Naslovna » Magazin » Arhiva » #57 » ....

Božja obećanja

Jan Vareca
"Bog nije čovek da laže, ni sin čovečji da se pokaje. Šta kaže neće li učiniti, i šta reče neće li izvršiti?" (4. Moj. 23:19 RDK)

Sećam se jednog mog doživljaja iz detinjstva koji mi je i dan-danas ostao u živom sećanju. Naime, kao 7-8 godišnji klinac ja sam maštao o tome da imam konja, pa tako sam zamolio oca i majku da mi ga kupe. Ustvari, stalno sam im dosađivao i zapitkivao ih u vezi s tim. Njihov odgovor je bio potvrdan, u stilu: "Važi, nema problema..."; "Biće, kupićemo ti konja, čim prvom prilikom odemo na pijacu..." Za mene je to bilo dovoljno i ja sam počeo u staroj šupi da pravim mesto za moga konja, očistio sam je i u nju uvukao malo sena i slame. Sanjario sam i radovao sam se mom konju koji tu treba da stigne.

Onda je došao i pijačni dan, roditelji su otišli na pijacu, a ja sam sa nestrpljenjem očekivao njihov povratak kući sa mojim konjem. No, kad' su se vratili kući, konja nisu doveli, a kad sam ih upitao gde je moj konj? Oni su prsnuli u smeh. Kada sam im rekao da su me slagali, jer su mi obećali konja, onda se njihov smeh okrenuo u bes.

Ova moja rano-životna epizoda sa konjem se dugo vremena prepričavala na porodičnim okupljanjima, kao anegdota koja je imala za cilj da zabavi goste, što je mnogima i bilo smešno i simpatično. Da, sada kada o tome i sam razmišljam kao odrastao čovek, i jeste bilo smešno. No, ono što moji roditelji nisu razumeli, je da se toga dana nešto "slomilo" u njihovom dečaku, da se on osećao povređen i izigran, da je izgubio poverenje u njihove "reči obećanja". A to, niti je smešno, niti je simpatično. Seme nepoverenja je bilo potajno posađeno i ono će polako godinama donositi svoje gorke plodove u našem odnosu. Kako je jedan dečak mojih godina mogao znati da je njegova želja potpuno nerealna? Zašto su oni podgrejavali moje nerealne snove? Zašto mi to nisu odmah objasnili, već mi davali lažnu nadu i obećanja puna "praznih reči"?

Ovu moju storiju iz ranog detinjstva sam podelio sa vama samo zato, jer kroz nju želim povući neke paralele sa nama datim Božjim obećanjima u Svetom pismu. Svako od nas, zasigurno, ko se obratio Gospodu, na samom svom početku života sa Isusom je doživeo da su Božja obećanja bila glavni pokretač njegove vere. Zaista, obećanje večnog života, obećanje da smo uvek voljeni, da su nam gresi oprošteni, su bili "kameni temeljci" našeg odnosa sa Njime.

Posle nekog vremena, kad smo postali malo "matoriji u veri" i shvatili da u Bibliji postoje i mnoga druga poželjna obećanja blagoslova našeg Boga, a za koja Mu možemo verovati i koja nam s pravom pripadaju kao i ona prva, koja smo primili u "paketu spasenja", gle koje radosti?! No, vremenom moljakana i očekivana Božja obećanja kao da nas zaobiđu a mi ostanemo u nedoumici i zbunjeno se pitamo: "Zašto mi to Bog uskraćuje, kada je to obećao? Zašto drugi to dobijaju a ja ne?" Posle nekog vremena, ne usuđujemo se da više išta zatražimo od Boga, iz straha da nećemo dobiti očekivani odgovor.

Usput, interesantno je primetiti da kada nam se dešavaju lepe stvari u životu, da onda obično nikada ne postavimo pitanje Bogu: "Zašto? Čime sam to zaslužio?" Skloni smo da zasluge pripišemo sami sebi ili "pukoj kosmičkoj sreći". No, kad' nam se desi ono loše, onda smo kivni na Boga i smatramo Ga za odgovornog, te Ga pitamo ono: "Zašto, baš meni... to da se desi?" Neprihvatljivo nam je ono Jovovo: "... dobro smo primali od Boga, a zla zar nećemo primati?" (Jov 2:10 RDK)

ZAŠTO TO OBEĆANJE KOD MENE "NE PALI"?!

Ne verujem da je Bog takav da se poput mojih roditelja sa nama igra "igru obećanja", da nam daje "prazne reči", ili da jasno kažem: da nam "prodaje maglu". Zar da se On poigrava sa našom nadom u Njega? Ne verujem u to, jer se to ne uklapa u koncept Božjeg savršenog Očinskog karaktera, u Njegovu ljubav, pravednost i svetost.

Dakle, ako Bog nikako ne može biti problem, gde je onda problem? Zašto neka od Božjih obećanja blagoslova ne postanu i naši lični i stvarni blagoslovi?

Biblija obiluje obećanjima, te je neki propovednici nazivaju i "Knjigom Božjih obećanja". Pokušao sam pronaći koliko ustvari ima datih obećanja u Bibliji i naišao sam na razne brojke. Neki su izbrojali 1.200, neki 1.500, a neki čak par hiljada više od toga. No, propovednik koji je izbrojao 1.500, tačnije 1.589, kaže da u 1.420 slučajeva obećanja su strogo uslovna. Drugim rečima: Ako želite za sebe prisvojiti neko od tih specifičnih Božjih obećanja, onda prvo morate ispuniti određene uslove za isto.

Mnogi hrišćani su naučeni verovati da je obećanje spasenja besplatan dar, kao i u ostala obećanja data Bibliji da su besplatna. A pošto se ona tiču hrišćana, oni onda na njih polažu apsolutno pravo, Bog je dužan da im ih da. (Čudnog li pogleda i tumačenja Biblije?)

Da, spasenje je dar, za nas besplatan dar, jer ga je Bog prvo platio za nas. Spasenje kao obećanje stoji svakome na raspolaganju, a dobijaju ga samo oni koji ispune uslove obećanja, kako i čitamo: "Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki - ko veruje u njega - ne propadne, nego da ima večni život" (Jn. 3:16 EČ). Ovde je uslov jasan. Onaj "ko veruje u Božjeg Sina - Hrista" može se nadati večnom životu - imati ga!

U većini slučajeva da bi se došlo do nekih određenih Božjih blagoslova treba ispuniti neke uslove za to. Kada čitate Bibliju, i ako vas neko Božje obećanje gane u srce, onda obratite pažnju, da li tu stoji ono malo "ako", "onda", "tada" ili slična reč koja kaže da čovek treba nešto da uraditi, da bi onda i Bog mogao za njega nešto učiniti. Ako postoji, onda je jasno da pre negoli Boga zamolite za taj blagoslov, da prvo sami sebe ispitate da li ispunjavate uslove za njega, i da te uslove ispunite a tek onda se pred Bogom pozovete na obećanje.

Dakle, nije baš sve besplatno i ne dešava se sve baš pukim "pritiskom na molitveno dugme" i izgovaranjem pobožne pečat garancije: "u Isusovo ime, amin", na kraju molitve. Postoje izgleda situacije kada treba nešto konkretno učiniti da bi se nešto od Boga i dobilo?

Iz vlastitog iskustva, znam da mnogi hrišćani ovako uopšte ne razmišljaju, te iz tog razloga njihova molitvena nastojanja i njihova pozivanja na neka Božja obećanja ostaju bez odgovora, što dalje vodi u frustraciju ili u kako ja volim reći "svetu nadrndanost" prema Bogu: "Eto, drugima Bog daje a meni neće da da..." Zvuči poznato, zar ne? :-)

Dobra ilustracija kada se razmišlja o Božjim obećanjima je stolica zvana "tronožac". Da bi ste seli na tronožac on mora imati sve tri noge, inače je to nemoguće. Da bi ste "seli" (prisvojili) na neko od Božjih obećanja, onda prvo sebi treba da "istešete" sve tri nogare tronošca...

1) Obećanje treba da vam je potpuno jasno. Često zbog manjka razumevanja nekih biblijskih fraza ili reči mi dobijemo sasvim pogrešnu ideju o nekim biblijskim odeljcima gde se nalaze stihovi sa obećanjima. Ispitajte odeljak pitanjima: ko, šta, kada, gde, zašto, da bi ste izvukli činjenice i razumeli suštinu. To je prva nogara.

2) Sagledavanje obećanja. To znači kritički sagledati sebe kroz uslove obećanja (ako su dati). Zapitajte sami sebe: Da li ispunjavate date uslove? Da li je obećanje ograničeno ili ne, tj. da li se može odnositi na vas ili ne? Nije moguće imati ispravno sagledavanje ako imate pogrešno razumevanje (odeljka) obećanja. To bi bila druga nogara i ona zahteva mnogo razmišljanja i molitve, zar ne?

3) Pozivanje na obećanje, prisvajanje verom. Tek kad' u svoj tronožac postavite ovu treću nogaru, on je kompletan, tek tada se možete pozvati na Božje obećanje. Ono treba da postane deo vašeg bića, pošto ste ga prvo razumeli, zatim ispunili uslove, a sada ga konačno i "upišite na tablicu svoga srca" (Pri. 3:1-3). Naučite stihove napamet, razmišljajte o njima i verom zahvaljujte Bogu na tome. Primite obećanje verom.

I DALJE "NE PALI"...

Kao što sam već pre rekao, ako neka od Božjih obećanja blagoslova ne dolaze u vaš život, problem nije u Bogu, već je uvek u vama (4. Moj. 23:19). Moguće je da u vašem životu postoje prepreke koje čine da ne možete uživati punu Božju naklonost, da ne možete imati pristup pojedinim obećanjima blagoslova. Ove prepreke mogu biti razne, no, evo nekih najčešćih...

1) Nevera. Mnogi hrišćani se "zagreju" za određene Božje blagoslove, ali posle malo čekanja malakšu u veri i "o'lade" od njih, tj. izgube veru. Opet, neki u startu nisu skloni da veruju da im Bog želi tako nešto dati, što zbog neznanja - ne poznavanja Božjeg karaktera (Pri. 11:14), što zbog nedovoljne posvećenosti, koja gasi plamen vere.

Nevera u našim životima dolazi pod mnogim maskama i često ih ne smatramo ozbiljnim problemom. No, prema Poslanici Jevrejima nevera je bila veliki greh koji sprečio Izraela da uđe u obećanu zemlju (vidi Jev. 3), njihova vlastita nevera ih je stavila van domašaja Božjih obećanja.

2) Tajni greh. Ukoliko postoji neki skriveni greh u vašem životu, moraćete ga priznati pred Bogom i pokajati se. Gresi koje činite u tajnosti, su za Boga i te kako javni. Smešno je pomisliti da neki hrišćani misle da tajne grehe Bog "ne registruje". Pismo kaže: "Ko krije prestupe svoje, neće biti srećan; a ko priznaje i ostavlja, dobiće milost." (Pri. 28:13 RDK) Ako želite Božji blagoslov, onda ćete morati "raskrstiti" sa svim gresima, bili oni javni ili tajni.

3) Okult i idolopoklonstvo, su teški gresi koji će zapečatiti nebo nad vama. Pismo na mnogo mesta veoma ozbiljno opominje protiv ovoga, ali i daje predivno obećanje, a koje je opet uslovno.

"Nemoj se klanjati bogovima njihovim niti im služiti, ni činiti šta oni čine, nego ih sasvim obori i likove njihove sasvim izlomi. I služite Gospodu Bogu svom, i On će blagosloviti hleb tvoj i vodu tvoju; i ukloniću bolest između vas. Neće biti pometkinje ni nerotkinje u zemlji tvojoj; i broj dana tvojih napuniću." (2. Moj. 23:24-26 RDK)

Gospod svome narodu zabranjuje svaki dodir sa idolopokloničkim i okultnim stvarima. Danas živimo u vreme prave "poplave okultizma" koja ne dolazi samo kao bujica već pre i kao tiha voda preko raznih Nju Ejdž gurua koji se često predstavljaju i kao hrišćani. No, istorija Izraela ostavlja jasnu poruku da Bog ne trpi nikakav sinkretizam, već da je On ljubomoran Bog koji svoje slave neće dati drugome (Isa. 42:8).

Takođe, uvek se iznenadim kada sretnem hrišćane koji praktikuju okult iz šale. Naime, oni tvrde da je ovo bezazleno, jer oni u to ne veruju i to rade čisto iz "zafrkancije", tako: čitaće horoskope, gledaće u šolju, zvaće tele(fonske)vidovnjake i sl. No, prema Pismu ovo je ozbiljan greh a ne bezazlena šala: "A ko se obrati k vračarima i k gatarima da čini preljubu za njima, okrenuću lice svoje na suprot njemu, i istrebiću ga iz naroda njegovog." (3. Moj. 20:6 RDK).

Neki hrišćani čak u svojim domovima drže predmete koje imaju okultnu ili idolopokloničku pozadinu, naime na svojim putovanjima bez mnogo razmišljanja pokupe neke takve suvenire ne pridajući važnost tome šta su oni u stvari ili šta predstavljaju. Opet, Pismo jasno kaže, da ovakvo nešto Bog ne želi videti u kući svoga naroda, jer zbog toga će ona cela biti prokleta.

"Rezane bogove njihove spali ognjem, nemoj da se polakomiš na srebro ili zlato što je na njima i da ga uzmeš, da ti ne bude zamka, jer je gadno pred Gospodom Bogom tvojim. I nemoj da uneseš gada u dom svoj, da ne budeš proklet kao i on, nego se gadi na nj i grozi se od njega, jer je prokleto." (5. Moj. 7:24-25 RDK)

4) Nepraštanje. Ovo je tako česta prepreka da je postala "normalna" za većinu hrišćana. Međutim, Pismo uči, govori da naši loši odnosi sa drugima mogu da nam zatvore pristup k Bogu, da Bog uopšte ne sluša naše molitve. Doslovno, ako smo u takvom stanju samo gubimo vreme moleći se "za ovo ili ono", naše molitve su "duhovni ćorci" (Pri. 28:9; Isa. 59:2), i Bog očekuje od nas da čuje samo jednu molitvu: molitvu pokajanja. Isus o ovome jasno govori u Mateju 5:22-26. Takođe, o ovome govori i Petar kada govori o odnosu muževa i njihovih žena, Prva Petrova 3:7. Božji zahtev po ovom pitanju je jasan: "I oprosti nam dugove naše kao i mi što opraštamo dužnicima svojim." (Mt. 5:12 RDK). Želite da vama Bog oprosti, želite da vaše molitve budu uslišane, želite Božji blagoslov? Onda vam nema druge moraćete se naučiti opraštati "dužnicima svojim". To nije teško, jer je praštanje odluka a ne osećaj kako mi to često puta mislimo, i zahteva samo malo poniznosti koju opet tako često ne želimo pokazati.

Često naše nepraštanje ili gorčina biva vezana za naše roditelje, zbog stvari ili odnosa koji su bili "nakrivo nasađeni" u našoj porodici. No, ako ste hrišćanin i ako želite Božji blagoslov, onda ćete morati oprostiti svojim roditeljima i dati im poštovanje koje Pismo zahteva da im se ukaže: "Deco! Slušajte svoje roditelje u Gospodu: jer je ovo pravo. Poštuj oca svog i mater: ovo je prva zapovest s obećanjem: Da ti blago bude, i da živiš dugo na zemlji." (Ef. 6:1-3 RDK) Primetite dobro šta kaže ovaj stih, jer to je praktično uslov ili temelj za sve ostale Božje blagoslove.

5) Neposlušnost je sledeći veoma čest greh kod hrišćana, toliko, da je takođe postao "normalan". Mnogi vernici su selektivno poslušni Svetom pismu. Naime, neke stvari koje Pismo zapoveda da čine, oni "ne bi da čine", jer se ne uklapaju u njihovu "teološku misao", neke su neprivlačne, neke "suviše radikalne". No, ako je Isus vaš Gospod, što znači Gospodar, onda nije mudro se pred Njime "praviti pametan", jer na kraju, može lako da nam se desi da se nađemo u onoj grupi što je vikala: "Gospode, Gospode..." (vidi Mt. 7:21), znate dalje...

Greh nije samo ono što činite, već je i ono što znate da treba da činite a ne činite. To su tzv. gresi propusta (Jak. 4:17). No, Boga ne zadovoljava selektivna poslušnost, a za izvrtanje jasno datih svojih zapovesti On kaže da je to greh ravan čaranju (okult, idolopoklonstvo, 1. Sam. 15:23). Ukoliko patite od greha samovolje, onda ćete morati da ga se rešite, jer on vas sprečava da steknete punu Božju naklonost.

6) Nezrelost je jedna od možda najčešćih barikada koja stoji na punu našim blagoslovima. Naime, mi najčešće razmišljamo na sledeći način: "da imamo", "da radimo", "da postanemo","da služimo", "da propovedamo" i sl., dok Bog želi da "da budemo". Tačnije, "da ličimo" na Njegovog Sina, da budemo Hristoliki, da donosimo "plodove Duha" (Rim. 8:29; Jn. 15:8; Gal. 5:22-24). Bog je zainteresovan da u nama vidi karakter svoga Sina više od svega drugog. Ako će neke naše određene želje učiniti da nas udalje od Njega i od ove Njegove prve želje za nas, onda svakako na nju neće odgovoriti, jer naši prioriteti nisu i Njegovi prioriteti.

Često odbijamo da prihvatimo činjenicu da blagoslovi sa sobom donose i određene odgovornosti (Mt. 25:21; Lk. 16:10). Ako nismo dovoljno stasali u tome, Bog nam neće dati ono što priželjkujemo i to za naše dobro, jer nas voli. Uostalom, da li bi ste svom petogodišnjem detetu kupili pravi revolver, samo zato što ono to tako žarko želi i moli vas? Naravno, da ne bi. No, Bog je savršeniji roditelj, bolji od bilo koga od nas i zna više od nas (Lk. 11:11-12).

7) Ovo nije konačna lista prepreka koje stoje na putu blagoslovima. Ostale prepreke kojih ima u vašem životu moraćete sami da otkrijete, ja sam ovde nabrojao samo neke koje su veoma uobičajne. No, budite sigurni u to da ako ste rešeni da se približite Bogu i da uđete u Njegovu punu naklonost, da će vas sam Gospod voditi u tome, pokazivaće vam na balast kojeg treba da se rešite, a i put i način za to. Dakle, vaš je posao da uzorete krčevinu (parlag) vašeg života plugom pokajanja za seme obećanih Božjih blagoslova (Os. 10:12-13).

IZBORI SE ZA SVOJE BLAGOSLOVE!

Božja obećanja su sigurna, Biblija jasno kaže: "Jer koliko god ima Božijih obećanja, u njemu su 'da'. Zato i govorimo amin preko njega, Bogu na slavu - preko nas." (2. Kor. 1:20 EČ) Ovo "da" znači "sigurno i istinito". Sva obećanja koja je Bog ostavio svome narodu su "sigurna i istinita". Međutim, da bi zaista postala i moja, ja na njih moram odgovoriti sa "amin", tj. reći u veri "da tako je", jer Njegova obećanja se ostvaruju samo na onima koji u njih veruju (Jev. 11:6).

Naučili smo da postoje uslovljena obećanja, ali i prepreke koje im stoje na putu, a to znači da možete u neka obećanja verovati i pozivati se na njih koliko god hoćete, ali ako niste ispunili uslove tih obećanja, nećete ih nikad ni imati. Ovo možda zvuči malo frustrirajuće za našu generaciju koja želi "sve i odmah" i ako je moguće bez imalo truda i rada - onako po instant principu ako je to moguće.

No, ako malo razmislite mi se svakoga dana susrećemo sa "uslovljenim obećanjima". Npr. da bi skuvao ručak po nekom receptu, moram se držati onoga šta recept kaže, ispuniti uslove koje on postavlja da bi na kraju dobio jelo koje mi je autor recepta obećao. (Znam, nekima od nas ne uspe, ali nije kriv recept već kuvar.) Svakodnevni život je ispunjen raznim obećanjima koja traže da se učini nešto da bi se dobilo nešto. Zašto nam onda (duhovni) rad na ispunjenju uslova Božjih za obećanja, koji donose večne blagoslove tako teško pada? Ili, možda ne verujemo u njih...?

U Jevrejima 10:36-39, čitamo poziv i izazov:

"Vama je, naime, potrebna istrajnost, da izvršite volju Božiju i primite obećanje. 'Jer još malo, vrlo malo, pa će doći onaj koji treba da dođe i neće odocneti. A pravednik moj živeće od vere, ako li ustukne, moja duša neće uživati u njemu'. A mi nismo od onih koji bojažljivo odstupaju - na propast, nego od onih koji veruju - da steknu život." (EČ)

Želimo li da vidimo neke Božje blagoslove i u svome životu, onda moramo biti spremni da se za njih pred Bogom i izborimo, poput Jakova kod Javoka (1. Moj. 32:24-31).

"Nema svetog kao što je Gospod; jer nema drugog osim Tebe; i nema stene kao što je Bog naš."
- 1. Samuilova 2:2

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 931
Ukupno: 2603741
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/057/03.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.