Naslovna » Magazin » Arhiva » #65 » ....

Gostoprimstvo

E. Šefer
- Dobrovoljno gostoprimstvo ili rukovođeno?

Šta prvo da učinim? Da se popnem uz stepenice do svoje radne sobe i napišem ovaj članak, koji već dugo čeka svoj red ili da se spustim do bašte i poberem mladu zelenu salatu pre nego što propadne? Oklevala sam, jer sam želela da se odjednom nađem na oba ova mesta. Upravo u tom momentu čulo se zvono s ulaznih vrata, i tada sam se odlučila za treću mogućnost, uputila sam se ka njima. "Izvinite što vas uznemiravam, ali radi se o hitnom slučaju i želim da s vama porazgovaram. Možemo li to sada učiniti? Moj suprug razgovarao je s jednim čovekom, u dnevnoj sobi a ja sam povela majku i kćerku do trpezarije da čujem o čemu je reč.

Dok plačemo s onima koji sami moraju da plaču moramo biti strpljivi. Dva časa nakon ovoga, kada je moj suprug došao do nas da nas vidi, pogledala sam zidni časovnik i shvatila da je vreme za obrok. Iskrala sam se iz trpezarije i uputila u kuhinju gde sam počela s pripremanjem obroka. Pripremala sam mlečni napitak s jajima, a uz to sam ispržila i nešto mesa i pileću džigericu sa proprženim domaćim crnim hlebom, sirom, komadićima slanine i kriškama paradajza. Ovaj hranjivi obrok ubrzo je bio gotov i u činijama sam ga iznela svakome od nas, bez potrebe da na bilo koji način prekidam razgovor. Ne samo da je u tom trenutku hrana bila neophodna radi obnavljanja snage svakome od nas, već je kasnije ostalo nešto i od prijatnosti uživanja u lepoti jednostavnog obroka, u mislima onoga koji je u tom trenutku bio obuzet nedavnim depresijama i čije su se oči zamaglile od suza.

Koji su to dakle sastojci gostoljubivosti? Kako da naučimo da volimo, da uvek budemo spremni da pravimo društvo onome kome je to neophodno, i kako da uspemo da od toga napravimo svakodnevicu svoga života? Kako da osvojimo one oblasti gde postajemo "ne samo slušaoci već i izvršitelji?"

U Poslanici Rimljanima nam se na poseban način prikazuje na koji način to postaje život jednog hrišćanina. Treba deliti stvari sa svima, bez obzira o kakvoj se potrebi radi: "Gostoprimstvo upražnjavajte... Radujte se s onima koji se raduju i plačite s onima koji plaču." (Rim. 12:13-15 EČ). Gostoljubivost nije samo priređivanje zabave. Ponekad i na zabavi mora da bude malo plakanja.

Ali gostoljubivost nije ni samo plakanje sa određenom osobom kojoj je to neophodno i zaboravljanje na fizički momenat. Jakovljeva Poslanica u 2:25-26 je kao kocka leda na našem ugrejanom čelu ukoliko samo pokušamo zapostaviti pomoć i vreme koje bismo utrošili pomažući nekome kome to zaista treba: "Ako su brat ili sestra neodeveni i oskudevaju u svakodnevnoj hrani, pa im neko od vas kaže: idite s mirom, utopljavajte se i nasitite se, a ne date mu što je telu potrebno, kakva korist?" (EČ)

Postoje i trenutci kada treba kupiti ili načiniti komad odeće za nekoga, ili mu dati nešto što je naše, i vremena kada bi trebalo da nekome obezbedimo hranu za dan, sedmicu, pa čak i mesec dana, nekome koje ostao bez nje, i sve to da učinimo pre nego što počnemo sa duhovnim stvarima. Čaša osvežavajućeg soka od narandže, šolja toplog čaja i pokrivač, ponekad su mnogo potrebniji pre nego što počnemo sa duhovnim sredstvima i pomaganjima, i sa molitvama koje bi trebalo da uteše ili izleče bol duše.

Poslanica Galatima u 6:2 nas upozorava da treba nositi bremena jedan drugoga. Dok u Trećoj Jovanovoj, apostol Jovan daje pohvalu i nalaže Gaju: "Dragi moj, verno postupaš u onom što činiš braći, i to stranoj, koji su pred Crkvom posvedočili tvoju ljubav; dobro ćeš učiniti ako ih opremiš za put - kako je to dostojno pred Bogom." (3. Jn. 1:5-6 EČ). Praktično, čin nošenja bremena drugih uključuje i gostoljubivost, koja se može izraziti i kao iskazivanje ljubavi. "Voli nekog drugog" nije naređenje za posredovanje toplih osećanja. Kao što vera mora da pokazuje napredovanje u delima koja se zasnivaju na veri, tako i ljubav valja da se prepozna u svim delima zasnovanim na njoj.

U Prvoj Poslanici Timoteju, vidimo tragove dobročinstva crkvenih vođa: "A nadglednik treba da bude bez zamerke, jedne žene muž, umeren, razborit, sređen, gostoljubiv, sposoban da pouči." (1. Tim. 3:2 SSP) U Poslanici Titu 1:7-9 ističe se šta čini hrišćanski život, posebno što čini život jednog hrišćanskog vođe: "Jer, nadglednik, kao upravitelj Božijeg doma, treba da bude besprekoran - ne samoživ, ne naprasit, ne pijanica, ne nasilnik, ne sklon nepoštenom dobitku, nego gostoljubiv, ljubitelj dobra, razborit, pravedan, svet, uzdržljiv, prionuo uz verodostojnu Reč, koja je u skladu sa učenjem, da može ispravnim učenjem da bodri druge i uverava protivnike." (SSP)

U Prvoj Petrovoj 4:9 ovo se sa vođa proširuje i na sve nas: "Gostoljubivo primajte jedan drugoga, bez gunđanja." (SSP) i kako ovo dolazi nakon upozorenja da "budemo trezveni i da pazimo na molitve" (1. Pet. 4:7). Ovo je i podsećanje da nije pravi razlog zbog koga posle službe u crkvi ne pozvati na večeru, samo zato da bismo to popodne osigurali slobodnim, kako bi se mogli moliti. Ne smemo da prenebregavamo vreme, energiju i privatnost koje bi iskoristili za gostoljubivost, više no što bi prenebregli možda neke stvari koje lako zaboravimo kada se podsetimo da "Bog voli veselog davaoca".

Poslanica Jevrejima, 13:1-2 pokazuje kako se ljubav prema drugima u crkvi odnosi na strance. "Bratoljublje neka ostane. Gostoljubivosti ne zaboravljajte; jer su neki njome - ne znajući - ugostili anđele." (EČ) Ovo je divna mogućnost koja se može dogoditi samo u trenutku kada širom otvorimo vrata svoga doma, i postavimo sto za nekoga ko je zaista stranac. U Luki 14:12-13 nailazimo na podatak da kada se priprema svečana večera da se uopšte ne pozovu ni prijatelji niti susedi: "A i onome što ga je pozvao reče: kad priređuješ ručak ili večeru, nemoj da zoveš svoje prijatelje, niti svoju braću, niti svoje srodnike, niti bogate susede, da ne bi i oni tebe pozvali i uzvratili ti. Nego kad priređuješ gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepe." Ovo nam na neki način određuje onu grupu stranaca koju bi trebalo pozvati. Kada bi to trebalo učiniti koje bismo svečanosti uskoro pripremili za te siromahe, slepe ili hrome?

Kada je Avraam u Prvoj Mojsijevoj 18:2-5 video tri stranca koja su odjednom stala pred njega, njegova je prva reakcija bila da pred njih iznese vodu kojom bi se umili, nagovorio ih je da se malo odmore u hladu, i doneo im je nešto hleba da pojedu. Avraamovu su gostoljubivost zapazili anđeli a i Gospodnji narod, i od Avraamovog vremena ova gostoljubivost se uzima kao tipičan primer. Kroz Bibliju nam se ukazuje mnoštvo primera šta je zapravo prava gostoljubivost, tj. šta bi ona mogla biti. Trebalo bi više otvarati naše domove, zaklone, senovita mesta ispod krošnji drveća, našu hranu, odeću, vreme i molitve.

U Mateju 25:35-40 nalazimo karakterističnu osnovu za ovakvo delanje, nešto što je samo Bog mogao dodati: "Jer ogladneh i dadoste mi da jedem, ožedneh i napojiste me, stranac bejah i ugostiste me, go bejah i obukoste me, razboleh se i posetiste me, u tamnici bejah i dođoste k meni. Tada će mu odgovoriti pravednici i reći: Gospode, kada te videsmo gladna i nahranismo, ili žedna i napojismo? Kada te videsmo kao stranca i ugostismo, ili gola i odenusmo? Kada te videsmo bolesna ili u tamnici i dođosmo tebi? A car će im odgovoriti i reći: zaista vam kažem, u koliko učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste."

Možemo li mi zaista biti oni koji ispunjavaju ovu Reč, a ne samo oni koji je mehanički čitaju i slušaju.

Izvor: Iskre 10/1984.
"Biblija nije antika, nije moderna - ona je večna."
- Martin Luther

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1875
Ukupno: 2554617
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/065/04.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.