Naslovna » Magazin » Arhiva » #70 » ....

Božje gorušično zrno

Vlado Pšenko

Dragi čitatelju, upitam li te za najveća svetska čuda, verujem da ćeš spomenuti Kineski zid, palatu Taj Mahal u Indiji, piramide u Egiptu, spuštanje čoveka na Mesec, možda i Eiffelov toranj ili čak i njujorški Empire State Building, nekadašnju najveću zgradu na svetu, ali evo ti još jedno pitanje za razmišljanje!

Šta misliš, što bi Isusovi učenici stavili na svoju listu najvećih svetskih čuda? Meni se čini da bi na prvom mestu bio hram u Jerusalimu. Taj mi se zaključak nameće dok čitam događaj iz Matejevog evanđelja, sam početak 24. poglavlja. Na izlazu iz hrama, Isusa čekaju učenici i žele mu pokazati hramsku zgradu. Verujem da su očekivali uzdah divljenja i Isusove reči pohvale, nešto kao: "Ah, dragi moji prijatelji, vi ste u pravu, ovo je uistinu pravo svetsko čudo!" No, kada im je Isus rekao: "Vidite li sve ovo?... Istinu vam kažem: neće ovde ostati ni kamen na kamenu koji neće biti razvaljen." (Mt. 24:2 SSP). Zbog ove Isusove izjave oni su zasigurno doživeli veliko zaprepaštenje.

Moje posljednje pitanje bi bilo: šta misliš, šta bi Isus stavio na svoju listu najvećih svetskih čuda?

Ponudiću ti svoj odgovor. Mislim da bi na toj listi bilo jedno malo gorušično seme. Jednom je prilikom Isus izneo usporedbu o tome. Rekao je: "Carstvo nebesko je slično zrnu gorušice koje je čovek uzeo i posejao na svojoj njivi. Iako je najmanje od sveg semenja, kad izraste, veće je od sveg povrća. Razvije se u drvo pa ptice nebeske dolaze i gnezde se u njegovim granama." (Mt. 13:31-32 SSP) Isus je ovde najverovatnije govorio o crnoj gorušici, čije su se semenke uzgajale za dobijanje ulja ili kao začin. Ovom je usporedbom zasigurno imao u vidu malu grupu učenika, s kojima će započeti njegova Crkva i vremenom se proširiti u sve krajeve sveta. Poput sićušnog semena gorušice koje izrasta u veliku biljku. No, razmišljajući o čudesnim Božjim putevima, došao sam do zaključka da se usporedba o gorušičnom zrnu na ovome i ne završava.

Događaji vezani uz Josifa, jedanaestog sina starozavetnog izraelskog patrijarha Jakova, podsećaju me na gorušično seme. Usudio bih se reći da je Josif bio gorušično seme u Božjoj ruci. I to onda kad je nepravedno optužen i bačen u tamnicu. Zasigurno si u čudu, kada čuješ ovako nešto. No, predlažem ti da uzmeš Bibliju u ruke i čitaš. Od 37. poglavlja Prve Mojsijeve, prve knjige u Bibliji, možeš pratiti Josifov razvoj od njegove mladosti.

Josif je u tamnicu dospeo pošto ga braća "prodadoše u Egipat", a razlog tome sažeto iznose Dela apostolska, "jer su mu zavideli". (Dela 7:9) Josif je - prema biblijskom opisu - bio sanjar i očev ljubimac. No, s druge strane, bio je trn u oku svojoj mnogobrojnoj braći. Tužakao ih je ocu, pričao im snove, koje su braća doživljavala kao Josifovo razmetanje. Čini se, da je očeva pristrasnost prema sinu, kojeg je dobio u poodmakloj dobi, izazvala bojazan u braći da će Josif možda biti i jedini naslednik. Stoga su braća zamrzela Josifa do te mere da su smišljali plan kako da ga uklone - ubiju.

Prilika im se ukazala dok su čuvali stada. Opazivši Josifa u daljini, kako im dolazi u posetu, osetili su da je to pravi trenutak za izvršenje njihovog kobnog plana. Uhvatili su ga i bacili u duboku jamu, u jedno isušeno spremište vode. Malo kasnije su ga izvadili i prodali u roblje karavanu trgovaca, koja je tim putem išao prema Egiptu. A ocu su rekli da je Josifa rastrgala divlja zver. Braća su mogla likovati: njihov je njihov plan savršeno uspeo! Nisu okrvavili svoje ruke, a ipak su se brata rešili, kao po onoj: "Vuk sit a sve koze na broju!"

Josif je kao rob odveden u Egipat i tu ga je kupio Petefrije, dvoranin egipatskog faraona. Činilo se u početku da je Josif došao u dobre ruke. Petefriju se Josif svideo, ali pored toga on je primetio da Bog iskazuje naklonost ovom njegovom robu. Zbog toga ga je Petefrije unapredio i imenovao za upravitelja celog svog doma. No, onda je novo zlo zadesilo mladića. Petefrijeva žena je pokušala zavesti Josifa. Kako joj to nije uspelo, iz besa ga je nepravedno optužila pred mužem za napastovanje. "I gospodar Josifov uhvati ga", piše u Bibliji, "i baci ga u tamnicu, gde ležahu sužnji carski: i bi onde u tamnici." (1. Moj. 39:20 RDK)

Skoro da osećam tvoje sažaljenje nad Josifom, sigurno misliš u sebi: "Siroti Josif, taj mladić baš nema sreće." Međutim, ja verujem da Bog ima o tome drugačije misli. Istina je, da je Josif u tamnici bespomoćan, lišen oslonca. Otac je mislio da mu je sin mrtav, braća su bila srećna što su ga se rešila. Njegov gospodar je na njega gledao kao na napasnika. Josifovi su izgledi za izlaskom iz ove beznadne situacije bili vrlo mali - ja bih rekao - sitni poput gorušičnog zrna, koje je najmanje od sveg semena. No, znaš li šta mislim da Bog kaže u ovom trenutku, dok je Josif u egipatskoj tamnici? Nešto poput ovog: "Drago moje dete, morao sam te smanjiti do veličine mog gorušičnog zrna, tek sada - oslonjen samo na mene - moći ćeš dati ono što je najbolje u tebi."

Da! Josif sanjar, pomalo razmaženi mladić, iznenada dospeva u ropstvo, a onda u tamnicu. No, u svemu tome ga Božja naklonost ne napušta. Bog mu daje mudrost da može protumačiti snove dvojici faraonovih službenika, koji su takođe bili bačeni u tu istu ćeliju tamnice. Sledom daljnjih okolnosti, Josif biva pozvan pred faraona, kako bi protumačio san, koji faraonovi čarobnjaci i mudraci nisu mogli. I u ovom slučaju, Bog je dao mudrost Josifu, te je on dao ispravno tumačenje faraonovog sna o "sedam mršavih i sedam debelih krava". To je toliko zapanjilo najmoćnijeg čoveka u Egiptu, da je u Josifu prepoznao pravu osobu da vodi njegovu zemlju.

Josif je konačno uzdignut na visok položaj. "Evo, postavljam te" - faraonove su reči Josifu - "nad svom zemljom misirskom." (1. Moj. 41:41 RDK) Nastaviš li dalje čitati o događajima koji slede, naići ćeš na to kako se Josif velikodušno izmirio sa braćom, i kako je oca, braću i njihove porodice spasio od gladi. Njegov otac Jakov je sa pravom za svog sina mogao reći sledeće: "Josif je rodna grana, rodna grana kraj izvora, kojoj se ogranci raširiše svrh zida." (1. Moj. 49:22 RDK) Ili kako je rekao Isus u usporedbi o gorušičnom semenu: " Ono je, istina, najmanje od svih semena, ali kad naraste, veće je od povrća, i bude drvo da ptice nebeske dolaze i gnezde se na njegovim granama." (Mt. 13:32 DS)

Zašto sam ispričao ovu priču o Josifu, s naglaskom na njegovo zatočenje u tamnici?

Moja namera je da te kroz nju ohrabrim. Osećaš li se sitnim, poput gorušičnog semena, bez izgleda da te iko primeti u ovom svetu, ili ti pruži ruku pomoć? Zatvara li se nebo nad tobom i lišava te svakog spoljašnjeg oslonca? Nemoj biti brz u osudi životnih okolnosti, jer možda je Bog kroz njih na delu - kao u slučaju Josifa. Možda ti Bog govori u dubini duše: "Dopusti da te smanjim na veličinu gorušičnog zrna, kako bi u nedostatku svakog drugog oslonca, potražio svoj oslonac samo u meni."

No, jedno znaj i upamti: da bi Bog mogao od tebe načiniti gorušično seme, treba u tvom srcu imati i materijala za to. Josif je taj materijal imao. Kada ga je Petefrijeva žena iz dana u dan pokušavala zavesti, nagovarajući ga da legne s njom, Josifov je čvrsti odgovor bio: "Pa, kako bih učinio tako grdno zlo i Bogu zgrešio!" (1. Moj. 39:9) Kad je stajao pred faraonovim službenicima, ili samim faraonom, Josif je imao Boga u srcu i na usnama. "Zar tumačenje" (snova) - rekao je faraonovim službenicima - "ne pripada Bogu?" (1. Moj. 40:8). "Ništa ja tu ne mogu" - odgovorio je Josif faraonu, kad ga je upitao za tumačenje snova - nego će jedino Bog dati pravi odgovor." (1. Moj. 41:16)

Prikloni se i ti tako Bogu, da bi sićušno gorušično seme, koje će On posejati moglo se i razviti - u veliko drvo. Tada ćeš poput psalmiste moći i ti zapevati: "Znajte da Gospod divno čuva svetog svog; Gospod čuje kad Ga zovem." (Ps. 4:4)


Vlado Pšenko
vladimir.psenko@zg.t-com.hr
www.krscanski-radio.hr

Tagged: vera| rast| pobožnost| patnja|
"A koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožedneti doveka; nego voda što ću mu ja dati biće u njemu izvor vode koja teče u život večni."
- Jovan 4:14

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1913
Ukupno: 2554655
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/070/01.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.