Naslovna » Magazin » Arhiva » #67 » ....

Očevo vođstvo

Derek Prince
- Otac bira put kojim će njegova porodica ići.

U službi koju je dao očevima, Bog je spojio najveće privilegije i odgovornosti koje vođstvo nosi sa sobom. Ova tema se proteže kroz Pismo od početka do kraja. U periodu velikog zla, neposredno pre potopa, bio je jedan čovek koji je našao milost u Božijim očima - Noe. Bog je rekao Noi: "Uđi u kovčeg ti i sav dom tvoj; jer te nađoh pravedna pred sobom ovog veka." (1. Moj. 7:1). Zbog Noine pravednosti njegov dom je bio spasen. Zato što je zauzeo mesto koje mu pripada pred Bogom, kao glava porodice, Noe je imao privilegiju da povede celu svoju porodicu sa sobom na brod.


Preuzimanje vođstva u domu

Kasnije - posle potopa - Bog je počeo da traži čoveka koji će postati vođa izabranog naroda, određenog da donese jedinstvene blagoslove celom čovečanstvu. Konačno je Bog našao čoveka kog je tražio - taj čovek bio je Avram. Prva Mojsijeva 18:19 otkriva zbog koje je osobine Bog izabrao baš Avrama: "Jer znam da će zapovediti sinovima svojim i domu svom nakon sebe da se drže puteva Gospodnjih i da čine što je pravo i dobro, da bi Gospod navršio na Avramu šta mu je obećao." (RDK)

Bog je izabrao Avrama iz jednog jedinog razloga: On je znao da može da računa na njega da će vaspitati i poučiti svoju decu i porodicu na Božiji način. Kako veliku važnost Bog pridaje ovom aspektu ljudskog karaktera! Bog je očekivao od Avrama da "zapoveda" svojoj deci i porodici. Nekim ljudima reč zapovedati zvuči nedemokratski. No, to je ključna reč u ovom stihu. Ponekad čovek ima istovremeno i pravo i obavezu da zapoveda. Kada on stoji kao Božiji predstavnik i upravitelj u svojoj kući, on ne sme biti nesiguran i sklon kompromisu. On mora odlučno reći svojoj ženi i deci: "Zahtevam od tebe da uradiš to i to."

Neki muškarci mogu pitati: "Šta će moja žena i deca na to reći? Oni nisu navikli da im se obraćam na taj način."

Mogu li da ti kažem kako će odreagovati? Trebaće im nekoliko minuta da se oporave od šoka, ali na kraju će reći: "Napokon imamo muškarca u kući!" I žena i deca znaju u srcu ko je vođa, i oni će biti poslušni ocu koji je zauzeo mesto koje mu pripada. Mnoge žene su preuzele vođstvo u domu kako bi ispunile obavezu koju njihovi muževi nisu, i rado bi tu obavezu da prepuste muškarcu kada bi je on prihvatio.


Lotov neuspeh

Videli smo da je Avramov karakter i način na koji je upravljao svojim domom razlog zbog kog je Bog izabrao baš njega. Međutim, Avramov nećak, Lot je njegova sušta suprotnost. Lot je krenuo sa Avramom. On je video Božije blagoslove i čuo Božija obećanja. I pored toga on je doneo lošu i glupu odluku. Odlučio je da vodi svoju porodicu u grad greha - Sodomu (1. Moj. 13:10-13).

Ovaj odlomak o Lotu duboko me dirne svaki put kad razmišljam o njemu. On je odveo svoju porodicu u Sodomu, ali nikada nije uspeo da je i izvede odatle! Kada je Božija osuda pala na grad, Lot je izgubio celu svoju porodicu u Sodomi, osim dve ćerke (1. Moj. 19:15-26).

Očevi, dozvolite mi da kažem ovo jasno: ako znate put Gospodnji, nemojte ići putem kojim je išao Lot. Možda vodite svoju porodicu u Sodomu - u svet sa svojim grešnim zadovoljstvima i požudama. Ovaj svet može biti centar vašeg porodičnog života. Možda će doći dan kada ćete se umoriti od tog sveta i vratiti se Bogu. Međutim, upamtite ovo: možda vaša porodica neće više želeti da vas sledi!? Vi koji ste ih odveli u Sodomu možda nećete moći da je izvedete odatle!


Izbor Isusa Navina

Hajde da pogledamo još jednog vođu Božijeg naroda - Isusa Navina (Jošuu). Pred sam kraj života, dovevši izraelski narod, u Obećanu zemlju, Isus Navin je pred njih stavio izbor: "izaberite sebi danas kome ćete služiti" - ili paganskim bogovima Egipta i Hanaana, ili samom Bogu, vašem Spasitelju. Isus Navin je dodao: "A ja i dom moj služićemo Gospodu " (Is.N. 24:15 RDK).

Godinama sam se divio ovim Navinovim rečima. Očigledno je da je on za sebe mogao da donese odluku da će služiti Gospodu. Ali kako je mogao biti tako siguran da će i njegova porodica služiti Bogu? Jednog dana sam shvatio zašto je Isus Navin bio tako siguran. On je uzeo Bogom danu ulogu sveštenika, proroka i kralja u svom domu. Zbog toga je on znao da može računati na Božiju vernost, da će ga blagosloviti u toj situaciji tako što će odgovoriti na njegovo svešteničko zalaganje za svoju porodicu, potvrđujući njegovu proročku izjavu datu u njegovo ime, kao i podržavajući njegov kraljevski autoritet nad njima. Njegova sigurnost nije bila zasnovana na onome što je Isus Navin mislio o sebi, već na tome da je Bog veran službi koju mu je dao.


Očeva vera

Hajde da pogledamo jedan od najčešće citiranih pasusa u Novom zavetu - Dela 16:30-31 (RDK). Filipinski tamničar, duboko uveren, pita Pavla i Silu: "Gospodo! Šta mi treba činiti da se spasem?" Njihov odgovor je bio: "Veruj Gospoda Isusa Hrista i spašćeš se ti i sav dom tvoj."

Jednog dana kada sam citirao ovo obećanje jednoj gospođi koja je bila zabrinuta za spasenje svoje porodice, Duh Sveti mi je nežno, ali odlučno rekao: "Ti pogrešno tumačiš to obećanje. Ono nije upućeno ženi, već muškarcu. Kao suprug i otac, filipinski tamničar je imao Bogom dano pravo da zahteva spasenje cele svoje porodice." Bog je dao svakom ocu, na osnovu njegovog položaja, i pravo i odgovornost da veruje u spasenje njegove porodice.

Da li ovo znači da drugi članovi porodice mogu biti spašeni jedino na osnovu očeve vere, bez mogućnosti da sami veruju u sopstveno spasenje? Ne, to ne znači to. To znači da kroz veru i službu oca u Bogom danoj službi svaki član njegove porodice će poverovati u Hrista i tako će biti spašen.

Ovim ne želim da kažem da porodica ne može biti spašena kroz veru obraćene majke ili nekog drugog člana. Rava bludnica iz Jerihona, je primer žene čija je vera i hrabrost donela spasenje celoj njenoj porodici. Usred totalnog uništenja grada u kom je živela: "I otišavši oni momci što uhodiše zemlju, izvedoše Ravu i oca joj i mater joj i braću joj i šta god beše njeno, i sav rod njen izvedoše, i ostaviše ih iza logora Izrailjevog." (Is.N. 6:23 RDK) Ovo spasenje, je bio plod Ravine vere.

Ipak, otac ima drugačiji odnos prema svojoj porodici od bilo kog drugog člana. Ako on preuzme Bogom danu ulogu kao glava porodice, sa Bogom danim pravom može da zahteva spasenje njegove porodice. Ovo pravo nije zasnovano samo na očevoj ličnoj veri, već na službi koju vodi. Bog ima obavezu prema toj službi a ne samo prema čoveku.


Rezultati nemarnosti očeva

Božija Reč nudi mnogo upozorenja koja se odnose na posledice koje će uslediti kada roditelji - pogotovo očevi - ne uspeju da ispune Bogom dane dužnosti u domu. U Petoj Mojsijevoj 28:15-68, pronalazimo dug spisak prokletstava, koja će doći na Izrael ako bude neposlušan Božijem zakonu. Dok sam čitao ovu listu jednog dana, zaustavio sam se kod 41 stiha: "Rodićeš sinove i kćeri, ali neće biti tvoji; jer će otići u ropstvo." (RDK) (Ovo se prvenstveno odnosi na očeve, od kada reč "rađanje" opisuje očev udeo u rađanju.)

Jednostavna misao mi je pala na pamet da nam je Bog dao decu da bi "uživali" u njima. Njihova uloga je da zauvek budu izvor radosti svojim roditeljima. Koliko roditelja danas zapravo uživa u svojoj deci? Sećam se da sam jednom slušao baptističkog propovednika dok se molio: "Gospode, pomozi nam da se uvek setimo da su naša deca blagoslov, a ne teret." Nekako sam stekao utisak da on nije ni očekivao da će mu Bog odgovoriti na ovu molitvu i da će se u njegovom životu bilo šta promeniti.

Kao roditelji, možemo biti sigurni u jednu stvar: Naša deca će osetiti šta stvarno mislimo o njima - bez obzira da li mi mislimo da su nam oni teret ili blagoslov. I oni će reagovati u skladu sa tim.

Ako ne uspemo da disciplinujemo decu u ljubavi i ne stvorimo odnos koji pokazuje da uživamo u njima, šta će biti alternativa? Peta Mojsijeva 28:41 nam jasno govori - "oni će otići u ropstvo." Zar se ovo danas ne dešava milionima dece širom sveta? Ona su robovi droge, prostitucije, okultizama i bezbrojnih drugih sotonskih zamki. Ovu decu kao da neka sila drži zarobljenu. Za to su odgovorni očevi koji nisu izgradili odnos sa svojom decom i nisu ih naučili Božijem zakonu.


Komunicirati Božiji zakon

U Malahiji 2:7 sveštenik je opisan kao čuvar i interpretator Božijeg zakona: "Jer usne sveštenikove treba da čuvaju znanje i zakon da se traži iz njegovih usta, jer je anđeo Gospoda nad vojskama." (RDK) (Ovde se "znanje" odnosi na znanje Božijeg zakona.) Kao sveštenik u svom domu, svaki otac ima ovu odgovornost - da čuva i interpretira Božiji zakon svojoj porodici.

Šta ako očevi/sveštenici ne ispune ovu obavezu? U Osiji 4:6 Bog je ukratko izložio posledice koje će proisteći iz takvog ponašanja: "Izgibe moj narod, jer je bez znanja; kad si ti odbacio znanje, i ja ću tebe odbaciti da mi ne vršiš službe svešteničke; kad si zaboravio Boga svog, i ja ću zaboraviti sinove tvoje." (RDK)

Kako strašno zvuči kada sam Bog kaže da će "zaboraviti" našu decu! Kada otac odbaci poznavanje Božijeg zakona, on više ne može da sprovodi u delo ulogu sveštenika u ime svoje porodice. Kao rezultat toga, deca gube zaštitu očevog autoriteta i postaju plen sotonskih zamki i prevara. Zašto je danas zemlja puna dece koju je Bog zaboravio - dece koja ne poznaju Božija obećanja i odredbe? Zato što su njihovi očevi zaboravili Božiji zakon.


Obećanje

Poslednja reč koja je zapisana u Starom zavetu, u Malahiji 4:5-6 je prokletstvo - ali ona istovremeno znači i obećanje: "Evo, ja ću vam poslati Iliju proroka pre nego dođe veliki i strašni dan Gospodnji. I on će obratiti srce otaca k sinovima, i srce sinova k ocima njihovim, da ne dođem i zatrem zemlju." (RDK)

Prorokovim otkrivenjem, Biblija ovde ukazuje na najveći društveni problem vremena koji prethodi sudnjem danu: rastavljene, svađom razorene domove u kojima su roditelji i deca otuđeni jedni od drugih. Kako je precizna Božija reč! Upravo ovo se danas dešava. Sve dok se to ne promeni, postoji samo jedan ishod - prokletstvo nad celom zemljom.

Kako bilo, Bog je obećao da će poslati proroka koji će: "obratiti srce otaca k sinovima, i srce sinova k ocima njihovim." Hvala Bogu, situacija nije beznadežna! Izmirenje i obnova naših domova je još uvek moguća. Ovo je poruka Božijeg duha nama danas.

No, moramo se pridržavati reda koji je Božija reč utvrdila. Prvo, očevi se moraju okrenuti ka svojoj deci. Izmirenje u svakom domu mora inicirati otac. Ako će se očevi pokajati i poniziti pred decom, onda će se dečija srca takođe okrenuti ka očevima. Ali očevi moraju da naprave prvi korak.

Očevi, izazivam vas da budete muškarci! Podignite se i zauzmite svoja mesta, ispred Boga, kao glava svoje kuće! Ako ste bili otpadnici, pokajte se i zamolite svoju ženu i decu da vam oproste. Izmirite se sa njima. Zatim povedite svoju porodicu ka punini koju Bog ima za njih.

Sa engleskog prevela: Branislava Davidović.
"Ako dnevno provedete nekoliko sati u molitvi, videćete velike stvari."
- John Nelson

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1222
Ukupno: 2556165
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/067/04.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.