• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"Ako govorim ljudskim i anđeoskim jezicima, a ljubavi nemam, onda sam metal koji zvuči i činele koje odjekuju. I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu veru, tako da premeštam gore, a ljubavi nemam, ništa sam. I ako hraneći siromahe razdelim sve svoje imanje, i ako predam svoje telo - da budem spaljen, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi." (1. Kor. 13,1-3 EČ)

Jovan je rekao: "Ko ostaje u ljubavi, ostaje u Bogu", a Pavle je rekao: "Ako nemaš ljubavi, onda si poput metala što zveči ili kao činele koje odjekuju", drugim rečima samo praviš bezobličnu buku. Ako nemaš ljubavi, nemaš Boga, jer "Bog je ljubav." Ako imaš Boga, volećeš onako kako On voli.

Reci mi, da li se ti i koliko se uklapaš u ove stihove iz Korinćana? Henry Drummond je rekao: "Ljubav je najveća stvar na svetu". Jesi li ti možda takva nakaza kao hrišćanin bez ljubavi? Govoriš li o veri u Isusa poput psa koji laje nad koskom? Jeste li čuli kako neki ljudi govore? Oni naprosto reže.

Oni koji ostaju u Bogu, ostaju u ljubavi. Ljubav ima svoj vlastiti jezik. Ona glasno govori kada se glas i ne čuje; ona govori bez reči; ona govori kad jezik ćuti. Ljubav peva; ljubav diše; ljubav gleda; ljubav daje, daje sve i čezne dati još više.

Da li je ljubav Božja u tvojem srcu? Jesi li hrišćanin koji pokazuju Božju (agape) ljubav? Sja li ljubav Božja na tvom licu? Iskri li u tvojim očima? Postoji li ljupkost u izrazu tvoga lica?

Ako znaš da ovaj svet umire od želje za više ljubavi, onda ne ustručavaj se nekoga obdariti ljubavlju. Više ljudi umire od nedostatka malog obdarivanja, nego prevelikoga. I ja želim više za sebe. Neću lagati s tim. Kažem, da bi i ja mogao podneti daleko više ljubavi. Ne postoji srce na Zemlji koje ne želi više ljubavi za sebe. Ono što je nama potrebno jest da budemo tako prožeti ljubavlju Božjom, da ona dosegne i zahvati svakoga. Zar ne bi bilo drukčije u vašem domu da je u njemu malo više ljubavi? Ljubav je sila. Sila koja čini da sve na svetu uspeva. Ljubav je silna reka koja teče u pobedu.

Ja živim u Kembridžu, u tom starom centru nauke i kulture koji je sestrinski grad sa Oksfordom. Oni se hvale svojom starošću. Neki su gradski delovi tako stari da su prekriveni plesni. Postoji tamo travnjak star hiljadu godina. Zamislite, travnjak star hiljadu godina!

Oni misle da sve znaju. A neki od vas imate upravo istu intelektualnu groznicu. I vi ste tako pametni u svojim vlastitim očima da i sam Gospod vas ne može više ništa naučiti.

U Kembridžu žive mnogi profesori. Oni su, kao što to vi kažete "neko i nešto". Ja ih mogu videti u svojim mislima kako hodaju po Kembridžu, sa svojom četvrtastom kapom i dugačkom odorom, sa knjigama pod rukom. Oni su definitivno "neko i nešto". Ti profesori misle da sve znaju, a ako postoji nešto što ne znaju, drže da to i nije vredno znati.

Da objasnim, Biblija zapravo to objašnjava. Prirodni (puteni) čovek ne može razumeti stvari Božje, jer su one za njega ludost.

Sviranje klavira se muzički prosuđuje i razume. Cveće se botanički razume. Neku zvezdu, pretpostavljam, ako želite razumeti, morate biti upoznati sa astronomijom. Ako želite razumeti stene, morate biti geolog. No, verujte mi, ljubav Božju ne razumeju velike škole ili teolozi, nego jedino poslušno srce koje veruje.

Dok sam propovedao na sastanku probuđenja u Kanzas sitiju, za tri nedelje, kako se tvrdilo, više je ljudi čulo evanđelje u tom gradu u to vreme nego u bilo kojem gradu na svetu za hrišćanske ere. Svakoga dana hiljade ljudi nisu mogli ući u salu, ostajali su da stoje napolju.

Kada sam odlazio sa jednog bogosluženja, ušao sam u jednu malu prostoriju iza govornice, gde sam obično ostavljao kaput i čekao par trenutaka da se malo saberem pre negoli izađem pred ljude. Jedan stari propovednik sledio me u tu prostoriju. Ugledan stariji čovek, sa sedom kosom. Stao je iza moje stolice i stavio svoje ruke na moju glavu. U tišini sam pognuo glavu. Mislio sam da će me blagosloviti. Ali umesto da me blagoslovi, pipao me je po glavi.

"Jeste li vi lekar?" pitao sam.

"Ne", odgovorio je, "tražim tajnu tvoga uspeha."

"Brate", rekao sam, "previsoko tražite. Tajna uspeha leži u mom srcu."

Ljubav je stvar srca. Ljubav se razume srcem, ne mozgom. Ako želite upoznati ljubav Božju, spustite se na kolena pred Njim i otvorite Mu svoje srce. Ako vam je srce uprljano, pokažite mu tu istinu. On će vam ga učiniti čistim i lepim. Način kako se neki od vas ponašate pokazuje da vam je srce uprljano, da ga Gospod nije posve očistio. "Podmuklije od svega je srce. Jedva popravljivo." I zbog toga nam treba pomoć Gospodnja.

Bog vas ljubi; niko nije izostavljen iz velike Božje ljubavi. Ako želite, sada možete zatvoriti oči i položiti ruku na svoje srce te reći: "On me ljubio i dao je samoga sebe za mene." Recite to nekoliko puta dok ne shvatite da se približavate svom Stvoritelju i Spasitelju. "On me ljubi; On je dao samoga sebe za mene." A onda, ako ga vi zavolite, tada ćete i pokazati svoju ljubav koju imate prema Njemu; ne može biti drukčije. Ako ljubav Božja ispunjava vaše srce, ona će isticati iz vas. "Ako me ljubite, držaćete moje zapovesti." Od vas zavisi hoćete li dokazati svoju ljubav. Dokažite je svojom poslušnošću i vernošću Bogu, neka je svako vidi.

Želim vam ispričati jednu malu priču. Pre mnogo godina, moja dva sina, tada su bili još mala deca, išli su u osnovnu školu.

Dakle, moji sinovi, kada su bili mali, bili su poslani u školu. Oni su imali što ja nisam imao. Dao sam im priliku da steknu ono što ja nisam uspeo u svome detinjstvu. Jednoga su dana stigli kući na ručak neobično rano, u pola dvanaest, iako je trebalo da dođu u pola jedan. Znao sam da nisu bili u školi. Bežali su. Tada sam bio mlad otac. Prvi sin mi se rodio pre nego sam imao dvadeset i jednu godinu. Shvatio sam da u vezi s njima moram nešto učiniti. Uzeo sam sat i rekao: "Momci, zašto ste se vratili tako rano? Gde ste bili?"

"Zaigrali smo se", rekli su.

"Da, a igra se zove 'bežanje od škole'?"

Potvrdili su.

"Ja nikada u svome životu nisam bežao", rekao sam.

"Ti nikada nisi ni išao u školu", rekao je stariji sin.

"Ne", rekao sam, "nisam, jer nisam imao takvu priliku kao što ti imaš. To što ja nisam išao u školu, bila je nesreća, a to što vi niste išli u školu, jeste greh."

Znao sam da moraju biti kažnjeni, ali nisam znao kako. Bio sam vrlo mlad i neiskusan otac. No, morao sam nešto preduzeti. Naježio sam se na pomisao da ih moram kazniti. Za mene je to zapravo bilo sve mnogo teže nego njima.

"Morate biti kažnjeni", rekao sam. Starijega sam sina poslao gore u sobu i rekao mu da ostane tamo celi dan. Zatim sam mlađega poslao u drugu sobu, naredivši mu isto.

"Za ručak ćete dobiti samo hleb i vodu, a isto tako i za večeru", rekao sam im.

Vukli su se gore, a lupanje njihovih čizama po stepenicama bilo je kao da kamenje pada na moje srce. Ubrzo sam začuo starijeg kako hoda po sobi i peva: "Radimo i čekamo Isusa da dođe."

Kada je došlo vreme ručku, sam sam im odneo hleb i vodu. Nisam se mogao pouzdati ni u koga drugog od ukućana.

Albani, stariji, pojeo je svoje i tražio još. Henli svoj ručak nije ni dotakao, a ne moram reći vama koji ste roditelji, ko još onoga dana nije uopšte jeo. Nikakva me hrana ne bi dovela u iskušenje. A ne moram vam ni govoriti koliko sam se puta penjao onim stepenicama da osluhnem šta rade moji dečaci. Nisam mogao čitati, pisati ili se naći s drugim ljudima. Bilo je to prvi put u mom životu da se nešto takvo dogodilo između mojih sinova i mene. A moje srce mladog oca trpelo je daleko više nego srce sinova. Ja sam bio najviše kažnjen, jer ljubav trpi.

Kad je pala noć, prisluškivao sam i otkrio da je Albani zaspao i da hrče. Henli nije mogao zaspati. On se već pokajao. Začuvši moje korake, pozvao me: "Tata, hoćeš li mi oprostiti samo ovaj put. Nikada više neću bežati od škole!" Zgrabio sam ga zajedno s posteljinom i privio na svoje srce, pokušavajući mu poljupcima otrti suze. Moje su se suze mešale s njegovima. Rekao sam mu da mu je sve oprošteno i zaboravljeno. Zatim je rekao: "Tata, voliš li me kao i pre?" A ja sam mu odgovorio: "Znaš da je tako." Zatim je pitao: "Jesi li siguran?" Odgovorio sam: "Da, dragi Henli, siguran sam." Zatim je dete reklo: "Odvedi me onda dole na večeru." Dakle, on je rekao: "ako me voliš, onda to i dokaži", što bi mi rekli.

Vaš Spasitelj kaže: "Ako me ljubiš, držaćeš moje zapovesti; a onaj ko drži moje zapovesti, on dokazuje da me ljubi."

Ako neko kaže da ljubi Boga, a hoda u mraku, on laže i u njemu nema istine. Hodajte u svetlu ili ne tvrdite za sebe da ste Božji.

O, ljubav Božja! Tako pouzdana, tako istinita, tako trajna i uvek nova. Neka ona bude vaša i moja sudbina. Neka to bude vaše i moje iskustvo. Amin!