnogo. I onda se pitamo zašto Crkva nema snage da utiče na izgubljeni i pali svet?

Kada sam bio samo dečak imao sam u nedeljnoj školi nastavnika koji je imao običaj da kaže: "Bog je voljan da vas vodi samo toliko daleko koliko ste vi spremni da idete. Koliko ste spremni da idete za Njime?" Ovo je velika istina i pitanje nad kojim se treba zamisliti. Biblijsko hrišćanstvo nije širok put kompromisa, već uzan put agonije! Sleđenje Hrista zahteva posvećenost i žrtvovanje. Moja je molitva da vidim mnoštvo Božijih ljudi koji su poput Haleva, proračunali cenu učeništva, a zatim krenuli da "potpuno slede Gospoda". Koji odbacuju ideju "jeftinog hrišćanstva" i spremni su po svaku cenu slediti svoga Spasitelja i Boga.