• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa uništavaju i gde lopovi potkopavaju i kradu; nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ne uništava ni moljac ni rđa, i gde lopovi ne potkopavaju niti kradu; jer gde je blago tvoje, onde će biti i srce tvoje.

Svetilo tela je oko. Ako je oko tvoje bistro, sve telo tvoje biće svetlo; ako li je oko tvoje rđavo, sve telo tvoje biće mračno. Ako je dakle svetlost, koja je u tebi, tama, kolika će tama biti?

Niko ne može služiti dvojici gospodara; jer će ili jednoga mrzeti, a drugoga voleti, ili će jednom biti privržen, a drugoga prezirati; ne možete služiti Bogu i mamonu." (Matej 6:19-24 EČ)

Gornji je stih jedan od najvažnijih delova u Pismu, a odnosi se na prioritete i stremljenja jednog hrišćanina. Prema ovome stihu, hrišćanin bi stalno trebalo da je na oprezu kako ne bi odlutao od večnih prioriteta. Mi stalno imamo dva izbora pred nama. Možemo izabrati ono što nam donosi momentalne užitke, koji traju kratko i lažni su, a drugi je izbor "uzak put" zbog kojeg bismo mogli sve izgubiti, ali užitak koji stoji na njemu je večan, nagrada toliko velika da je čak ni Pismo ne može opisati (1. Korinćanima 2:9).

Božje blago

Ako znamo šta je to što Bog najviše vrednuje onda ćemo biti u stanju znati šta bi mi trebalo najviše da vrednujemo - ono što je Bogu vredno i ono što je nama vredno trebalo bi biti jedno te isto. To je upravo ta stvar koja je život Isusa učinila toliko različitim od života bilo kojeg drugog čoveka. On je držao vrednim samo ono što je Njegov Otac držao vrednim. Neka nam Bog da milosti kako bismo i mi bili u stanju ovako činiti i živeti.

Šta je Bogu najvrednije? I samo površnim čitanjem Pisma ubrzo ćemo otkriti da je Božji prioritet Njegova vlastita slava. Bog želi da svaki aspekt Njegovog bića, atributa i dela budu poznati onima koje je stvorio i da sva slava za isto pripadne samo Njemu. Razmotrite sledeće stihove:

"Jer od istoka sunčanog do zapada veliko će biti ime moje među narodima..." (Malahija 1:11 RDK)

"Ovako se dakle molite: Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti ime tvoje; neka dođe carstvo tvoje; neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu." (Matej 6:9-10 EČ)

To je velika Božja želja ili ako želite: "blago", videti da se Njegovo Ime uzdiže među narodima i među svim što je stvoreno na nebu i zemlji. Na prvi pogled ovo može izgledati vrlo sebično, ali ono što vidimo na prvi pogled često zna prevariti. Jer kada Bog iznad svega traži Svoju vlastitu slavu to je ustvari najveća demonstracija Njegove ljubavi.

Dubina nečije ljubavi često se može proceniti po onome koliko on/ona potroši na dar. Ako bi vam neko poklonio grančicu ili šaku šljunka, to baš i ne bi bila neka velika demonstracija ljubavi. Ne biste hitali kako biste o tome obavestili medije, niti biste okupili svoje prijatelje kako biste im rekli o velikoj ljubavi koja vam je iskazana. Ne biste se toga dugo sećali, a još manje biste to nosili u svom srcu sve dane vašeg života.

Međutim, ako bi neko dao svoj život kako biste vi mogli živeti, e, to bi već izazvalo ushićenu reakciju. To bi bila priča vredna objavljivanja, a vaši bi prijatelji verovatno hteli čuti sve o tome. I to delo nesebične ljubavi biste čuvali u svom srcu sve dane vašeg života. Stoga, jačina nečije ljubavi često se prikazuje kroz vrednost nečijeg dara.

Sada, sebi bi trebalo da postavimo pitanje: "Koji je najveći dar koji bi nam Bog mogao dati?" Nije to prosperitet, zdravlje, pa čak ni nebo. On Sam je taj najveći dar. Najveći znak ljubavi koji Bog može iskazati Svojim stvorenjima jeste da deluje na takav način da im prikaže puninu Svoje slave - zauzeti središnje mesto i pozvati svo stvorenje da usmere svoje oči i srca na Njega. I zbog toga kada Bog čini ono što čini za Svoju vlastitu slavu, to je najveći prikaz Njegove ljubavi prema stvorenjima - čoveku.

Suprotno od ovoga je jednako istina. Najsiromašniji i najvredniji žaljenja nad svima ostalima, jesu ona stvorenja koja ne poznaju Boga, koja nisu svesna Njegove slave, i koja su odsečena od Njegove istine. U Pismu se kaže da je Bog stavio večnost u ljudska srca. Ovaj aspekat beskonačnosti u srcu može biti ispunjen samo onim što je beskonačno. Čovek može ispuniti svoje srce slavom, bogatstvom, moćju, i svim zadovoljstvima što ga ovaj svet može dati, ali on će još uvek biti prazan. Večnost ne može biti ispunjena nečim što je privremeno, kao što ni beskonačno ne može biti zadovoljeno konačnim. Ljudsko srce je napravljeno tako da bi primilo punu meru Božje slave. U nedostatku toga, čovek je siromašan, jadan i prazan - živi život bez smisla.

Sažeto, Božje blago, Njegova najveća želja i svrha, jeste da Njegovo Ime bude veliko među narodima, da se Njegovo Ime slavi (izuzetno ceni), da dođe Njegovo carstvo i da se čini Njegova volja! Međutim, mi se moramo zapitati: "Je li to i naša najveća žudnja i misija?"

Noću ležimo u krevetu i brinemo se oko toliko mnogo toga. Nervozni smo i uzrujani oko toliko mnogo stvari. Žarko želimo stvari, sa toliko fanatizma da postajemo opsesivni: kuće i zemljišta, zaposlenja i napredovanja, lična slava i reputacija, potrebe i želje, i bezbrojne druge stvari. Ali kada smo poslednji put ostali budni zato što smo bili zabrinuti za narode koji još nisu čuli evanđelje Isusa Hrista? Kada nam je srce zadnji put bilo slomljeno zbog toga što postoje mesta na ovoj zemlji (ili komšiluku) gde se Božje ime ne slavi, što Njegovo carstvo toliko sporo napreduje, a sprovođenje Njegove želje poslednja je stvar u ljudskim srcima? Uzrujani smo i znojimo se oko toliko mnogo toga, ali pomislimo li ikada na ono što je Bogu najviše na umu, što "kida" Njegovo srce?

Hristovo upozorenje

"Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa uništavaju i gde lopovi potkopavaju i kradu..."

U ovom stihu, Isus poziva svoje učenike donesu drastičnu odluku da se okrenu od zemaljskog materijalizma i da okrenu svoja srca Bogu i Njegovom carstvu. Premda Pismo o bogatstvu ne govori ni dobro ni loše, ono nas ipak upozorava da je ljubav prema bogatstvu veliko zlo (1. Timotiju 6:10) te da će opsesivno traženje i skupljanje bogatstva doneti samo gubitak i sram na dan suda (Jakov 5:2-3).

Bez obzira na upozorenja koja se nalaze u Pismu, izgleda da je želja za bogatstvom najveći takmac Bogu u osvajanju ljudskih srca. Ironično je da, premda ljudi većinu vremena provode "skupljajući bogatstvo", vrlo su retki oni koji i "poseduju blaga". Zar nije ludo zameniti predivne Božje darove za zemaljska blaga koja retko steknemo, a ako ih i steknemo, vrlo se brzo od njih umorimo i rastanemo...

Imenujte jedno na ovoj zemlji za čim ljudi žude i brzo možemo utvrditi pravu vrednost toga jednim jednostavnim pitanjem: "Da li je to večno?" Ako jeste, onda je to vredno toga da se pridobije, pa čak i ako će nas to koštati svega. Ako nije, vrednost istog jednaka je vrednosti prašine u koju će se pretvoriti. Tražiti to, jeste patetično gubljenje ljudskog života i zadatak za lude.

Hristova preporuka

"Nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ne uništava ni moljac ni rđa, i gde lopovi ne potkopavaju niti kradu."

Pismo ne govori protiv blaga ili protiv sticanja istog, ali govori protiv glupog traćenja života kojeg nam je Bog dao ispraznim proganjanjem stvari koje nemaju večnu vrednost i nikada ne mogu ispuniti beskrajnu želju srca stvorenog za večnost. U Isaiji 55:2, Pismo zbunjeno trese glavom gledajući u čoveka koji traži ono što je privremeno po vrednosti naspram onoga što je večno: "Zašto trošite novce svoje na ono što nije hrana, i trud svoj na ono što ne siti?"

Ne može ništa osim osobe samog Boga i Njegove volje čoveku doneti ispunjenje. Jedino blago koje je vredno imati jeste ono što je večno i što dolazi od Boga. Takvo se blago nalazi jedino činjenjem Njegove volje, življenjem za Njegovu slavu i traženjem Njegovog carstva. Zar Bog nije obećao da će se brinuti o nama? Zar nije obećao da će se pobrinuti za svaku našu potrebu? Zar nije pokazao da je sposoban i voljan ispuniti živote svoje dece blagoslovima, te da ih On ne lišava ničega što je dobro? Zašto onda pretpostavljamo i težimo za zemaljskim stvarima umesto da težimo za onim što je Bogu važno?

Naš jedini zadatak je ujedno i naš jedini način kako možemo živeti zaista obilatim, zadovoljnim i ispunjenim životom - "Tražite prvo carstvo i pravednost njegovu, a sve ovo dodaće vam se." (Mt. 6:33). Nebo i zemlja će nestati, blago ovoga sveta biće kao seno, drvo i pleva spaljena vatrom (1. Kor. 3:12-15). Međutim, čovek koji čini Božju volju živeće zauvek a njegova će dela ostati za svu večnost (1. Jn. 2:17). Niko na nebu neće žaliti zbog toga što je "previše" živeo za Božje carstvo, ali možemo biti sigurni da će biti puno žaljenja što se za to "toliko malo" živelo.

Istina koja se ne može negirati

"Jer gde je blago tvoje, onde će biti i srce tvoje."

U Pismu se svako malo suočavamo sa određenim tvrdnjama koje otvore naša srca i pokažu nam istinu o našim karakterima i željama. Gornji stih je jedna od takvih tvrdnji. Bez obzira na to koliko često ili snažno izjavljujemo da je Njegovo carstvo naša najveća želja, istinska želja našeg života može se otkriti sa najmanjim i najjednostavnijim pitanjima: Gde nam je srce? O čemu najviše razmišljamo? Za čime težimo? Možemo li istinski reći da nam je najveća pasija Bog i Njegovo carstvo?

Šta bi bilo kada bi neki stranac, koji ne zna da se nazivamo hrišćaninom, mogao posmatrati naše živote i čitati naše misli? Da li bi on bio ubeđen da su Bog i Njegovo carstvo nama dve najvažnije stvari? Da li bi on skoro stalno slušao o Božjim milostima i o napretku Njegovog carstva?

Da li bi nas čuo kako žarko molimo za prijatelje koji još nisu spaseni? Da li bi nas video kako provodimo besane noći, jer se Božje Ime ne uzvisuje među svim ljudima, jer Njegovo carstvo ne pokriva celu zemlju ili zato što se Njegova volja ne vrši ili čak nije ni poznata većini ljudi?

Ako bi većina bila iskrena, bili bismo prinuđeni priznati da bi on čuo kako govorimo o kućama i zemljištima, autima i igračkama, rekreaciji i hobijima, zajmovima, platama i bankama. Video bi nas kako smo opsednuti zemaljskim brigama, željama i zadovoljstvima. Malo bi on čuo o Bogu u našim dnevnim razgovorima, video bi malo aktivnosti usmerenih prema napretku Božjeg carstva, i pomislio bi da je besmisleno to što tvrdimo da je naše blago na nebu!

Bistre oči

"Svetilo tela je oko. Ako je oko tvoje bistro, sve telo tvoje biće svetlo; ako li je oko tvoje rđavo, sve telo tvoje biće mračno. Ako je dakle svetlost, koja je u tebi, tama, kolika će tama biti?"

Govoreći da je "oko poput svetiljke telu", Isus nam ne daje uvid u ljudsku psihu, rađe, On nas uči o tome koliko veliki uticaj imaju želje na naše živote. Naša tela idu tamo gde su naše oči uprte a naše oči su uprte prema onome šta naša srca žele. Ako naša srca žele zemaljske stvari, tada ćemo biti fokusirani na zemaljske stvari i za tim stvarima ćemo tragati.

Međutim, ako naša srca zaista žele ono što je od Boga, tada će naše oči biti uprte u to, i žarko ćemo tragati za njima. Bistro oko ima jasno viđenje, bez magle ili duplog viđenja stvari. A.T. Robertson je zapisao: "Ako su nam oči zdrave, tada vidimo jasno i fokusirano. Ako su nam oči bolesne (loše, zle), razroke i vrludave, onda vidimo duplo i viđenje nam je zbrkano. Jedno oko držimo na zgrnuto zemaljsko blago a drugo ponosno okrećemo gore prema nebu".

Kao Isusovi učenici pozvani smo imati celovita srca i svrhu. Pozvani smo prvo tražiti carstvo Božje i poveriti sve naše zemaljske potrebe Gospodaru. On zna što nam treba i pre nego ga pitamo i na raspolaganju je činiti dobre stvari za svoju decu.

Dva gospodara

"Niko ne može služiti dvojici gospodara; jer će ili jednoga mrzeti, a drugoga voleti, ili će jednom biti privržen, a drugoga prezirati; ne možete služiti Bogu i mamonu."

Isus je u velikoj meri učio o novcu. Razlog je jednostavan - u ovom palom svetu čini se da je novac najveći konkurent Bogu u osvajanju ljudskih srca. Ako se, milošću, čovek oslobodio ljubavi prema bogatstvu i težnje prema istom, on se otvorio mogućnosti nepodeljene posvećenosti Bogu.

Pali čovek je nečiji sluga. Nije pitanje da li je ili nije sluga, nego čiji je on sluga? Neki su ljudi sluge drugih ljudi, neki su sebi samima sluge, a ostali stvarima kao na primer novac, sigurnost, poštovanje. Drugi ljudi tragaju za ispraznim stvarima, prevarnim zadovoljstvima ili za nekim "bezazlenim" hobijem. Lista je skoro beskrajna, ali nas Hrist poziva da se okrenemo od takvih robovanja a da se okrenemo prema Njemu celim srcem i bez rezervisanosti.

Premda nas gornji stihovi uče da je NEMOGUĆE služiti Bogu i bogatstvu, primena je dalekosežna. Ne može postojati konkurencija u srcu vernika. Sve vreme moramo preispitivati svoje živote i istraživati jesmo li odani stvarima koje su konkurencija Bogu. Kada utvrdimo da jesmo, moramo biti pažljivi da se ozbiljno pozabavimo njima. Ne smemo imati niti trunke samilosti prema njima. Ako ih poštedimo, ona će postati debla u našim očima i trn u našem telu (4. Moj. 33:55). Sve dok se takve stvari nalaze u našim srcima ne možemo istinski služiti Boga. Čak i one stvari koje su nam najdraže ne smeju biti izuzete od naše cenzure. Isus je učio da je bolje da ostanemo bez naše desne ruke i bez našeg desnog oka ako oni postanu prepreke našem napredovanju u istinskom sleđenju Hrista (Mt. 5:29-30). Moramo ukloniti sve ono što nas odvraća od Njega i Njegovih ciljeva. Naši su životi na liniji a upitna je i naša večnost! U jednom biblijskom komentaru se zaključuje:

"I Bog i novac, oboje su prikazani ne kao poslodavci, nego kao robovlasnici. Čovek može raditi za dva poslodavca; ali obzirom da je srž robovlasništva ta da 'sluga ima samo jednog vlasnika i jedino njemu služi svo svoje vreme', on ne može služiti dva robovlasnika. Ili se Boga služi celim srcem, ili ga se uopšte ne služi. Pokušaj da se polovično služi ne pokazuje na delimičnu opredeljenost za učeništvom, nego na duboko usađenu opredeljenost za idolima." (Expositor's Bible Commentary)