• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Zasigurno, da je mnogima od nas poznata ta činjenica da se Isus rodio u judejskome gradiću Vitlejemu. Lukino nas evanđelje odvodi u to malo naselje, kazujući nam da su Josip i Marija - zbog obaveznog popisa stanovništva - pošli iz galilejskog grada Nazareta u mesto njihova porekla. Starozavetno proroštvo - izrečeno na usta proroka Miheja, više od sedam vekova pre dolaska Josipa i Marije u Vitlejem, predskazalo je velik događaj: "A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među hiljadama Judinim, iz tebe će mi izaći koji će biti Gospodar u Izrailju, kome su izlasci od početka, od večnih vremena." (Mih. 5:2 RDK)

Kako su se dvoje putnika približavali mestu, Mihejevo se proroštvo bližilo ostvarenju. Takođe, i ispunjenje onoga što je anđeo Gavrilo navestio Mariji u Nazaretu: "I evo zatrudnećeš, i rodićeš Sina" - zapisuje evanđelista Luka reči anđela - "i nadeni Mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Najvišega..." (Lk. 1:31-32 RDK)

Vođeni okolnostima Božje providnosti, Marija i Josip su stigli na odredište - u Vitlejem. Ne našavši primereniji smeštaj, sklonili su se u štalicu ili možda pećinu, koja je služila kao štalica. U Lukinom je evanđelju Isusovo rođenje opisano na vrlo jednostavan način, tek sa nekoliko reči: "I rodi Sina svog prvenca, i povi Ga, i metnu Ga u jasle..." (Lk. 2:7 RDK) Tako se na planeti Zemlji, u vrlo skromnim uslovima, rodio Isus, "Sin Najvišega", kako ga je nazvao anđeo Gavrilo, i onaj koji je - prema Mihejevom proroštvu - "od večnih vremena".

No, u ovo božićno vreme, zasigurno su i tvoje misli sa detetom Isusom. Verujem da su ti pred očima slike one štalice, sa detetom u jaslicama. Vidiš u mislima i brižnu Mariju, pokraj nje Josipa, a skoro da čuješ anđele koji najavljuju pastirima Hristovo rođenje. No, znaš li da to nije jedino mesto na kojem se Isus rodio? Ja sam uveren da postoji još jedno, vrlo zanimljivo mesto - koje, takođe, možemo smatrati mestom Isusova rođenja. Na takvu me pomisao naveo Charles Spurgeon, poznati propovednik iz 19. veka. Naišao sam na njegovu misao, koja otprilike ovako glasi: "I na nebu se slavi Božić. Tamo na nebu, na svečanom božićnom bogosluženju, Hrist se također slavi i uzvisuje - ali ne zato što se rodio u jaslicama, u štalici, već zbog toga što je rođen u - nečijem slomljenom srcu." Ne čini li se i tebi da bi to mogla biti istina? Ako se neko pita zašto u slomljenom srcu, odgovor je jednostavan: Slomljeno srce u sebi nema prepreka da prepozna i prihvati Gospoda.

O, da, rođenje Hristovo u slomljenom srcu je možda onaj pravi Božić, koji treba slaviti i objavljivati. Pozivam te - prijatelju - da u svoje ruke uzmeš Bibliju. Želim te odvesti malo dalje, tamo gde je na delu odrasli Isus. Da, kad jedno slomljeno srce prigrli Isusa, Sina Božjeg, koji je hodao zemaljskom stazom - to mi se čini da je onaj pravi smisao Božića, barem prema onoj gore navedenoj misli poznatog propovednika. Otvori sedmo poglavlje Lukinog evanđelja. U poslednjem odlomku poglavlja govori se o jednom običnom danu - koji je za nekog Simona (Lk. 7:36-50) bio uznemirujući i tužan dan, a za jednu ženu postao "pravi Božić".

Neka žena je slomljenog srca, tražila Isusa. Živela je do tada životom bludnice, prezrena i odbačena, za mnoge - nije bila vredna pažnje. Tekst nam ne govori gde je upoznala Isusa, kako je čula za njega. Ali to što je Isus postojao, što je ona u njemu prepoznala Boga koji ljubi i prašta, potreslo je celo njezino biće. Greh s kojim se borila i blizina Božje praštajuće ljubavi, nagnali su je da potraži novi život. Ušla je u kuću čoveka koji se zvao Simon, jer je saznala da je Isus kod njega na obedu. Prišla je Isusu i - izrazila mu dirljivu dobrodošlicu u njezino slomljeno srce. I to tako što je, držeći posudu skupocene pomasti, stala pokraj Isusovih nogu "te plačući" - naglašava to i Evanđelje - počela mu "prati noge Njegove suzama, i kosom od svoje glave otiraše, i celivaše noge Njegove, i mazaše mirom." (Lk 7:38 RDK)

Čak i sam dolazak u Simonovu kuću bilo je hrabro delo. Žene su - u podneblju u kojem je živela - bile u podređenom položaju. A k tome, Simon je pripadao farizejskoj stranci, čiji su pripadnici naglašavali vanjsku pobožnost i prezir prema onima, koji se ne pridržavaju krutih propisa i verskih obreda. Evanđelje navodi Simonovu reakciju na dolazak ove žene: "Da je on prorok" - pomislio je Simon o Isusu - "znao bi ko i kakva ga se žena dotiče: jer je grešnica." (Lk. 7:39 RDK)

Isusov odnos prema ovoj ženi, bio je zapanjujući za domaćina. Simon je u svoju kuću pozvao Isusa, jer su ga i farizeji donekle priznavali za uticajnog učitelja i proroka, a ovaj se sasvim nedolično poneo prema grešnoj ženi, dopuštajući da ga ona dotiče i iskazuje mu naklonost. Zamisli kako se tek Simon osećao, kad mu je Isus - poznavajući njegove misli - rekao sledeće reči: "Vidiš li ovu ženu?" - upitao je Isus Simona - "Ja uđoh u tvoju kuću, ni vode mi na noge nisi dao; a ona suzama obli mi noge, i kosom od glave svoje otre. Celiva mi nisi dao; a ona otkako uđoh ne presta celivati mi nogu. Uljem nisi pomazao glave moje; a ona mirom pomaza mi noge. Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav." (Lk. 44-47 RDK)

Bilo je to kao da Isus kaže: "Simone, ti si me pozvao u svoj dom, da bi dobio na ugledu. Tvoj ponos, kruti i bezosećajan stav prema ljudima, preče te da me primiš u srce. Gledaš u meni uticajnu osobu, zbog koje ti može porasti ugled, a ne vidiš u meni Boga, koji se želi roditi u tvome srcu. A ova žena, došla je po nadu u novi život. Istina je da je njezino srce pod teretom greha, ali je lišeno ponosa, bezosećajnosti i želje za vlastitom slavom. Takvo me slomljeno srce vidi i prihvata. Ti si me pozvao u svoj dom, a ona u svoje srce." Evanđelje navodi da je Isus otpustio ženu rečima: "Opraštaju ti se gresi." (Lk. 7:48 RDK) i "Vera tvoja pomože ti; idi s mirom." (Lk 7:50 RDK) Mogli bismo reći da se Bog rodio u srcu ove žene. I tamo na nebu - prema onoj divnoj misli Charlesa Spurgeona - održana je svečana božićna misa, jer je Hrist bio rođen u nečijem slomljenom srcu.

Zar ne vidiš da je za Božić ključan stav čovekovog srca? Dok pratiš Isusov zemaljski hod, zapisan u evanđeljima, vidiš li u njemu Boga, koji ljubi i prašta? Pozivaš li ga u svoj dom ili - u svoje srce? Čuješ li da i on tvome slomljenom srcu kaže: "Hajde u miru". Ako je tako, onda se u ovom trenutku i tamo na nebu slavi Božić. Ali, ne zaboravi, tamo na nebu, na svečanoj božićnoj misi, razlog slavlja je Isusovo rođenje - u tvojem slomljenom srcu.

Želim te blagosloviti molitvom: "Oče nebeski, u imenu Isusa Hrista, tvoga Sina, blagosiljam onoga koji ovo čita, tvojom dobrotom, radošću i mirom. Molim te, da obrišeš svaku suzu s njegovih očiju tako da ga toplina Božića ispuni nadom i večnim svetlom. Neka doživi radost neba - gde se slavi rođenje tvoga Sina u njegovom srcu. Amin."


Vlado Pšenko
vladimir.psenko@zg.t-com.hr
www.krscanski-radio.hr