• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"Vi ste svetlost sveta. Ne može se sakriti grad koji leži na gori, niti se svetiljka pali da se stavi pod zdelu, nego na svećnjak, pa svetli svima u kući. Neka tako vaša svetlost svetli pred ljudima, da vide vaša dobra dela i da slave vašeg Oca, koji je na nebesima." (Matej 5,14-16 SSP)

Nema spora: hrišćanstvo je svetlost. Danas je i mnogim hristo-mrziteljima jasno da je netačna izjava "mračni srednji vek". Prvo: zašto bi razdoblje od seobe naroda (IV vek) do pronalaska Amerike (1492) bilo mračno? Tačno je da neki od današnjih civilizovanih naroda nisu u to vreme imali ni pisma ni školstva ni sopstvenog jezika, ali to nemaju ni neki od današnjih naroda. Neko može reći da je srednji vek bio surovo vreme. Međutim, zar su današnja vremena prijatna? Nije li kulturna Evropa tokom prve polovine XX veka imala dva klanja i divljanja veoma civilizovanih hrišćanskih naroda? S druge strane dovoljno je pogledati Zakonik cara Dušana, pa se začuditi kako je onda bila zaštićena čovekova ličnost i imovina. Kad kažem "onda", mislim na 21. maja 1349.godine, na Spasovdan te godine, kada je proglašen Dušanov Zakonik. Prema tome, u svetu je bilo dobra i zla, bilo je onih koji su bili više nesrećni i onih koji su bili manje nesrećni.

Svetlost blaženstva i spasenja je bila jedini izvor radosti, ali ona je bila i ostala dostupna onima koji veruju. Njihov pak broj nikada nije bio velik. Zato je svakom istinskom hrišćaninu potrebna zajednica sa Gospodom Isusom. Hrišćanstvo bez crkve je ili obična građanska družba ili plemenita učenost ili oboje - ali nije svetlost. Duhovni život bez zajednice dece Božije nije život. On je nalik klijanju u mraku i svitanju bez svetlosti.

U čemu se sastoji svetlost Hristova? Žrtvom na krstu naš Izbavitelj je ljude oslobodio greha i razvejao sile kojima je greh sputavao svakog pojedinca. Greh je tama. On je kao neprozirni zastor na silu postavljen između Boga i čoveka, ali i između čoveka i čoveka. Grešnik ne može da sagleda ni sebe ni Gospoda ni svog bližnjeg. Nije to zato što je Gospod daleko. Ne, Bog je blizu, ali tama greha je tako gusta da čovek ništa ne primećuje. Nastaje ubistvena zatamnjenost. Čovek ne primećuje da je duhovno svezan preko očiju, da ustvari ne može da vidi od tame koja ga okružuje.

Dodajmo tome i postojanje nečastivog i zlih duhova. Sotona nastoji da obmane koga god može. (A on može mnogo, iako ne može sve). Nečisti duhovi dejstvuju u mnogim oblastima nudeći svakojake laži. Njihova namera je da se postave između Boga i čoveka, te da ljudski rod prestane da traži spasenje i Spasitelja.

Na svećnjaku

Hrišćanski život je svetlost na svećnjaku. Spasitelj hoće da ti i ja budemo na čvrstom postolju. To postolje je Hristos. Samo na Njemu može tvoja svetlost da dosegne do drugih ljudi.

Hristos zato postavlja vrlo određen zahtev; ti treba da budeš svetlost i to istaknuta svetlost. Život Spasiteljev i sledbenika mora da bude primer za ugled i podražavanje. Tako će se obratiti neobraćeni, spasti nespaseni.

Ne zanemarujem značaj pravovernog učenja. Ne zatvaram oči pred potrebom za ispravnim ustrojstvom i unutrašnjim poretkom crkvene zajednice. Ipak, lični život pojedinaca koji nastupaju u ime Hristovo i za koje se zna da su hrišćani daleko je značajniji za napredak Božijeg dela i za spasenje duša.

Obično govorimo kako za nas nije važno "šta će reći svet". Tačno je. Svet nikada neće nešto osobito dobro govoriti o nama. Međutim, šta će reći Bog, ako smo pred svetom delovali sablažnjivo ili pretvorno? Sme li naša čestitost da bude ispod one mere koju svet smatra zahtevom čitavog života? Nije li naša obaveza da nam život bude ugledniji od života uglednih ljudi ovog sveta? Spasitelj govori: "Jer vam kažem da ako ne bude pravda vaša veća nego pravda književnika i fariseja, nećete ući u Carstvo Nebesko". (Mt. 5,20)

Život za primer

Evo nekoliko primera.

1. Ljudi oko nas su navikli da sveštenik ima uniformu. Mi znamo da Bog ne gleda na spoljašnost i da je opasno suditi prema onome što se vidi. Gospod gleda na srce. Ipak, mi služimo određenim ljudima sa određenim načinima i ne nalazimo se u nekom svetu stvorenom prema našim zamislima. Red je da pred tim ljudima naš čovek za katedrom i za instrumentom bude pristojno zakopčan, a ako je potrebno, i kravatu da ima (ili kakav drugi "ogrljak", prema redu koji vlada među ljudima). Sećam se jednog mladog kontinentalca koji je preko leta bio na moru. Video je da sav narod ide lako odeven. Pokušao je - onako u kratkim pantalonama - da uđe u crkvu. Vrlo odlučno su ga vratili sa crkvenih vrata. Pokušao je da se objasni sa čovekom koji je stajao kod ulaznih stepenica:

- Ja sam ceo dan pred Bogom ovakav kakakv jesam. Zašto ne mogu da uđem u Njegov dom? - pitao je.

- Šjor - reče mu čovek - ne znam ja kakvi ste Vi prid Bogom, ali ovaki u ovi Dom ne možete.

2. U dobrom delu sveta žene na bogosluženje dolaze pokrivene glave. Smatra se, naime, da žena (osobito udata) koja drži do svog (i muževljevog) dostojanstva ne bi trebalo da se pojavljuje gologlava među narodom. Mi od dostojanstva nećemo praviti ni crkveni propis ni bogoslovsku odredbu. Međutim, valja da pomislimo: koliko će ljudi i žena biti već na prvom koraku odbijeno, jer će nas narod smatrati neozbiljnim ljudima. A neozbiljna crkva nije uopšte crkva. Možda ljudi razmišljaju bez ikakve veze sa duhovnim sadržajem, ali naša misijska svest mora o tome da vodi računa.

3. U ove primere spada i upotreba pisma. Većina onih koji čitaju ćirilicu zna i latinicu.

Ipak, ako im ponudimo duhovno štivo latinicom, oni će se osetiti sputani. Zašto? Tokom vekova to drugo pismo nije bilo znak duhovnog života nego želje za duhovnim porobljavanjem. Mi te vekove ne možemo izbrisati, pogotovu kad delujemo ili pokušavamo da delujemo na nepreporođene ljude. Jednostavno, naša je dužnost da ta činjenica postane sredstvo za širenje evanđelja, a ne postupak za sputavanje naroda.

4. Nekim ljudima i čitavim narodima važni su propisi po kojima se jela dele na čista i nečista, odnosno na hranu koja je dozvoljena za jelo i na hranu koja nije dozvoljena. Nas je naš Gospod naučio drukčije: "Zar ne razumete da što god u čoveka spolja ulazi ne može ga opoganiti, jer mu ne ulazi u srce nego u trbuh i izlazi napolje čisteći sva jela?" (Mk. 7,18-19)

Spasitelj nije rekao da su čista samo neka jela, nego sva. Ipak, mi moramo paziti na jelo i piće i na ponašanje pri jelu i piću. (Recimo, nikada nemojte u gostima počinjati da razgovarate za trpezom dok ne budete jamačno znali da se kod domaćina za jelom ne ćuti. Kod nekih je vrlo nepristojno kad se posle molitve priča za stolom). Ako ne pazimo, naše svetlo će lako zatamniti. Drugim rečima, zbog nepažnje pri jelu naše svedočenje će biti neshvaćeno.

5. U našoj zemlji ima sredina gde se jako pazi na ponašanje muškaraca prema ženama i žena prema muškarcima. Običajna pravila propisuju ko kome pristupa, kako i u kojim prilikama, zatim ko gde sedi, ko s kim sme da bude i gde. Imao sam prilike da u nekim delovima oko Zapadne Morave vidim da, kad se sretnu čovek i žena koji nisu rod (bez obzira što se poznaju po pedeset i više godina), oni jedno drugo ne gledaju u oči nego u desno rame ili u desni kuk. U drugim krajevima srpskog življa se smatra nepristojnim ako nekog ne gledate u oči.

Mi znamo da sve to ne može da spreči nečiste misli i pogana dela. Međutim, ljudi koje tek treba pridobiti za Hrista ne misle tako, U Zapadnoj Nemačkoj, na primer, neki mladi Turci su ušli u zajednice vernih. Zadivilo ih je evanđelje, oduševila ih je međusobna ljubav i hrišćanska radost, ali ih je odbilo to što svako svakog tapše po ramenu, grli i seda ko gde hoće. Stariji Turci takvo ponašanje smatraju kao nedolično. Mlađi nisu nikog osuđivali, ali to je za njih bilo površno. Takvo ponašanje im je razumljivo u parku ili na trgu, ali ne u crkvi. Njihove predstave o produhovljenim hrišćanima uključuju i određeno ponašanje: spremnost da se više daje a manje prima: krajna učtivost prema ženama i devojkama; osmeh (ali nikako glasan smeh) pred muškarcima i u crkvi uopšte; ćutanje u prisustvu starijih; svečano, tiho i uzdržano ophođenje prema Božijim slugama; prigušena muzika i sl.

Mislim da je ovih pet primera dovoljno. Svetlost hrišćanstva je namenjena onima koji su "u kući". (Kod apostola i evanđeliste Luke piše: "onima koji ulaze" Lk 8,16). Reč je o ljudima koji su blizu hrišćana, koji nešto traže i koji treba da vide Hrista i naš hrišćanski život. "Niko ne meće zapaljenu sveću na sakriveno mesto, niti pod sud, nego na svećnjak, da vide svetlost koji ulaze." (Lk. 11,33).

Posebno obeležen život

Razume se po sebi da hrišćanski život mora da bude obeležen ispravnošću i poštenjem (inače nije hrišćanski). Gospod zahteva nešto više: život vernog čoveka i verne žene mora da bude svetiljka, On treba da bude vidljivi novi život. On ne sme da bude svetiljka stavljena pod sud. Isus je ovde mislio na posudu u kojoj se služila zrnasta hrana. Značenje poređenja je ovo: tvoj život je najbolji prikaz hrišćanstva, ali ga tvoja briga za hranu zaklanja od bližnjih. To ne znači da si ti neki žderonja i izjelica. Dovoljno je to što kukaš da je hrana skupa ili da ove godine nije rodilo ili da ne uspevaš da smršaš prema preporuci "Praktične žene" (odn. "Bazara" i sl.). Ko god te čuje pomisliće: "Šta mi tu govori o Bogu kad se ni sam ne uzda u Njegovu svemoć i stvaranje!" Tako si svetiljku ličnog života stavio pod sud, evanđelje gubi, a tvoje svedočenje ne pomaže onima koji pristupaju Hristu.

Naravno, ovo ne znači da u ime svetlosti spasenja hrišćani treba da se reklamiraju kao nekakve sapundžije. Reklamerstvo je bolest samo-hvalisanja. Gospod je odlučno protiv tako nezdravog pristupa delu Božijem. On jasno govori: "Kad, dakle, daješ milostinju, ne trubi pred sobom..." (Mt. 6,2).

Božija deca su vidljivi znak, ugled ovom svetu. Sin Božiji, kći Božija - to nisu titule. To je odgovornost. Pripadnost Hristu obavezuje. Spasitelj zahteva da tvoj život bude svetlost i da ta svetlost bude uočljiva. U takvim okolnostima svaki hrišćanin mora da ispituje i preispituje svoj život. Zapitaj sebe svaki dan: kako živim?

Odgovor zavisi samo od tebe. Bog je sve učinio da bi tvoj život bio svetlost. Neka ta svetlost svetli i neka se umnožava. Amin.