• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

- Šta je to zdrava nauka?

Mnogo je toga napisano o potrebi da se održi ispravnost u učenju vernika. Međutim, jako je malo rečeno o tome šta je u stvari "zdrava nauka". Radi toga, razmotrimo rečenice iz Pavlovih pisama upućenih Timoteju i Titu, u vezi sa "zdravom naukom", i pokušajmo da otkrijemo na šta je to ovaj apostol mislio kada je upotrebio ove izraze. Članak koji sledi razmotriće izvore protivrečja među hrišćanima, a koji su prikazani i u nekim poslanicama.

Pravo značenje izraza "zdrava nauka" jeste "zdravo učenje". Reč koja je prevedena kao "zdrava" jeste hygiaino, iz koje je izvedena reč "higijenski". To je uglavnom medicinski naziv i tako se i koristi u Luki 7,10, gde piše da je otkriveno da je stotnikov sluga "potpuno zdrav". Reč prevedena kao "nauka" jeste didaskalia, koja se odnosi ne samo na sadržaj učenja, već isto tako i na sam čin učenja. Prema tome, ona obuhvata i nauku i način na koji se ona uči.

Moguće je na osnovu materijala iz Biblije dati nekoliko pozitivnih tvrdnji u vezi sa "zdravom naukom":

1. Zdrava nauka je saglasna sa Evanđeljem (1. Tim. 1,10).

2. Zdrava nauka je saglasna sa štovanjem Boga (1. Tim. 6,3).

3. Zdrave reči su one koje su date "u veri i ljubavi koja je u Hristu Isusu" (2. Tim. 1,13).

4. Zdrava nauka je ozbiljno propovedanje Reči (tj. Pisma) sa poukom, karanjem, popravljanjem i odgajanjem da se čovek opremi za svako delo ljubavi (2. Tim. 3,16; 2. Tim. 4,4).

5. Privrženost zdravoj nauci omogućuje čoveku "autoritet u propovedanju", tj. u konfrontaciji (Tit 1,9).

6. Zdrava nauka uvek vodi zdravoj veri, a ova ka zdravom (posvećenom) životu (Tit 1,10-13; Tit 2,1).

7. Zdrav govor je povezan sa dobrim vladanjem, celovitošću i dostojanstvom (Tit 2,7).

U isto vreme, moguće je dati i nekoliko odrečnih tvrdnji u vezi sa "zdravom naukom", koja je suprotstavljena ostalim oblicima učenja:

1. Zdrava nauka se uvek suprotstavlja đavolskoj nauci (1. Tim. 4,1-8).

2. Zdrava nauka se suprotstavlja taštini, nesuglasicama, prepirci i zloj svađi (1. Tim. 4,3-5).

3. Zdrava nauka se suprotstavlja (verskim) mitovima koji zadovoljavaju "škakljive uši" (2. Tim. 4,3).

4. Oni koji svojim življenjem sramote Evanđelje ne mogu nikada reći da žive u skladu sa zdravom naukom (Tit 2,6-10).

Pažljivo razmatranje ovih izjava koje se odnose na "zdravu nauku" uveriće nas da se ovakva nauka može jedino naći i zasnivati na Svetom pismu, što daje učenje čiji je rezultat zdrava vera i čist život. Nauka čiji ishod nije čistoća i uravnoteženost života nije zdrava, bez obzira koliko njene postavke zvučale sjajno. Učeći na taj način, apostol je veran Gospodu koji reče: "Tako svako drvo dobro rodove dobre rađa, a zlo drvo rodove zle rađa. Ne može drvo dobro rodova zlih rađati, ni drvo zlo rodova dobrih rađati." (Mt. 7,17-18). Rod nauke nije samo vera, već i delovanje zasnovano na toj veri. Prema tome, ishod zdrave nauke nisu samo pravilna mišljenja, već i zdrava dela koja slave Boga i Sina Njegovog.


"Ishod zdrave nauke treba da bude zdrava vera, ljubav i strpljenje."

Da još bolje razumemo šta je sadržaj ove "zdrave nauke", treba razmotriti dužnost Božjih upravitelja, tj. crkvenih nadglednika, koje su se trebale odrediti u svakom gradu. Pavle nalaže, da nadglednik mora da "se drži verne reči po nauci, da bude kadar i savetovati sa zdravom naukom, i pokarati one koji se protive" (Tit 1,9). Izraz koji je ovde preveden kao "reči po nauci" jeste pistou logou (doslovno: "istinita reč"). Ovaj isti izraz se pojavljuje na još pet drugih mesta u ove tri poslanice i uvek se odnosi na neko određeno učenje. Ova učenja otkrivaju šta je "istinita reč" koja omogućuje nadgledniku da opominje u zdravoj nauci. Ako se ova učenja verodostojno prenose i ako se slede do njihovih logičnih zaključaka, ishod će biti izgrađen hrišćanski karakter - a to je očigledan cilj "zdrave nauke". Apostol pet puta, kaže: "ovo je istinita reč" ili "sigurna je reč". Oba su ova izraza na grčkom pistou logos (ili neki njen oblik), a isti je izraz upotrebljen i u Titu 1,9, kao što je gore spomenuto. Ovih pet "istinitih reči" su:

1. "Hristos Isus dođe na svet da spase grešnike." (1. Tim. 1,15 RDK)

2. "Ako neko želi (crkveno) nadgledništvo lepu (uzvišenu) službu želi" (1. Tim. 3,1 SSP, naglasak dodat).

3. "Jer telesno obučavanje malo je korisno, a pobožnost je korisna za svašta, imajući obećanje života sadašnjeg i onog koji ide." (1. Tim. 4,8 RDK).

4. "Istinita je reč: ako s Njim umresmo, to ćemo s Njim i oživeti. Ako trpimo, s Njim ćemo i carovati. Ako se odreknemo, i On će se nas odreći. Ako ne verujemo, On ostaje veran; jer se sam sebe ne može odreći." (2. Tim. 2,11-13 RDK).

5. "... da se oni koji veruju u Boga potrude da prednjače u dobrim delima; to je za ljude dobro i korisno." (Tit 3,8 SSP)

Odmah se može uočiti da su spasenje, obećanje spasenja i verna služba Bogu suština i srž ovih "istinitih reči". Takođe, sledi da je to suština i srž "zdrave nauke". Sve što je više od ovoga dovodi do svađe ljudi koji su lišeni Božje istine. No, treba uočiti da ove reči obuhvataju čitavo polje hrišćanske vere i dužnosti. Ove reči započinju glavnim načelom hrišćanske vere: "Hristos Isus dođe na svet da spase grešnike".

Međutim, ova značajna činjenica zahteva i određeni odgovor grešnika, jer On je Spasitelj samo onih koji veruju, koji su odgovorili na Njegov poziv. Potpuno uvereni u ovu važnu činjenicu, ljudi su svoju nadu položili u živoga Boga. Ova nada izvire iz Njegovog obećanja da će oni koji su sa Njime umrli, sa Njime i živeti. Dalje, taj život sa Njime biće život odane izdržljivosti, jer On će se odreći onih koji se odriču njega. Zato oni koji veruju u Boga treba da nastoje da se posvete delima ljubavi. Jedno od ovih dela ljubavi, delo koje odgovara zrelim učenicima Gospoda, jeste delo nadgledničke službe. To je "uzvišena služba" (grčki kalon ergon). Ova služba je samo jedan primer "dela ljubavi" kojima svi hrišćani treba da se posvete (Tit 3,8).

Ono što je zaista od izuzetne važnosti jeste da su "dela ljubavi" ona dela koja su pokrenuta i nadahnuta Evanđeljem. Rečenica u Poslanici Titu 3,8 ovo savršeno razjašnjava. Učenje koje čini da vernici postanu vršioci jeste učenje koje se odnosi na "stvari" o kojima se govorilo u prethodnom odlomku. U tekstu Tit 2,1-3,7 opominje se da se "uči način života koji se slaže sa zdravom naukom". Date su određene upute, koje govore na kakvi se način života misli, za razne vrste ljudi, i sve su one ukratko izložene u uputstvu da starci treba da budu "zdravi u veri, ljubavi, trpljenju..." (Tit 2,1-2). Prema tome, rezultat zdravlja nauke treba da bude zdravlje vere, ljubavi i strpljenja. Razlog zašto da se živi životom koji je ovde opisan izložen je u Titu 2,11-12. "Jer se pokaza blagodat Božja koja spasava sve ljude, učeći nas da se odreknemo bezbožnosti i želja ovog sveta, i da pošteno i pravedno i pobožno poživimo na ovom svetu".

Božji darovi ljudima treba da dovedu do promene u načinu na koji ljudi žive. To je jedna od ključnih pojedinosti Evanđelja, jer ono "uči" da ljudi treba da se odreknu pređašnjeg života i da žive pobožno, čekajući konačnu nadu i slavu. Ovo je dalje razrađeno u poslednjim redovima gore navedenog odlomka, Titu 3,3-7. U ovim se stihovima apostol osvrće na svoj pređašnji život u neposlušnosti, ali ističe da je došlo do promene u takvom životu pojavom Božje dobrote i Njegove ljubavi prema ljudima. Pavle ovde tvrdi da ga je Bog spasio po svom milosrđu, preko kupelja ponovnog rođenja i obnove koju čini Duh Sveti, da svi ljudi mogu biti opravdani i baštinici večnoga života kome se nadaju. To je ono šta je Tit obavezan da stalno tvrdi... da se oni koji veruju u Boga nastoje posvetiti delima ljubavi. Dakle, prema njemu, "donosi potpunu korist", i suprotstavljeno je onome šta, u najboljem slučaju, "donosi malu korist" (1. Tim. 4,8), a u najgorem slučaju služi na propast slušateljima (2. Tim. 2,14).

Prema tome, zdravlje nauke ne treba meriti privrženošću spekulativnim (teološkim) teorijama, niti razjašnjavanjem detalja prilikom pravilnog tumačenja svih nejasnih (sivih) odlomaka u Bibliji. Zdravlje nauke se pre svega vidi u vernom pouzdanju u Isusa kao svoga Spasitelja, u vernoj objavi spasenja koje je u Njemu, i u obnovi života u saglasnosti sa Njegovim životom ponizne ljubavi. Dok sve ostalo može dobro poslužiti kao predmet istraživanja i zaključivanja, ono se nikad ne može tako oblikovati da postane suština zdrave nauke ili zajednice svetih.

Zaista, završavajući svoju opomenu Titu, apostol ga je upozorio (ali i one koji mu slede) ovim rečima: "A budalastih zapitkivanja i rodoslovlja i svađa i prepiranja o zakonu kloni se, jer su beskorisna i ništavna. Čoveka jeretika posle prvog i drugog savetovanja izbegavaj, znajući da se takav izopačio i da greši, te sam na sebe navlači osudu." (Tit 3,9-11 EČ)

Koliko se samo protivrečnosti i raskola moglo izbeći među hrišćanima da su se isti verno držali ovih reči i klonili spekulativnih teoloških razmatranja koja nemaju nikakve veze sa zdravom naukom.