Smešna strana...
Jednog dana tri propovednika su rešila da odu zajedno na pecanje. Skupili su se ujutro na obali jezera, seli u čamac i otisnuli se malo dalje od obale, zabacili svoje udice i čekali da riba zagrize.
Kako je sunce bivalo već malo jače, jedan od propovednika reče: "Uh, baš počinje da greje, moram na obalu po šešir, ostao mi je u kolima." Zatim je ustao i "hodajući po vodi" otišao do obale uzeo svoj šešir i vratio se. No, čim se vratio u čamac drugi propovednik reče: "O, ne. Trebao sam ti reći da doneseš i moje naočare za sunce. No, idem ja po njih." Propovednik ustane, iskorači iz čamca i "hodajući po vodi" ode po svoje naočare i vrati se.
Treći propovednik, čija je crkva bila najveća i najpoznatija u gradu, sve je to ćutke i pomalo zavidno gledao ne usuđujući se išta komentarisati. Mučio se neko vreme u sebi videći šta su ova dvojica učinila a onda ustade i reče: "Braćo, idem ja malo do obale, da protegnem noge!" Hrabro iskorači ispred sebe napolje iz čamca i u istom trenu pljusne u vodu...
A kada se nekako ponovo uvukao u čamac i dok je posramljen cedio mokru odeću sa sebe, jedan od propovednika mu reče: "Brate, oprosti nam. Mi već dugo pecamo na ovom mestu i tačno znamo gde se nalazi podvodno kamenje. Trebalo je to i tebi da kažemo..."
