Naslovna » Magazin » Arhiva » #65 » ....

Amin

T. Austin
"Ovo govori Amin..." (Otk. 3,14)

Poslednja poruka Crkvi jeste poruka Onoga koji je za sebe od mnogih naslova i opisa odabrao jedan koji otelotvoruje sve što je potvrdno, sigurno i konačno.

"Amin" nije samo uzvik ili oblik potvrde, to je božanski naslov i u tom je naslovu - kao i uvek - karakter, definicija. U Isaiji je predstavljen kao "Bog veran (ili Istinit)" (Isa. 65,16) doslovno "Bog Amin". Kad je Isus tako često izgovarao: "Zaista, zaista", On je upotrebljavao upravo reč: "Amin, Amin", saopštavajući na taj način da ono što On jeste i što kaže ima karakteristiku apsolutne sigurnosti, savršene garancije i nepogrešive odlučnosti.

Na kraju je sve sabrao i u lični naslov "Amin", koji zajedno sa opisom: "veran i istiniti svedok", daje snažno značenje poruci u tom smislu da On sam postaje poruka. Poruka koja stoji u živoj suprotnosti sa postojećim stanjem u Laodikejskoj crkvi.

Međutim, iako ne posvuda, ipak prilično naširoko, tumačenje ovih poruka za sedam crkava je takvo da se one uzimaju i kao istorijske, ali i buduće (eshatološke), što znači, da se one ne odnose samo na prvi hrišćanski vek, već da pokrivaju čitavo razdoblje Crkve i da predstavljaju faze i periode duhovnog života Crkve u izvesnim vremenskim razdobljima. Na taj način, ovakvo tumačenje svrstava Laodikeju u etapu poslednjeg vremena, tj. opisuje stanje koje će postojati u to vreme, u Crkvi. Nije neophodno prihvatiti ovakvo tumačenje, ali bilo ono ispravno ili ne, no, ova poruka izdržava test i izazov za sva vremena a na nama je da ozbiljno shvatimo potpuno značenje tog Gospodnjeg izazova.

1. Gospodnja reakcija na reakcionarni pokret

Da bismo potpuno shvatili značenje poruke Laodikeji moramo se vratiti unazad nekoliko godina, od pisanja poruke, gde je potrebno primetiti dve stvari.

Prvo, uopšte se smatra i drži da dve velike Pavlove poslanice zvane Efescima i Kološanima nisu imale takve naznake u sebi, nego da su bile okružna pisma za crkve u Aziji (vidi Kol. 4,16). Ako je to bio slučaj, kao što verujemo da jeste, onda su to najveći dokumenti ikada napisani i najveće otkrivenje ikada dato od Boga - kao što je sadržano u ta dva pisma - bilo je dato sedmoro crkvama u Aziji. To onda lepo dočarava njihovo duhovno okruženje i živost, jer Gospod ne daje svoje najpunije i najbolje tamo gde je malo entuzijazma, života ili duhovnosti. Oni su verovatno bili zreli da prime otkrivenja data u poslanicama Efescima i Kološanima.

Druga stvar, je ona strašna Pavlova izjava na kraju njegova života u vezi sa tim crkvama: "Svi koji su u Aziji... ostaviše me." (2. Tim. 1,15). Uopšteno se drži da se to odnosi na doktrinarno ostavljanje, suprotstavljanje Pavlu i njegovom učenju, a to se definitivno izrodilo stvarima koje su bile izrečene barem petoro od sedmoro crkava i njegovim poslanicama Timoteju, koji je imao odgovornost u Efesu.

Ako je to istina, onda poruke, a posebno poruka Laodikeji, predstavljaju Gospodnju reakciju na reakcionarni pokret. Kao da je Gospod tu rekao: "Dao sam vam potpuno otkrivenje svoga uma u vezi sa Sobom i Crkvom; imate taj bezgraničan kredit, ali vi ste se okrenuli od njega. Možete se okrenuti od moga poslanika, ali ne smete odbaciti poruku, jer time odbacujete Onoga koji ju je poslao. Ove stvari je rekao (ne Pavle, nego) 'Amin, Verni i Istiniti Svedok' - nezamenljiv, nepromenljiv, nepobediv."

Crkva je odgovorna za ono što joj je Gospod dao i biće suđena prema tome šta je sa tim otkrivenjem učinila.

2. Punjenje uključeno

"Niti si studen niti vruć" (Otk. 3,15).

Šta to ovakva ocena znači? Sigurno je da stvari s kojima se Laodikejska crkva hvalila nisu došle bez neke revnosti ili snažne aktivnosti sa njihove strane. Sav napredak im nije jednostavno samo "pao u krilo" bez rada i truda. Oni su imali mnoge stvari koje se i danas smatraju obeležjem zdrave, snažne, aktivne i "žive" crkve, zapravo vrlo napredne crkve?

No, ova slika "uspešnosti" crkve zavisi od toga kroz kakve se naočare postignuto sagledava i kakvim se metrom meri: svetovnim ili Gospodnjim?

Ovde je njihova izjava uspešnosti i zadovoljnosti koja kaže: "bogat sam i ništa mi ne treba". No, sa Gospodnjeg stanovišta to se smatra duhovnom osrednjošću, a samodovoljnost je glavni sastojak te njihove duhovne osrednjosti. Duhovno zadovoljstvo i samodovoljnost - nedostatak dubokog i snažnog osećaja potrebe i želje za nečim da se postigne ili u nečemu napreduje - su jasne karakteristike nečijeg slabog duhovnoga zdravlja.

Gospod je rekao: "Blago žednima i gladnima..." (Mt. 5,6). Pavle je rekao: "Ne mislim da sam to dohvatio. Ali kažem samo jedno... trčim prema cilju..." (Fil. 3,12-14). Zar je moguće biti vrlo aktivan, energičan i revnostan u dobrim delima, a ipak biti strašno siromašan u duhovnim stvarima?

Međutim, ovo još nije onaj najgori problem u Laodikeji. Dalje, Gospod konstatuje: "... A ne znaš da si upravo ti nesrećan, i bijedan, i siromašan, i slijep, i go" (Otk. 3,17).

Oni nisu videli svoje pravo stanje pred Gospodom. Oni "nisu znali" pravo stanje svoje bede, jer su sebe doveli u stanje duhovne neosetljivosti. Jedan od najistinskijih znakova nečijeg bliskog hodanja sa Isusom jeste njegova duhovna osetljivost. Takav je život vrlo osetljiv na nežna delovanja Svetoga Duha i mnogo trpi kad je Duh ožalošćen.

3. Izazov

"Savetujem ti da od mene kupiš..." (Otk. 3,18). "... Budi revan i obrati se" (Otk. 3,19).

Ovde se ne radi o "kupovanju spasenja", već se misli na "revnost" koja ne prihvata osrednjost, samodovoljnost i mlakost. Jeftino poimanje tako velike stvari kao što je spasenje može odvesti do neiskazanog gubitka. Najbolju opomenu i primer, u vezi ovoga, nalazimo u Pavlovim sopstvenim rečima Filipljanima u kojima on daje do znanja, da bi on "kupio... zlata... bele haljine... zatim pomasti". To su reči zaista spašenog čoveka, čoveka koji ima potpunu sigurnost spasenja:

"Ali sve to što mi je bilo vredno, izgubilo je u mojoj ceni vrednost za mene zbog Hrista. Štaviše, sve sada gubi u mojoj ceni svoju vrednost zbog najveće prednosti: spoznaje Hrista Isusa, moga Gospoda. Radi njega sam sve žrtvovao, i sve smatram blatom, da Hrista dobijem... Ne kažem da sam to već postigao ili da sam već postao savršen. Naprotiv, ja i dalje kušam kako bih to dohvatio, jer je i mene dohvatio Hrist " (Fil. 3,7-8; Fil. 3,12).

To je onaj koga bi Gospod nazvao pobednikom.

A onda smo dovedeni do...

4. Zadnje stvari

Zbog svega onoga što ljudi misle da je vrlo važno i uspešno u crkvi, vaskrsli Gospod pokazuje da je vrlo moguće da On ostane van te crkve a zatim otkriva visoki poziv i cenu, ono čemu treba da stremimo i za šta da se pripremamo.

"... Sa mnom na mome prestolju" (Otk. 3,21).

Vladati zajedno sa Hristom u vekovima koji dolaze! Biti ne samo nebeski građanin, i definitivno ne biti jedan od onih o kojima Pavle piše Korinćanima: "... spasiće se, ali kao kroz vatru". Biti pozvan na najviše mesto koje nebo pruža vernicima - "na Hristov presto".

Laodikejskim vernicima je bilo potrebno da budu "koreni" i "kažnjavani". Kroz disciplinovanje i kažnjavanje narod Božji koji će postići celovitost, posvećenje i zrelost. Nama lično se to može svideti ili ne, možemo na to pristati ili se tome usprotiviti. No, dve krajnje alternative našeg izbora su jasne: "Izbaciti ću te iz svojih usta" ili "Sedni sa mnom na moj presto" (Otk 3,16; Otk 3,21).

Dakle, "Ko ima uho neka čuje šta mu Duh poručuje..."

"Većina kraljeva zahteva od svojih podanika da svoju vernost dokažu spremnošću da umru za njega. Kod Hrista je to suprotno. On je umro po svojoj vlastitoj volji, da bi mogli živeti Njegovi podanici."
- A.E. Wilder Smith

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1900
Ukupno: 2554642
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/065/03.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.