• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"Verom bi Enoh prenesen da ne vidi smrt; i ne nađe se, jer ga Bog premesti, jer pre nego ga premesti, dobi svedočanstvo da ugodi Bogu." (Jev. 11,5 RDK)

Koliko je važno ugoditi Bogu i hodati s Njim!

U Engleskoj je bila jedna mala devojčica koja je čula starije kako govore o tome da je Enoh bio prenesen. lako joj sve to nije bilo sasvim jasno, stvorila je vlastitu sliku svega toga te rekla: "Mama, on je onoga dana otišao sa Bogom tako daleko da se zaboravio vratiti. Pretpostavljam da mu je Bog tada rekao: 'Tako si daleko došao, ostani ovde. Tamo u svetu si bio dovoljno dugo, ostani sada zauvek sa mnom.'"

Da ste poznavali Enoha, poznavali bi ste i Boga. Kažem to sa strahopoštovanjem. Jer hodati sa Bogom kao što je Enoh hodao sa Njime, znači pokazivati Boga onima oko sebe. To je ono što vera u suštini i znači. Dakle, uzeti i imati Boga u svojem životu je kao otvoreni poziv drugima, vi im govorite: "Gledaj Boga!"

Govorim li ili ne, moj će život, ako Bog ide sa mnom, odražavati moga Gospodara, a isto tako će biti i sa vašim životom. Ako moj život ne pokazuje Hrista, on je pogrešan, a ako i vaš život to ne čini i on je pogrešan. Negde je usput zapelo.

Zašto već tri nedelje svakoga dana ispunjavate ovu salu? Zašto? Zašto ste ovde i ovoga jutra? Šta vas je dovelo? Šta vas je navelo da dođete i po današnjoj kiši, po ovom groznom vremenu? Šta vas je podstaklo? Šta je to pokrenulo vaš grad? Šta je jednako privuklo pažnju i bogatih i siromašnih?

Šta je postala tema "broj jedan" razgovora u gradu? Probuđenje? Gipsy Smith? Ako tako mislite, onda ništa ne znate. Ako bi Gipsy Smith stao na ovaj podij i šest dana govorio bilo koju drugu temu vi ne bi ste ispunili ovu salu. Mogu govoriti o stvarima prošlosti, o stvarima sadašnjosti, o stvarima koje će doći i vi ćete možda jednom doći, ali ovu salu nećete dvaput ispuniti ni zbog koje druge teme osim zbog osobe Sina Božjega. Evanđelje Sina Božjega zahvatilo vam je srce i na ovaj ili onaj način osećate i raspoznajete delovanje Njegovog Duha na vama. To je ono što vas je dovelo ovamo i ništa drugo na ovom svetu.

Hrist u meni znači nada za nekog drugog. To je pokazivanje Boga u ljudskim životima koje će spasiti svet, a vi i ja moramo naučiti kako Ga drugima istinito pokazivati.

Avraam je hodao za Bogom, ali on je hodao i pred Bogom. To znači da je on sledio svog Gospoda potpuno i predano. On je hodao tako kroz život da je Gospod gledao i mogao videti svaki njegov korak. Međutim, Enoh je hodao sa Njim, uz Njega, pored Njega.

Pitam se, idete li vi za Njim? Ili idete li ispred Njega? Ili hodate li sa Njime? Pitam se, jeste li izlazili sa ovih bogosluženja tokom ovih dana sa Njime, jeste li išli lakšeg koraka, sa više radosti u svojoj duši i sa svetlom u očima koje nikada ranije nije bilo prisutno? Pitam se jeste li rekli: "Video sam Gospoda"? Ovo su važna pitanja, jer to sve čini drugačijim. Kada Bog ulazi u vaš život, moj brate, moja sestro, nebo se ne čini daleko, već vrlo blizu i vrlo stvarno.

Kažem vam to iz mog srećnog iskustva. Znate li išta o hodanju sa Bogom? Jer ako znate, i vaša žena to zna. Prvo mesto gde će to biti vidljivo biće u vašem domu.

Nedavno mi je došla jedna žena i rekla: "Brate Smith-e, Gospod mi je otkrio da moram ići propovedati evanđelje po svetu. Udata sam žena i imam dvanaestero dece..." Uzeo sam je za ruku i rekao joj da mora biti najsrećnija žena na svetu. "Zašto?" pitala je. "Bog ti je rekao da moraš propovedati evanđelje i pobrinuo se za porodicu, te je ti možeš napustiti, svu svoju decu..." Ona se zamislila, kada sam joj ovo rekao.

Ne, draga majko tvoje mesto je uz tvoju porodicu. Tvoje mesto je u tvome domu gde su tvoja deca. Tvoje mesto je, moj brate, tamo gde su tvoja deca. Jer ako ne možeš propovedati Hrista kod kuće, na svome pragu, onda Ga ne možeš propovedati ni nigde drugde, barem što se mene tiče. Prvo u svome vlastitom domu, to je pravo mesto. Kažem ti, ako ljubiš Hrista, razumećeš što je jedan od vaših vlastitih pesnika tako divno izrekao kad je napisao: "I sa mnom hoda i govori mi da i ja Njemu pripadam; radost koju delimo dok tako hodamo niko ne poznaje."

Jutros sam ovde video jednu majku, a sa njom su bile njene krasne kćerke, hrišćanke. One se interesuju za duhovne stvari. Zašto? Jer je njihova majka to stavila u njih dok su još bile male devojčice. Ona im je bila uzor u hodanju s Bogom.

Da li hodate sa Bogom, a vaša žena i deca nisu s vama? Dragi moji ljudi, negde ste zašli s puta. Negde ste se morali napraviti pogrešan korak. Da nije tako, zadobili bi ste svoju porodicu za Hrista. Kada se sve smeši, a onda iznenada dolazi do provale i postaje mračno te činite stvari zbog kojih se kajete, onda negde dolazi do iskrivljenosti.

Imao sam takvu osobu u zajednici gde sam bio pastor. Jedna žena je običavala moliti za svoga muža na svakome molitvenom sastanku. Ime mu je bilo Džon. Pokušavao sam ga dovesti u crkvu. Za njega sam pripremio i propovedi. Bacao sam mrežu oko njega, ali nekako ga nisam uspevao zadobiti. Video sam da je duboko ganut i da plače na bogosluženju te sam očekivao da će se predati, ali nikada to nije učinio. No, u crkvi su se dešavala obraćenja. Nije prošla nijedna nedelja za četiri godine moje službe kao pastora a da nisam imao obraćenja. I ljudi u mojoj crkvi su predano radili na tome. Nisam imao nijednog čoveka koji bi sedeo u zadnjem redu i nestao iz sale čim bi čuo "amen". Znate, neki ljudi to čine.

Ona je, dakle, često i ozbiljno sa suzama molila za njega i očekivala da će doneti odluku, ali nije. Nije se predao i moje je srce bilo razočarano. Jedne noći nisam mogao spavati.

Sledećeg jutra otišao sam u njegovu kancelariju (bio je poslovan čovek) i tražio da ga vidim.

"Radim, zauzet sam", poslao je odgovor, po sekretarici.

"Recite mu", rekao sam, "da i ja radim i da neću otići dok ga ne vidim."

Rekli su mu to i za nekoliko trenutaka došla je poruka: "Ako ste u takvom raspoloženju, onda bolje da uđete."

Kad sam ušao, rekao sam: "Želim nasamo s vama razgovarati. Molim vas, neka sekretarica ode."

Kad je izašla, rekao sam mu: "Prošle večeri Bog vam je govorio, ali niste se predali Hristu, a ja ne znam zašto. Zbog vašeg odbijanja nisam mogao spavati. Uznemiren sam. Želim znati je li to moja pogreška, jer ako jeste, spustiću se na koljena i tražiti Boga da mi oprosti. Video sam vas dotaknute silom Božjom, ali sam video i da odlazite bez Hrista. Je li to moja pogreška?

"Ne", rekao je, "nije. Volim vas. Poštujem vas. Znam da bi trebao doći Hristu, ali postoje razlozi."

Ako je ikada jedan muškarac hteo biti odan svojoj ženi, on je to pokušao biti tog jutra.

"Želim znati o čemu se radi", rekao sam mu.

"Mary je dobra žena", rekao je, "ljupka žena, ali ima užasnu ćud. Prošle nedelje ponovno se razljutila i to je ono što me drži podalje od svega toga."

Dakle, to je bilo to. To je bio kamen spoticanja. Na ovom svetu morate uzeti ljude takve kakvi su. Đavo će sve učiniti da male prepreke postanu velike, da vi nesvesno, drugima blokirate put i sprečite druge ljude da uđu u spasenje.

"O, Mary!" rekao sam. "Dobro, biću spreman za Mary sledeći put."

Iste nedelje Mary je došla na molitveni sastanak i rekla: "Gospodine Smith-e, kada će se moj John obratiti?"

"Čim ti središ svoje stvari sa Bogom", odgovorio sam joj.

"Ja?"

"Da, ti, Mary."

"Znam", rekla je plačući, "radi se o mom nekontrolisanom besu."

"Da, to je ta stvar koja zadržava tvoga muža."

Mary nije hodala sa Bogom kad je bila ljuta i ružno se ponašala, a osim toga, reči izgovorene u gnevu su vrlo skupe i opasne.

Neki od vas slomili ste nečije srce okrutnim rečima i besom. Sa svojom ljutnjom vi niste poput Isusa.

Hodajte s njim! O, kako je to blagosloven put! Neka vam Bog pomogne! Enoh je hodao sa Bogom, a i vi i ja možemo hodati poput njega ići tim istim putem.