• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Izgleda da su uglavnom žene te, koje čitaju knjige ili pohađaju seminare na temu "Kako ugoditi svom mužu", "Kako biti pokorna", "Kako mu pomoći", i tako dalje. Dok mi muškarci, smo izgleda prilično uspešni u izbegavanju ovakvih "osećajnih stvari". No, na temelju samoposmatranja i posmatranja drugih muževa, mišljenja sam da treba mnogo više od toga od njihovog pukog dovođenja u školu za "uspešne muževe".

Na sreću, postoji i drugi način, koji je nekako suptilniji, ali opet vrlo efektivan. Pastori koji sistematski podučavaju Bibliju znaju da su mnogi principi hrišćanskog načina života vrlo korisni u pomaganju muževima da postanu ljudi s kojima se može skladno živeti.

Biblijski principi vezani za brak i obaveze muža, a ako ih muževi razumeju i primene, mogu dati čudesne rezultate u braku. I zaista, upravo su to osnovni i standardni hrišćanski principi, koji su tako korisni u svim područjima duhovnog rasta, najvažniji su za uspostavljanje i održavanje srećne i produktivne veze među supružnicima.

Mužu se zapoveda da voli svoju ženu. "Muževi! Ljubite svoje žene kao što i Hristos ljubi crkvu..." (Ef. 5:25). Istina je, da starije žene treba da poučavaju mlađe kako da vole svoje muževe (Tit 2:4). No, nigde u Pismu ne postoji ista direktna zapovest ženama da vole svoje muževe. Ono što se najsnažnije ističe u Bibliji jeste da ljubav supruge bude voljan odgovor na ljubav koju je potaknuo muž.

Nedostatak harmonije u domu, za koju muž ima prvu odgovornost, je od tolike važnosti da u Prvoj Petrovoj 3:7 stoji da molitve muškarca neće biti uslišane ako nema te harmonije u domu. Propust muškarca da se prema svojoj ženi ponaša u milosti, i propust da svoju decu nauči da rastu spominjući se Gospoda jednaki su grehu požude. Muž koji prezire i mrzi svoju ženu, te zanemari duhovnu dobrobit svoje porodice živi u grehu, isto kao neki preljubnik ili potvrđeni pijanac.

Poput različitih tipova propadajućih vernika, koji kao takvi predstavljaju kamen spoticanja nečijeg duhovnog napretka, čovek koji insistira na neurednom porodičnom životu takođe je primarni kandidat za ozbiljnu božansku disciplinu.

Sposobnost da se u nečijem karakteru očituje ljubav, deo je ploda Duha Svetoga i plod doslednog i dugotrajnog duhovnog rasta. Dakle, sposobnost muža da voli svoju ženu je proporcionalna njegovom ukupnom duhovnom rastu. Muškarčev duhovni rast se može videti relativno lako i lako je primetljiv njegovoj porodici. Istinski duhovni rast rezultira time da osoba svaki dan postaje sve više nalik Hristu i taj kvalitet je vidljiv kada plod Duha postane sve više i više očit.

"A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, krotost, uzdržanje; na to nema zakona." (Gal. 5:22-23)

Pogledajte ove znakove zrelosti! Poznajete li neke muževe koji pokazuju ove karakterne crte u svojim svakodnevnim životima, sa svojom ženom i decom? Shvatate li da bi muškarac poput ovog bio neodoljiv svojoj ženi i heroj svojoj djeci? Muškarac poput ovog bi imao fantastičnu šansu da svoju nevernu ženu pridobije za Hrista u vrlo kratkom vremenu. Biblijska doktrina čini od nezrelih dečaka snažne muškarce, čak i ako su ti dečaci navršili trideset godina.

To je princip Božjeg autoriteta i lanac ovlašćenja koji kaže da "onaj koji ima vlast inicira (podstiče), a podređeni odgovara (prihvata i sluša)." U Božjem planu, ljudi imaju neviđeni kapacitet da po Milosti Božjoj, kod svojih žena izazovu odgovore koji su tako predivni i prijatni.

Ako je muž svađalica, onda samo najproduhovljenija, ponizna i posvećena žena može ostati s njim. Samo će vrlo zrela žena svojevoljno izdržati dugotrajnu patnju u rukama nezrelog muža. Kroz istoriju postoje brojni slučajevi bogobojaznih žena koje su patile gotovo do tačke smrti pokušavajući pridobiti za Boga svog bezbožnog muža.

Naravno, ženama se zapoveda da budu podložne svojim muževima, ali je onaj muškarac koji mora zahtevati podložnost od svoje žene, kako bi pridobio njezinu saradnju, u potpunosti promašio stvar. Bilo ko, ko je u poziciji da ima autoritet ne bi smeo očekivati od osobe koja mu je podređena da mu se podredi jednostavno samo zato što je to obaveza te osobe - što to neko kaže. Da, obaveza je podređene osobe da bude podložna, ali onaj koji ima autoritet je u velikom problemu ako mora svoj autoritet primenjivati na diktatorski način, kako bi postigao što želi.

Autoritet se ispoljava kroz ljubav, to je kanal kroz koji on treba da teče. I to je ljubav koja ima karakteristike poput one navedene u Prvoj Korinćanima 13. Svakome je moguće uporediti dela bilo koje osobe sa ovim biblijskim standardima te odrediti da li se tu radi o demonstriranju prave ljubavi ili neke druge. Ovo posebno može biti korisno neoženjenima koji pokušavaju videti da li osoba suprotnog pola ima kapacitet za ljubav kakvu je Bog zamislio.

Karakteristike ljubavi (1. Kor. 13)

- Ljubav sporo gubi strpljenje. Ne pokazuje razdraženost, ne odražava ljutnju ili zapaljujući temperament. U potpunosti je prihvatila karakter voljene osobe.

- Ljubav traži način da bude konstruktivna. Ljubav je aktivno kreativna. U mogućnosti je prepoznati potrebe. Otkriva uspešne metode kako da doprinese poboljšanju života druge osobe.

- Ljubav nije sebična. Ljubav ne drži ekskluzivnu kontrolu pri kojoj bi onaj drugi imao malo ili nimalo slobode kako bi se ispunio odvojen od voljene osobe.

- Ljubav ne teži da impresionira. Ljubav ne teži tome da ostavi utisak ili stvori određeni imidž, a za lične potrebe.

- Ljubav ne neguje naduvane ideje o svojoj važnosti. Nije egocentrična. Ima mogućnost da menja i da prihvata promene. Fleksibilna je. Ne dopušta, niti očekuje da se život okreće oko nje.

- Ljubav ima dobre manire. Poštuje druge, što za rezultat ima celi niz na Hrista centriranih standarda. Diskretna je. Zna šta odgovara i kad.

- Ljubav ne iskorištava. Nisu joj primarni lični apetiti ili društveni status, već pokazuje brigu za potrebe onoga koga voli, uključujući porodicu i prijatelje.

- Ljubav nije lako uvredljiva. Nije hipersenzitivna, niti se lako može povrediti. Ne uzima sve lično. Ne uključuje se emocionalno u davanje ličnih mišljenja, na način da odbijanje ideja u stvari znači odbijanje onoga ko ih daje.

- Ljubav nije zlopamtilo. Ne preispituje greške koje su već oproštene. Ne zadržava se na prošlim gresima. Kad god je moguće uništava dokaze grešaka prošlosti.

- Ljubav ne zuri u zlobu drugih ljudi. Ne upoređuje se sa drugima radi samoopravdanja. Ne koristi grehe drugih za opravdavanje lične slabosti.

- Ljubav se raduje sa svim pobožnim ljudima kada istina prevlada. Ljubav boravi u aktivnom zajedništvu posvećenih hrišćana. Ona je zauzeta duhovnim ciljevima.

- Ljubav nema ograničenja u svojoj popustljivosti. Ljubav ima sposobnost da živi sa nedoslednostima drugih. Ima saosećanja za probleme drugih.

- Nema kraja poverenju koje ima Ljubav. Ljubav veruje u voljenu osobu i u njenu vrednost, bez pitanja. Ona nema razloga da sumnja u integritet voljene osobe.

- Pouzdanje ljubavi ne bledi. Ljubav nije hirovita. Ona daje savršeni mir i uverenje da je Bog primarno taj koji pomaže da upoznamo pravog partnera u pravo vreme.

- Ljubav je neograničeno izdržljiva. Ljubav je sposobna da nadživi bilo šta. Uvek je sposobna da izdrži sve prepreke te da voli i onda kad ljubav nije uzvraćena.

Tamo gde nedostaju te osobine između muža i žene, muževa je odgovornost da ih obezbedi (setite se: "Volite svoje žene..."). Ovo je moguće samo kroz hrišćanski rast ka zrelosti i tokom određenog vremenskog perioda, a pod vodstvom Duha Svetoga, kao što stoji u Efescima 4.

Isti modeli diktiraju prirodu ženinog odgovora njenom mužu. No, muškarac koji veruje da će dobiti odgovarajući odgovor, a bez da on bude taj koji će načiniti prvi korak, u najmanju se ruku samo upušta u divlju imaginaciju,

Konačno, muškarac koji ne vidi potrebu za promenom ili koji odbija da se pokori Božjem planu za svoj život i brak, moraće "progutati" istovetne rezultate: "Šta seješ to i žanješ." Dakle, odgovor njegove žene će u velikoj meri biti odgovor na ono šta on pošalje u njenom smeru, u kom slučaju će verovatno dobiti ono što zaslužuje. Naravno, mnogi od nas imaju žene koje su same okrenute ka milosti, tako da često neće funkcionisati na principu "zub za zub" i trebalo bi da smo zahvalni Bogu za taj nezasluženi blagoslov.