Naslovna » Magazin » Arhiva » #64 » ....

Vera za veće stvari

Neil Holman
- Šta možemo naučiti iz Poslanice Jevrejima 11?

Vera je bitan i sastavni deo hrišćanskog života. Biblija kaže: "Bez vere je nemoguće Bogu ugoditi" (Jev. 11:6). S obzirom da svi vernici žele da ugode Bogu, onda primeri života osoba iz Starog zaveta koje se spominju u velikom poglavlju o veri, u poslanici Jevrejima 11, mogu nas ohrabriti i poučiti.

Vera donosi budućnost u našu sadašnjost

Ovo poglavlje "vere", iz Jevrejima, počinje izjavom, tj. definicijom same vere: "A vera je tvrdo pouzdanje u ono čemu se nadamo, osvedočenje o stvarima koje ne vidimo." (Jev. 11:1 EČ). Ovaj stih nam objašnjavaju šta vera, ustvari, jeste, kakva je njena priroda i suština. Kada nam je Bog dao dar vere za spasenje, on nam je dao "tvrdo pouzdanje da budemo sigurni u ono čemu se nadamo" - večnom životu. Tako, imamo nadu u stvari koje će se sigurno jednom dogoditi, kao što su: vaskrsnuće mrtvih, drugi Hristov dolazak, kao i to da je nebo stvarno mesto. Naša nada nije samo nešto za šta Biblija kaže da je "možda" - pod znakom pitanja - ili će se "možda" desiti, već to je nadanje na temelju istinite Božje Reči, a Bog ne laže (4. Moj. 23:19).

Vera donosi budućnost u sadašnjost; ona čini da stvari kojima se nadamo zaista postanu stvarnost. Vera nas, takođe, čini "sigurnim u ono što ne vidimo". Mi još ne vidimo našeg nebeskog Oca, niti nebo, niti Isusa Hrista svojim sopstvenim očima. Međutim, očima vere to sve, opet, vidimo i sigurni smo u to.

U Jevrejima 11:2 ljudi su pohvaljeni zato što su bili sačuvali svoju veru. Ovo nam pokazuje da se prava biblijska vera zasniva na bezuslovnoj poslušnost Božijoj Reči uprkos okolnostima i posledicama po onog koji veru ispoveda. Na primer, niko od ljudi, u ovom poglavlju, nije pohvaljen za ono za šta bi ih svet pohvalio, kao napr. oslabiti 10 kila za mesec dana, popeti se na neki visok vrh ili biti bogat, zgodan, popularan ili snalažljiv. Dakle, preostali deo poslanice Jevrejima 11 opisuje veru starozavetnih pojedinaca izraženu u njihovim svakodnevnim životima - života poput naših.

Avelj: Aveljovi prinosi su bili skupoceni i dobro promišljeni; oni su bili najbolji deo prvine od njegove stoke (Jev. 11:4). U drugu ruku, Kainovi prinosi su bili nepromišljeni i nisu bili one prirode koje je Bog tražio da budu. Ustvari, on je želeo da "prođe što jeftinije", da da ono šta ima Bogu - od svog viška. Nije mario, nije se pitao: Šta to Bog želi od njega? On je napravio propust da poput Avelja, prinese "bolju žrtvu" koja bi bila Bogu ugodna i koja bi mu donela Božju naklonost. Tako bi i mi trebalo da damo sve od sebe i da radimo najbolje što možemo kad god služimo Bogu, da to činimo kroz žrtvu kakva će mu biti i ugodna.

Enoh: Enoh je očigledno hodao sa Bogom. Čini se da je bio veran Bogu svakodnevno. Nemojmo pomisliti da i mi moramo pošto-poto da postignemo velike uspehe za Boga. Trebalo da smo verni u malim stvarima, koje svet ne razume, kao što je "okretanje drugog obraza" i "davanje čaše hladne vode" žednom. Trebalo bi da smo verno-poslušni bilo u malim ili velikim stvarima, bez obzira na okolnosti i posledice.

Noe: Veran otac može da bude dobar duhovni primer svojoj porodici. Noe je bio otac koji je išao protiv svih i ostao je veran Bogu onda kada su mu se svi drugi rugali. Bio je siguran u stvari koje još nije video (Jev. 11:7). Iako nikada nije video kišu i nikada nije doživeo potop, proveo je oko sto godina gradeći ogroman brod kilometrima daleko od bilo kakve vode. To je bio Božiji dar vere koji mu je omogućio da bude siguran da najavljeni potop dolazi. U to je bila uračunata i lična cena, jer zamislite samo kako su njegovu porodicu ismevali drugi ljudi zbog onoga šta je verovao i kako je živeo.

Avraam: Kao i Avraam, mnogi misionari su se našli u situaciji da ne znaju gde ih Bog tačno vodi (Jev. 11:8). Postoji uvek cena koju treba platiti zbog poslušnosti Bogu, kao što je i Avraam morao da napusti svu udobnost koju je imao u svom gradu Uru.

Dalje, sledeći primer Avraamove vere vidimo kada je on prihvatio obećanje od Boga da će dobiti sina, iako njegova žena zbog starosti, nije više mogla da rađa (Jev. 11:11). No, zato što su mogli da vide Božije delo u prošlosti oni su poverovali - mada to nije imalo ni malo smisla za ljudski um (logiku). Još jedan primer njegove vere bila je spremnost da žrtvuje svog jedinog sina (Jev. 11:17-19). Ovo je bio veliki test Avraamove vere koja je bila izgrađena kroz male stvari.

Ako ne dozvolimo Bogu da gradi našu veru kroz male stvari, kako ćemo raditi stvari kao što je misionarski rad ili selidba na neko drugo mesto pod njegovim rukovodstvom? Mnogo toga, što Bog ima za nas, propuštamo samo zato što ne radimo stvari u veri. Zbog toga Bog ne može da gradi našu veru, jer mu ni ne dajemo priliku za to. Avraamova nada je bila u budućnosti (Jev. 11:10).

Bio je odlučan da se preseli zato što njegova nada nije bila vezana za mesto gde je živeo, već je bila u Bogu: "Shodno veri pomreše svi ovi ne primivši obećanja, nego ih samo izdaleka videše i pozdraviše, i priznaše da su stranci i došljaci na zemlji... ali sad čeznu za boljom, to jest, nebeskom otadžbinom. Zato se Bog ne stidi njih, niti se stidi da se naziva njihovim Bogom; jer im je pripremio grad." (Jev. 11:13, Jev. 11:16 EČ). Bog je izvan vremena i Avraam je mogao da vidi mnogo dalje od ovog života. Ova misao se ponavlja više puta u ovom odeljku.

Mojsije: Ponekad nas vera podstiče da radimo stvari bez razmišljanja ili da odbijemo da radimo stvari koje volimo. Mojsije, kao sin faraonove ćerke, imao je sve na dohvat ruke (Jev. 11:24). Međutim, on je izabrao da se poistoveti sa jevrejskim robovima, radije nego da bude deo kraljevske porodice: "... jer je Hristovu porugu smatro većim bogatstvom od blaga egipatskog; imao je, naime, u vidu uzvraćanje nagradom. Verom ostavi Egipat ne uplašivši se kraljeve jarosti; jer se čvrsto držao Nevidljivoga kao da ga gleda." (Jev. 11:26-27 EČ). On je bio siguran u ono što nije mogao videti. Nemilost u koju je pao radi jevrejskog Mesije (Hrista) bila je vrednija od sveg egipatskog blaga.

Samson: Obično na Samsona gledamo kao na propalicu i ženskaroša, ali Bog ga ne vidi na taj način (Jev. 11:32). Ako se osećaš kao da je Bog stalno razočaran tobom i da ti ne možeš da ispuniš očekivanja koja ti misliš da On ima za tebe, onda upamti da Bog nije zapisao nijedno tvoje neverstvo. Budi ohrabren da i kada, s vremena na vreme, pogrešiš On ne vodi zapisnik o tvojim gresima, jer su oni "razapeti" na krstu sa Hristom.

Oni koji su progonjeni: "Žene primiše svoje mrtve uskrsom. Drugi su bili udareni na muke i ne pristaše na izbavljenje - da bi dobili bolje vaskrsenje." (Jev. 11:35 EČ). Svi su oni su imali izbora da poreknu svoju veru i oslobode sebe od mučenja, ali su izabrali da se suoče sa posledicama njihove vere u Boga. Ovi ljudi su postali beskućnici i bili su tretirani kao životinje: "Drugi doživeše ruganja i batine, a uz to okove i tamnicu; bili su kamenjem pobijeni, prestrugani, iskušenjima podvrgnuti, pomreše od mača, potucahu se u ovčijim kožusima, u kozijim kožama, u oskudici, u nevolji, u zlopaćenju..." (Jev. 11:36-37 EČ).

Sećate se Savla iz Novog zaveta koji je odvlačio ljude u zatvor i mučio ih zbog njihove vere u Hrista. On je gledao kako Stefana kamenuju do smrti. Ove stvari nisu prošlost, one se i dan danas dešavaju hrišćanima u nekim zemljama. Možete o tome čitati u brojnim izveštajima na Internetu.

No, ovo nas nagoni da sami sebe zapitamo: Koliko je ustvari jaka moja lična vera? Ako nismo verni u malim stvarima i kada smo u miru, kako možemo računati na to da ćemo ostati verni u progonstvu i teškoćama?

Zašto ovi progonjeni hrišćani imaju tako jaku veru? To je zbog toga što vide druge hrišćane kako žive u tim istim okolnostima i oni hrabre jedni druge - imaju jedni druge. Oni tako dobijaju jasnu poruku: "Moguće je, bez obzira na sve..."

Naša vera: Ovi ljudi vere, iz Jevrejima 11, nisu videli Mesiju (Jev. 11:39), ali mi znamo, posredstvom zabeležene istorije, kako je Isus živeo i umro, i da je On očekivani Mesija iz Starog zaveta. Sigurni smo u ono čemu se nadamo, a to je vaskrsenje mrtvih. Tela ovih vernih ljudi Starog zaveta biće oživljena zajedno sa našim kako bi se svi zajedno sreli kod Gospoda u nebu (Jev. 11:40).

Bog je veran; uvek se možemo pouzdati u Njega. No, da li mi možemo biti verni u svakodnevnim sitnicama života? Dozvolimo Bogu da On kroz naše "male poslušnosti Njemu", u nama izgraditi veću veru - za veće stvari. Ako je to uradio sa Avraamom, onda može i sa nama.

Sa engleskog prevela: Branislava Davidović. Parafrazirano u nekim delovima.
Tagged: vera| karakter| predanje|
"Pokajte se dakle, i obratite se da se očistite od greha svojih, da dođu vremena odmaranja od lica Gospodnjeg."
- Dela 3:19

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1203
Ukupno: 2556146
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/064/03.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.