• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Pristupamo Reči Božijoj. Otvaramo Sveto pismo. Nađimo Sveto pismo Novog zaveta. Pogledajmo gde su Evanđelja i Dela apostolska. Zaustavimo se kod poslanica apostola Pavla. Otvorimo Poslanicu Filipljanima. Okrenimo stranicu na kojoj je drugo poglavlje. Čitajmo retke obeležene brojevima od 5 do 11.

"Zato neka je u vama ista misao koja je u Hristu Isusu, koji budući u obličju Božijem, nije smatrao za otimanje to što je jednak s Bogom, nego je sebe ponizio uzevši obličje sluge, i postao istovetan ljudima, i izgledom se nađe kao čovek; unizio je sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu, zato i njega Bog visoko uzdiže i darova mu ime koje je iznad svakog imena. Da se u ime Isusovo pokloni svako koleno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom; i da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca." (Fil. 2:5-11)

* * *

Dakle, mi pristupamo slavnom i velikom Gospodu Isusu Hristu. On je upravio naše misli i privija nas k sebi. Njegov dar je spasenje. Od Njega sve spasonosno dolazi. Zato veličamo Njega i nikog drugog. Ne pitamo se: "Može li ko biti veći od Gospoda?", nego govorimo: "Ti si najveći i najuzvišeniji. Tebi jedinome dugujemo poštovanje i proslavljenje!" Njega slavimo, jer samo Njemu priliči da bude slavan. Nema ljudi zaslužnih i čuvenih čija bi slava zasenila slavu Božju. Gospod je slavan po sebi i u sebi. Njemu nije potrebno da Ga neko proslavlja. Njemu nije potrebno da Ga išta proslavlja. Ljudima je potrebno da slave svoga Boga .Tvorevini je potrebno da slavi Tvorca. Sve što je stvoreno, stvoreno je s neodoljivom potrebom da slavi Stvoritelja. Sve što je spaseno oseća beskrajnu zahvalnost prema Spasitelju.

* * *

Pristupamo Spasitelju koji je jednak s Bogom. U čemu je ta jednakost? Ne znamo. Ko je On? Znamo samo ono što nam je On otkrio. U to verujemo i to nam je donelo iskupljenje, opravdanje i spasenje. Bili smo robovi najokrutnijem i najpodlijem gospodaru. On nas je otkupio. Čime? Najskupljom cenom: životom Sina Božijeg. Ni sa kakvom pravdom se nismo mogli da pojavimo pred Svevišnjim. On nas je ipak opravdao. Čime? Verom u Hristovu pravednost.

Ti si se davio u grehu. Ja sam se davio u grehu. Moji prijatelji su se davili u grehu. Tvoji prijatelji su se davili u grehu. Šta više, i neprijatelji naši bili su s nama na istoj strani, u istoj opasnosti. Ko nas je spasao? Hristos. Zašto nas je spasao? Zato što je nedokučivi Bog?

* * *

Pristupamo Gospodu Isusu, Bogu koji je unizio sebe. Nije unizio nas koji smo zaslužili svako ponižavanje. Ostavio nam je pravo da poštujemo sami sebe, iako nikakvo poštovanje nismo zaslužili. Nije ni pitao šta zaslužujemo, šta ne zaslužujemo. On, Gospod Isus, je postao naš sluga. Stavio se na raspolaganje svim ćudima ljudskim. Sebe je potčinio našem spasu. Ušao u jedan svet koji je bio i ostao izrazito gord. Opkolili su Ga ljudi, spremni da Mu laskaju i opremljeni i mržnjom i oružjem da Ga muče i ubiju. Bog je sebe dobrovoljno stavio pred ljudsku zlobu. On se suočio s najtamnijim i najsvirepijim porivima ljudske duše. Zbog koga? Zbog mene, zbog tebe, zbog nas, zbog ljudskog roda i zla u njemu.

* * *

Pristupamo Sinu Božijem koji je postao sluga. Njegovo služenje je počelo onog prevečnog trenutka kad trenutaka nije bilo, kad vreme nije postojalo, kad se nije pominjao ni gde ni kada. Njegovo služenje je ušlo u vreme i prostor pre nego što se greh umešao u Božiju tvorevinu. On je od prapočetka znao čemu će služiti, šta će činiti i kome će sluga biti. Verujući u takvog slugu, čovek se mora zapitati: "Kome ja služim?" Čovek misli kako je slobodan i kako sam vodi svoj posao. Opsednut je rečima kao što su: samostalan biznis, privatizacija, nezavisno poslovanje i slično. Kad pristupimo Bogu koji je postao sluga, uviđamo kako su mnoge tako zvučne i tako rado upotrebljive reči obično gubljenje smisla. Dopuštamo da nam život bude pogrešno ili nikamo usmeren umesto da se pridružimo Hristu i postanemo saradnici Gospodnji. On služi našoj izgubljenosti. Priključimo se traženju života za druge i ispunićemo sopstveno naznačenje.

* * *

Pristupamo Hristu, čoveku na krstu. On strada. On umire. Njega probadaju kako bi se uverili da je zaista mrtav. Najjača vojska onog vremena se obrušila na slabog i izmučenog Svedržitelja. Umro je Gospodar života i smrti. Međutim, Njegova smrt je donela više života nego što ih je mogla doneti sva Rimska Imperija. Sva carstva ovoga sveta donosila su smrt i umnožavala grobove. Evo Onoga koji će jednog časa otvoriti grobove i grobova više neće biti.

* * *

Pristupamo praznom grobu i vaskrslom Hristu. Žene dođoše da mu počast pokojničku učine. Nisu našle Živoga među mrtvima. Nemoćne su bile sveze smrtne. Nemoćna je bila straža rimska. Pečat rimski, vojska najmoćnija, kamen teški - ništa nije zadržalo silu vaskrsenja. Začuđene žene saslušaše anđeoske reči. Što su čule to su i kazale. Ko je mogao da razume ovakvo iznenađenje. Smrt na krstu niko nije preživeo, telo niko nije mogao ni pomeriti, ni sakriti, ni uzeti. Tela nema, a živi Bog se javlja.

Proroci su pomrli. Vojskovođe i vladari svoje grobove nisu napustili ukoliko su u njih položeni. Bogataši se nisu mogli od smrti iskupiti. Siromasi nisu mogli isprositi da ne umru. Gospod Isus bi podignut i susrete one koji Ga ljube, a ostade pretnja onima koji Ga raspeše. Priče izmisliše, novce potrošiše, a On ipak živi. Mi pristupamo Njemu, On pristupa nama. Njega podiže Bog.

* * *

Pristupamo Hristu vaznetome. Protiv svih zakona prirode, protiv naših navika i saznanja, On lebdi i odlazi na nebo. Začuđeni, zadivljeni, Njegovi sledbenici ostaju na Zemlji. Odlazi samo On. Vratiće se On. Vratiće se kao Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima, kao konačni i jedini pravedni sudija, nepristrasni Donosilac pravde. Pravdu je postavio, pravednost usadio, od suda nas oslobodio i život večni obezbedio. To ne smemo prevideti. To ne smemo odbiti. Uključimo se u život s prisutnim Bogom, pobednikom proslavljenim. Znamo u kog smo se pouzdali i nećemo od Njega odstupiti. Neka svet traži svoje zakonodavce i sudije, mi živimo u ozračju Božije blagodati.

* * *

Pristupamo Gospodu na prestolu. Njegovo je ime iznad svih imena. Njegovo je carstvo nad svim carstvima. Njegovu vlast ne ograničava ni prostor ni vreme. Svi će Mu se pokloniti, svi Ga slaviti. Pred Njim će svemir uzdrhtati i sve tvorevine ničice pasti. On je Gospod. Njegovo vladalačko postojanje nije uspela da ospori ni sama smrt. Svi su bogovi ništavni. Oni postoje u mašti ljudskoj, a mašta je ljudska nepouzdana i bez veze sa stvarnošću. Sve konačno u Njemu prestaje. Sve beskonačno zahvaljujući Njemu postaje. Ako živimo zbog Njega živimo i s Njim. Ako umiremo, zbog Njega umiremo i za Njega umiremo. Ako smo obespravljeni, zbog Njega smo obespravljeni i s Njim ćemo prava izboriti. Njegovom moći mi silu imamo. Njegovim Duhom mi život dobijamo. Njegovom svetlošću bivamo prosvetljeni. Njegovom rukom smo pred Njegov presto izvedeni. On razgoni tamu i ona se pred Njim odražati ne može.

* * *

Pristupamo Bogu koji nam je usadio veru i poklonjenje. Ugađamo Mu verom kojom nas je On obdario. Nadamo se nadom koju je On postavio i utemeljio. Ljubimo Ga što neposrednije. Ne možemo Mu uzvratiti u onoj meri u kojoj je On nama dao. Nismo u stanju da Ga ljubimo onako kako je On nas ljubio. Veličanstveni Gospod nas ljubi neizmerno i neizrecivo. Zahvalni smo Mu i divimo se Njegovom čudesnom imenu. Klanjamo se sa onim nebrojenim mnoštvima iskrenih poklonika od Adama i Eve do današnjeg dana, od današnjeg dana do suda večnoga, od suda večnoga do same večnosti.

* * *

Pristupamo Bogu prečistome, Gospodu najčistijem. Aliluja! Pristupamo našem Sudiji, konačnome, svemirskome i preblagome. Aliluja! Pristupamo jedinome Istinitome. Aliluja! Pristupamo vaskrslome Vaskrsitelju. Aliluja! Pristupamo Bogu suštome i živome. Aliluja! Pristupamo Studencu žive vode. Aliluja! Pristupamo Onom koji jeste. Aliluja!

Neka je slava jedinom Bogu: Ocu i Sinu i Svetom Duhu! Amin.