• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"Niko se neće održati pred tobom svega veka tvog; sa tobom ću biti kao što sam bio sa Mojsijem, neću odstupiti od tebe niti ću te ostaviti. Budi slobodan i hrabar, jer ćeš ti predati tom narodu u nasledstvo zemlju za koju sam se zakleo ocima njihovim da ću im je dati. Samo budi slobodan i hrabar da držiš i tvoriš sve po zakonu koji ti je zapovedio Mojsije sluga moj, ne odstupaj od njega ni nadesno ni nalevo, da bi napredovao kuda god pođeš. Neka se ne rastavlja od usta tvojih knjiga ovog zakona, nego razmišljaj o njemu dan i noć, da držiš i tvoriš sve kako je u njemu napisano; jer ćeš tada biti srećan na putevima svojim i tada ćeš napredovati. Nisam li ti zapovedio: Budi slobodan i hrabar! Ne boj se i ne plaši se, jer je s tobom Gospod Bog tvoj kuda god ideš." (Isus Navin 1,5-9 RDK)

Istorijska pozornica je bila spremna. Izrael je trebalo da uđe u Obećanu zemlju. Iza njega su se zatvorila vrata. Nestalo je i "nebeske Mane", i više se nije moglo oslanjati na natprirodna proviđenja kao nekada davno u pustinji. Tako dugo čekana Obećana zemlja bila je puna neprijatelja i utvrđenih gradova. Ovi prelomni trenutci su postali pravi izazov vere za Isusa Navina.

Kada se Isus Navin upoznao sa velikom obavezom koja mu je poverena, verovatno je osetio istinsku zabrinutost. Ne bi bio čovek a da se tada nije zapitao: "Hoće li mene ljudi prihvatiti kao što su nekada prihvatili Mojsija? Da li ću ja biti dovoljno sposoban da uspešno vodim narod?" Zaista, on se tada suočio sa velikom odgovornošću. Nastavio je tamo gde je Mojsije stao. Da bi krenuo kao vođa Mojsijevim stopama i njemu je trebalo Božje poverenje i sigurnost u Njegovo prisustvo i vodstvo.

Gospod mu je dao prvo obećanja a zatim izdao naredbe (Isus Navin 1,2-9). Obećanja čitamo u Isus Navin 1,5: (1) obećanje Božjeg autoriteta: "Niko se neće održati pred tobom svega veka tvog"; (2) obećanje Božjeg prisustva: "sa tobom ću biti kao što sam bio sa Mojsijem", i (3) obećanje Božje vernosti: "neću odstupiti od tebe niti ću te ostaviti".

Veoma često ovo srećemo kao Božji model ophođenja prema svojim slugama. On prvo obeća svoj autoritet i prisustvo, a posle toga izda svoje naredbe - objavi svoju volju za njih. To obećanje božanskog autoriteta i Njegovog prisustva je u uvek iznad naredbe, kao punomoć, da sluga ide napred i uspešno radi u Njegovo ime.

BUDI HRABAR

Božja naredba Isusu Navinu je bila: "Budi slobodan i hrabar" (Isus Navin 1,7). Zadatak koji je postavljen pred njega zahtevaće veliku odvažnost. Isus Navin bi se poneo veoma plahovito kada bi svesno prevideo i umanjio opasnosti i teškoće zadatka ispred njega. Vođstvo ljudi svakako povlači i mnoge probleme, ali Isus Navin nikada nije zaboravio Onoga koji će uvek biti uz njega. Zato je i moguće da bude slobodan i veoma odvažan.

Crkva danas očajnički treba ovakvu vrstu hrabrosti. Često mi nismo dovoljno odvažni i smeli u svom vođenju drugih ili u pomoći Božjim sledbenicima u raznim tegobama koje donosi današnji život. Mi danas možda ne nailazimo na iste opasnosti na koje su nailazili hrišćani ranijih epoha. Naš je položaj je u mnogo čemu drugačiji od onog u kojem je bio Isus Navin. No, opasnosti na koje mi nailazimo su opet dovoljno opasne i ozbiljne po naš duhovni napredak.

Kada je Gospod pozvao Isusa Navina da bude hrabar, On mu daje i nalog da bude poslušan: "Samo budi slobodan i hrabar da držiš i tvoriš sve po zakonu koji ti je zapovedio Mojsije sluga moj, ne odstupaj od njega ni nadesno ni nalevo..." (Isus Navin 1,7), i ovo se odmah povezuje s njegovom trećom naredbom: "Neka se ne rastavlja od usta tvojih knjiga ovog zakona, nego razmišljaj o njemu dan i noć, da držiš i tvoriš sve kako je u njemu napisano..." (Isus Navin 1,8).

Osnovno što je Isus Navin morao da ima na umu je da u svako doba misli i da se pokorava naredbama koje je dobio. No, niko se od nas ne može pokoravati nekoj zapovesti ukoliko istu ne razume. Da bismo nešto razumeli treba o tome razmišljati, imati shvatanje pravog značenja Božje reči. Izgleda da je ovo najveća slabost našega doba. Čitamo, slušamo ili čak i govorimo o toj reči, ali veoma površno. Treba nam veća ozbiljnost i predanost Božjoj reči, jer naš odnos prema reči govori o kvalitetu i veličini naše ljubavi prema Bogu (Jovan 14,15).

Čarls T. Stad (Charles T. Studd), ugledni afrički misionar čitao je nešto jednoga ranog jutra, kada ga neki njegov prijatelj upita šta radi. On je odgovorio: "Čitam Evanđelje i obeležavam naredbe Isusa Hrista".

"Zašto to radiš?" upitao ga je prijatelj. Stad je jednostavno odgovorio: "Želim da saznam da li Ga zaista ljubim". Hrist je rekao: "Ako me ljubiš, drži se mojih zapovesti." "Ja moram imati na umu te naredbe, da o njima razmišljam dan i noć, moram videti u kojoj su se meri one zaista odrazile na moj život".

BOŽJA POMOĆ

Bog je već sa njim govorio, dao mu zadatak, i ohrabrio ga. Isus Navin je prihvatio vođstvo i poveo je narod preko reke Jordan. Došli su tako do prve i velike prepreke, do tvrdo opasnog grada Jerihona.

Pošto je primio Božja obećanja i izvršio naredbe, Isus Navin je bio spreman da se susretne sa vođom Božjih armija. U Isusu Navinu 5,13 čitamo o ovom susretu sa anđeoskim bićem: "I kad Isus beše kod Jerihona, podiže oči svoje i pogleda, a to čovek stoji prema njemu s golim mačem u ruci. I pristupi k Njemu Isus i reče Mu: Jesi li naš ili naših neprijatelja?"

Sasvim je prirodno što je Isus Navin prvo osmotrio okolinu i razmotrio plan napada na grad. Kako se nalazio na mestu vođe, u službi čitave armije, njegova prva pomisao kada je ugledao čoveka sa isukanim mačem morala je biti: "Ovaj čovek je možda naš neprijatelj". Njegovo pitanje se može shvatiti i kao: "Ja sam vođa naroda Izraela. Da li hoćeš da služiš meni ili mome neprijatelju? Kojoj strani ti pripadaš?

Odgovor je bio krajnje neočekivan. Taj stranac sebe nije hteo svrstati ni u jednu od dve mogućnosti: "A On reče: Nisam; nego sam vojvoda vojske Gospodnje, sada dođoh..." (Isus Navin 5,14). Bilo je nešto u rečima i u pojavi ovog stranaca što je Isusa Navina oborilo na zemlju, navelo ga da mu se pokloni. Spoznao je da je u Božjem prisustvu.

Način na koji je Bog nekada progovarao bio je uglavnom preko anđela. Međutim, ne treba se klanjati anđelu. Iz Otkrivenja saznajemo da je Jovan pao pred noge jednom anđelu sa namerom da mu se pokloni, ali mu je ovaj odmah odgovorio da to ne čini i pozvao ga da se jedino Bogu klanja (vidi Otkrivenje 19,10). Ipak, u ovom primeru Isus Navin se poklonio anđelu! Zašto? Verovatno u nekim slučajevima, onaj kojeg pisci Biblije nazivaju "Anđelom Gospodnjim" je zapravo druga osoba Trojstva. Bog se tako postavio u obličje koje čovek može prepoznati. Ne zaboravimo šta je rekao Isus (Jovan 8,58) "Bio sam pre Abrahama". Kada se Bog želeo obratiti svom narodu na poseban način činio je to ponekad posebnom pojavom u Isusu Hristu. U ovoj priči, vođa Božje vojske je prikazan kao Bog koji je svet i zaslužuje svoju svetost, to je onaj kojem se valja klanjati.

Isus Navin se poklonio i ponudio svoju poslušnost. Rekao je: "Šta zapoveda gospodar moj sluzi svom?" (Isus Navin 5,14). Bilo je to jednostavno pitanje. Kada je došlo do preobraćenja Saula iz Tarsa na njegovo jednostavno pitanje: "Ko si ti, Gospode?" Hrist je odgovorio: "Ja sam Isus kojeg ti progoniš". Na sličan način, bilo je to i prvo pitanje Isusa Navina: "Ko si ti?", na koje je Gospod odgovorio: "Ja sam vojvoda vojske Gospodnje". Drugo pitanje Isusa Navina je bilo: "Šta zapovedaš sluzi svome?" Vođa vojske Gospodnje odgovori Isusu Navinu: "Izuj obuću s nogu svojih, jer je mesto gde stojiš sveto." (Isus Navin 5,15). Iste je ove reči Gospod uputio i Mojsiju.

Kad se nađemo u Božjem prisustvu, od nas se tada očekuje dvoje. Bog zahteva naše štovanje i našu poslušnost. Da prvo prilazimo i molimo Boga da se otkrije, da nam približi svoje prisustvo, a zatim mu se klanjamo. I dok mu se klanjamo, priznajemo: "Gospode, šta želiš da tvoj sluga učini? Ovde sam, Gospode, naloži mi!"

No, osvrnimo se još jednom na prve Božje zahteve. Kao Njegove sluge, mi bi trebalo da pokazujemo veliko poštovanje prema Njegovoj svetosti. Naša bi ljubav trebalo da je božanska, slobodna od svih mrlja greha koji bi nas obezvredili u Božjoj službi. Isus Navin je trebalo da primi veliku odgovornost. Morao je povesti narod. Trebalo je da bude Božji izaslanik u Izraelu. Kroz njega, je trebalo da se otkrije Božja snaga i spasenje.

VERA I POSLUŠNOST

Isus Navin je bio vođa Božjeg naroda. Bila je to velika odgovornost. Njegov je cilj bio da osvoji Jerihon. Koja je bila najbolja strategija? Pobeda ili poraz Izraela u potpunosti su bili u rukama njegovih sposobnosti? Na ovaj je način on sagledavao svoje mogućnosti sa ljudskog stanovišta. Međutim, iznenada se sve to izmenilo jer je prepoznao autoritet Onoga koji mu se obraćao. Činilo se kao da mu Bog govori: "Ja sam vođa, i ja imam savršenu strategiju. Ja ću ti reći šta treba da činiš. Veruj u mene, bolje nego da se oslanjaš na vlastite sudove." Ovo mora da je mnogo ozarilo Isusa Navina. Odjednom je veliko breme odgovornosti spalo sa njegovih leđa. Ali, sada je Bog govorio: "Sada možeš odložiti sve svoje brige".

Deo šestog poglavlja Isusa Navina nam opisuje do pojedinosti Gospodnju strategiju osvajanja Jerihona. Isus Navin nikada sam ne bi smislio takav plan. Šetati oko zidova Jerihona i duvati u trube, izgleda kao jedan dosta banalan ratni plan, ali on je došao od Gospoda, to je bio Božji plan. Isus Navin je znao da se mora pokoravati njegovim uputstvima. Čitava se ta situacija izmenila u susretu sa vođom Božje armije. Umesto da je Isus Navin sam razradio plan za opsadu, on je u svakom trenutku znao da je pod Božjom upravom. Poznavao je slobodu i spokoj vojnika koji izvršava naređenje svoga vođe.

U svom pokoravanju, Isus Navin je doživeo nešto kao dvostruki odmor koji Hrist obećava onima koji "su opterećeni" (Matej 11,28-30). Ovaj mir dolazi od prave povezanosti sa Bogom. Hrist je sa time upoznao svoje učenike: "Preuzmite moj jaram od mene i naučite se od mene". I ponovo je obećao: "Naći ćete pokoj svojim dušama". Svako ko radi u Isusovoj službi učeći od Njega i pokoravajući mu se, uživaće večiti mir.

Isus Navin je bio pozvan u ovakvu vrstu veze sa vođom Božje vojske. Radeći za Svedržitelja morao je biti čovek koji se povinuje Njegovim naredbama, umesto da stvara sam strategiju rata protiv protivnika.

Prihvatanje ove odgovornosti zapisano je u jednostavnim rečima: "I učini Isus tako..." (Isus Navin 5,15). Mi često slušamo Božje reči i odobravamo ih. Ali, šta se događa posle toga? Da li se za nekoga od nas može reći: "I on, ona, učini tako?" Isus Navin je učinio upravo ono što mu je naredio Gospod. Skinuo je svoju obuću i tako se pokorio svetom vođstvu i izvršio naredbu koja je pred njega bila postavljena. I samo zato što se pokorio bio je u stanju da povede narod u slobodu. Bilo je to zbog njegove vere i odanosti vođi, što je jednom povikao svom narodu: "Vičite, jer vam Gospod dade grad." (Isus Navin 6,16).

Iako mi ne vidimo čoveka sa isukanim mačem, mnogo je vrednosti na kojima možemo zasnivati svoju veru. Znamo ga kao Iskupitelja, onog čija je smrt pobedila tamu i zlo. Znamo da je i On prošao kroz iste vrste iskustava i iskušenja kao i mi, i ostao bez greha. Vidimo ga kao vaskrslog Boga, koji nas poziva na svetost i želi nas uvesti Obećanu zemlju - On želi da je zauzmemo do poslednjeg pedlja.