Naslovna » Magazin » Arhiva » #65 » ....

Da li si svestan koliko vrediš?

Derek Prince

Više od pedeset godina, pokušavao sam da pomognem ljudima da reše brojne, različite probleme u njihovim životima. Vremenom sam došao do iznenađujućeg zaključka: naš osnovni problem, kao ljudskih bića, je da ne shvatamo koliko smo vredni.

Zbog toga, pravimo vrlo velike greške. Mi smo poput osobe koja je, po zakonu, nasledila ogromno bogatstvo, ali ga prodajemo za nešto neuporedivo manje vredno: seks za jednu noć, džoint, pijanstvo, finansijske malverzacije.

Možda imamo visoko mišljenje o sebi, možda težimo ka visokom položaju u politici ili svetu zabave ili čak ka visokom položaju u crkvi. Ipak, sav taj prestiž, ne može da se poredi sa vrednošću našeg nasledstva - koje dajemo u zamenu za njega.

Ukoliko želimo da cenimo našu pravu vrednost kao ljudskih bića, moramo uzeti u obzir jedinstven i predivan način na koji je Adam - naš prvi predak - stvoren.

Čudo Adamovog stvaranja

U Jovanu 1:1-3 otkrivamo da "pravi tvorac" nije bio Bog Otac, već divna Reč, koja je sa Bogom oduvek - Osoba koja se kasnije, u istoriji, pojavila kao Isus iz Nazareta: "Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo." (RDK)

Svet, kao celinu, je Bog stvorio izgovorenom Rečju: "Verom poznajemo da je svet rečju Božjom svršen, da je sve što vidimo iz ništa postalo." (Jev. 11:3 RDK) " Jer On reče, i postade; On zapovedi, i pokaza se." (Ps. 33:9) Ali stvaranje Adama, kako je opisano u Prvoj Mojsijevoj 2:7, je bilo potpuno drugačije: "A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu [udahnuo] mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa." (RDK, naglasak dodat)

Zamisli prizor! Gospod je kleknuo, uzeo prašinu u svoje ruke, pomešao je sa vodom i oblikovao je u telo čoveka. Tako je nastala najsavršenija skulptura ikad napravljena - savršenija od bilo kog Mikelanđelovog remek dela. Ali, bila je beživotna! A onda se nešto neverovatno dogodilo. Tvorac se nagnuo, Njegove divne usne bile su naspram glinenih, Njegove divne nozdrve bile su naspram glinenih nozdrva i udahnuo je u njih. Njegov dah ispunio je glinenu skulpturu, i transformisao je u živo biće u kom svaki organ savršeno funkcioniše i koje je sposobno da duhovno, intelektualno i emotivno reaguje. Nijedno drugo biće nije stvoreno na taj način.

Reči koje su korišćene da bi opisale ovo čudo su posebno snažne. Jevrejski jezik je jedan od jezika u kom je zvuk određene reči u direktnoj vezi sa akcijom koju opisuje. Zvuk jevrejske reči prevedene kao udahnuti (dunuti) može biti izrečen yipakh. On se sastoji od malene unutrašnje "eksplozije", praćene moćnim, predstojećim oslobađanjem vazduha iz grla. Ovo je jedan od primera gde zvuk određene reči predstavlja akciju koju opisuje. Kada se Gospod nagnuo nad te glinene usne i nozdrve, On nije pustio nekakvo malaksalo udahnjivanje - On je moćno udahnuo sebe u to glineno telo, koje je na taj način čudesno primilo deo samog Božijeg karaktera.

Tog momenta, čovek je postao trojedino biće, sačinjeno od duha, duše i tela. Duh je nastao od udahnutog Božijeg daha; njegovo telo koje je bilo glina, preobraženo je u živo pulsirajuće meso; njegova duša, nastala ujedinjenjem duha i tela, postala je jedinstvena i neponovljiva ličnost, sposobna da donosi odluke - ja hoću ili ja neću.

Zajedno sa Bogom danom ženom, Adam je bio određen da vlada Zemljom kao Božiji predstavnik. Trojstvo njegove unutrašnje prirode predstavlja sličnost sa trojedinim Bogom. Njegov spoljašnji izgled odražavao je sliku Boga koji ga je stvorio (1. Moj. 1:26-27). Njegova unutrašnja priroda i Njegov spoljašnji izgled, su na jedinstven način predstavljali Boga drugim zemaljskim stvorenjima.

Dalje, Adam i Eva su svaki dan uživali u druženju sa Gospodom. Na kraju svakog dana On je dolazio da bi provodio vreme sa njima (1. Moj. 3:8) Ko zna šta im je sve otkrio o sebi? Znamo, međutim, da je Bog dao Adamu privilegiju da izabere imena za sva ostala živa bića (1. Moj. 2:19).

Najveća tragedija ljudske istorije je sledila. Prevareni od satane, Adam i Eva su menjali njihovo Bogom dani položaj i nasledstvo za jedan komad voća! Ova neposlušnost je uticala na svaki deo Adamove trojedine prirode. Njegov duh - odvojen od Boga - je umro. U njegovoj duši on je postao od tog momenta buntovnik koji je u ratu sa svojim Tvorcem. Njegovo telo postalo je predmet bolesti, starenja i na kraju smrti.

Bog je upozorio Adama u vezi sa drvetom znanja: "Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš!" (1. Moj. 2:17 RDK) Adamov duh je istog momenta umro; dok njegovo telo je bilo živo još narednih 900 godina.

Čudo Hristovog spasenja

Adamova neposlušnost je imala ogromne posledice, ali je ipak iznela na svetlo jedan aspekt Božije prirode koji na drugi način ne bi bio u potpunosti otkriven: neizmernu dubinu Njegove ljubavi. Bog nikada nije odustao od Adama i njegovih potomaka. On čezne da nas vrati k sebi.

Ovo je predivno izraženo u Jakovu 4:5: "li možda mislite da Pismo uzalud kaže da Bog ljubomorno čezne za duhom koji je nastanio u nama." (SSP) Bog "ljubomorno čezne" za duhom koga je udahnuo u Adama kada ga je stvarao. Teško je zamisliti da, Bog i dalje čezne za ličnim odnosom koji je jednom imao sa prvim čovekom, Adamom, a koji je slomljen zbog Adamovog buntovništva - buntovništva koje je uticalo na svakog Adamovog potomka, do dan danas.

I pored toga, po svaku cenu, Bog je smislio način na koji da nas vrati sebi. On je poslao Isusa "da traži i spase one koji su izgubljeni." (vidi Lk. 19:10) Njegovom žrtvom na krstu, Isus je omogućio da nam svima bude oprošteno i da budemo očišćeni od greha i da postanemo deo Božije porodice.

U Mateju 13:45-46 Isus je ispričao jednu priču koja - za mene, lično - najlepše opisuje čudo našeg spasenja: "Carstvo nebesko je slično i trgovcu koji traži lepe bisere. Kad nađe skupocen biser, ode i proda sve što ima pa ga kupi." (SSP)

Za mene ova priča opisuje spasenje ljudske duše. Isus je ozbiljan trgovac - ne turista ili putnik - već čovek koji se bavi biserima ceo svoj život, i zna tačnu vrednost svakog bisera. Biser koji je On hteo da kupi je samo jedna ljudska duša - tvoja ili moja. Ona Ga je koštala svega što je imao - svega što je posedovao.

Zamisli da se ta priča dešava danas, u našoj savremenoj kulturi. Zamišljam prizor kada je taj trgovac saopštio novosti svojoj ženi:

"Draga, prodao sam naš auto."

"Prodao si naš auto! Pa, bar još uvek imamo krov nad glavom." Odgovori mu žena.

No, muž nastavi: "Nemamo, prodao sam i kuću!"

"Zašto si to uradio?"

"Pronašao sam najlepši biser koji sam ikada video. Ceo život sam tražio takav biser. Koštao me je svega što sam imao - čekaj samo kada ga vidiš."

Šta ovo znači za mene i tebe?

Svi mi možemo zamisliti sebe kao taj jedan neprocenjivi biser. I to potpuno sa pravom.

Upamti, Isus je dao sve što je imao da bi tebe vratio sebi. S obzirom da je On bio Gospod celog univerzuma, On je sve to ostavio i umro u potpunom siromaštvu. Ništa nije posedovao. Haljina i grobnica u kojoj je bio sahranjen su bili pozajmljene. "Jer, vi znate milost našeg Gospoda Isusa Hrista - da je, iako bogat, radi vas postao siromašan, da se vi njegovim siromaštvom obogatite." (2. Kor. 8:9 SSP)

Možda nikada nisi sebe doživljavao kao mnogo bitnu osobu. Imaš lošu sliku o sebi. Kada se osvrneš vidiš život pun boli i razočarenja: tužno i nesrećno detinjstvo, brak koji je završen razvodom, ili neuspeh u karijeri, ili godine protraćene na drogu i alkohol. Tvoja prošlost i tvoja budućnost obe nose istu poruku: NEUSPEH!

Ne i za Isusa! On je toliko voleo tebe da se odrekao svega da bi te spasao za sebe. Ponovi lepe reči apostola Pavla, učini ih svojim: "On me je voleo i dao sebe za mene." Ponovo reci: "Živim, ali ne više ja, nego u meni živi Hristos. A to što sada živim u telu, živim u veri u Sina Božijega, koji me je voleo i samoga sebe dao za mene." (Gal. 2:20 SSP)

Sada zamisli da si ti taj biser koji Isus drži u svojoj probodenoj ruci. Čuj šta ti govori: "Ti si tako lep! Koštao si me svega što sam imao, ali ne žalim zbog toga. Sada si moj zauvek!"

Ti ništa ne možeš da uradiš da bi to zaradio. Sve što možeš da uradiš je da prihvatiš ono što je već Isus uradio za tebe i da Mu na tome zahvališ!

Ti si Njegov biser i pripadaš Mu zauvek!

Sa engleskog prevela: Branislava Davidović. Parafrazirano u nekim delovima.
"Biti hrišćanin znači: da ćeš biti okom kroz koje Bog gleda, da ćeš biti glas kroz koji Bog govori i da ćeš biti ruka kojom sam Bog pomaže."
- nepoznati

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1219
Ukupno: 2556162
Generisano za: 0.009''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/065/05.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.